Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

6. Понорница у Оловеначкој, у Рибнишком Пољу. Извире из врела између Велике Горе и Буковице, на висини од 489 M, 1'3 км северозападно од села Задоља. На врелу је већ толико јака, да. гони воденицу Подгора, 2 одатле тече на северозашад, затим у полукругу оптиче северно подножје Буковице, а даље почне тећи на југоисток, у све више вијугавом току. Ту, у Рибнишком Пољу, река је међу тглибовитим обалама, скоро непомична, док не наиђе на кречњак северно од Долење Васи, где је гутају уски понори. Раније активни понори, даље на истоку, претворени су у дубоке јаме, које везују два рукава старог корита. Ова се испуне водом готово при свакој киши, и Р. се продужи до капеле Св. Марјете. О леве стране прима Р. вијугаву приточицу Сајевец, чије је ушће око 1 км северозападно од села. Џригорице, на висини од 484 м. Одатле до понора Р. тони неколико воденица. Дужина Р. тока је 5'5 км, а површина слива је неодређена.

Литература: Е. Кгааз, је Нудгоgraphie d, Reifnitztales in Krain (Deutsche Rundschau E Geogr, u, Statistik, 11, 1889); \W. Putick, Zur Entwišsserung der Kesseltaler v, Reifnitz und Gottschee (Laibacher Zeitung, 1892); A, Gavazzi, Die Seen des Karstes {Abh. d. k, k, Geogr, Ges, V, 1903/04); Ј. Рус, Рибница и Кочевје (Гласник Географеког Друштва, 5, 1921).

Џ. Вујевић.

7. Варошица у (Словеначкој, у Долењској. Има 1.032 становника. У изворима се Р. помиње тек касно. 1263 били су ту парохија и град, који је био у рукама Ортенбурговаца. Р. је била и средиште ортенбуршких имања у Долењској. 1420—1456 били су власници P. пељски грофови. У Р. и Рибнишкој Долини је BDло развијен лончарски занат и домаћи дрвени обрт, израда т. зв. сухе робе, тј. дрвеног посуђа и оруђа, које носе Рибничани на продају по свету. Р. има срески суд, трађанску школу и железничку стаНицу. 4. M.

8. В. Рибнишко Поље,

РИБНИЦА НА ПОХОРЈУ, варошица, У Словеначкој. Лежи 715 м високо над Дравском Долином. Има 548 становника. Р. је знаменита 'због великих каменолома гранита. У близини се налази и добар мејмер. У Јосипдолу, код Рибнице, била, је некада већа, данас незнатна, фабрика, стакла. 4. M.

РИБНИШНКА БИСТРИЦА, понорница у Оловеначкој, у Рибнишком Пољу. Извире на, источној страни висоравни Облака, (750 до 850 м). Са изворишта тече према. југоистоку. Од Подкланеца почне тећи на исток, затим на север-североисток, а од Жигмарица, на југоисток, протичући крај Содражице и Замостеца. У Рибнишко Поње уђе Р. Б. код села, Липовнице, скрене

РИБНИШКО ПОЉЕ

у правац истока и североистока, текући подножјем косе, на којој су насеља: Јурјевица и Бреже, а између Сушја и Жлебича скрене под лактом и управи свој ток према југоистоку. На торњем току углавном тече кроз вододржљиве слојеве и прима, са обе стране више приточица, док на доњем току наиђе на кречњаке и понире на јужном крају Гориче Васи, на висини од 488 м. Од Сушја до понора има с леве стране Р. Б. пуно запушених издуха и вештачки ограђених мртваја, као сведочанство људске борбе за оситурање живе воде. На томе делу тока Р. Ђ. тони и десетак воденица. Дужина, тока Р. Б. је 21'8 км, а површина слива доста је незнатна. JI. BP.

РИБНИШКО ПОЉЕ, крашко поље у Словеначкој, северозападно од поља Кочевја. Највећим делом оивичено је 'висоравнима. На североистоку се диже Мала Гора. (Овета Ана 969 м, Чрни Врх 953 м), на југу је ограничено хумом Јасенице (568 м) и Отрмецом (656 м), на југозападу Великом Гором (Чрни Врх 1.144 м, Велики Врх 1.199 м, Опичница 1.009 м), а на северу Врнилеком (681 м) и ЖатгагрјоBOM „las (609 M). P. IL се пружа од 'CeBeposama/a на југоисток, и у истом је правцу. натнуто. Дутачко је 94 M, широко око 3'2 км, заузима површину од 32:6 км“ и лежи на апсолутној висини 590 до 480 м. Кроз Р. П. пролази у уздужном правцу расед, дуж кога је кречњачки терен на истоку нешто издитнут према западном, доломитском делу. Тај издигнут крај су Вртаче, површ испробушена вртачама, која заузима североисточни део Р. П., према Малој Гори. Вртаче су под лиснатим дрветима, шретежно дишом, и лесковим шибљем. Дно P. IL je највећим делом од доломита, доста, је неравно, и местимице се са њега дижу хумови до 50 M релативне висине. Подељено је у четири понорна слива. Са севера улазе у Р. П. Рибнишка, Бистрица и Тржишчина, али чим њихови вијугави токови наиђу на ивице вртача, вода им се почне тубити. Тржишчица понире одмах по уласку у поље, у великој пећини Тентери, на висини од 505 м. Рибнишка, Бистрица улази у Р. И. на његовом северозападном трају. До Сушја тече према, истоку-североистоку, одатле према југоистоку, 8, понире на ју“ жном крају Гориче Васи, на висини од 488 M. Од оближње Тентере па до понора, има с леве стране пуно запуштених издуха и вештачки ограђених мртваја, доказ колико се човек бори за оситурање живе воде. На томе делу тока Рибнишка, Бистрица тони десетак воденица. 1896 ископан је од Рибнишке Бистрице до Тентере око 700 м дугачак канал, између села, Оушја и Жлебича, који је приликом високог речног стања активно одводио воду, око 2'0 мзвек., и спречио многе поводње у Р. П. На југозападном и јужном

— 769 — 49