Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

РИБЊАЦИ

крађу поља налазе се две друге понорнице: Рибница и Ракитница (или Обрх). (Обе извиру из јаких врела и од свога су изворишта, већ праве карсне реке. Рибница извире између Велике Горе и Буковице (731 м), северозападно од села. За доља, тече прво на северозапад, а. доцније на југоисток. У Р. ШП. ток јој је веома. спор и прилично вијугав. Кад наиђе на кречњак, северно од Долење Васи, понире кроз уске шоноре. Ракитница извире на југоисточном подножју Буковице, и у многим вијугама тече према истоку, а покире у непосредној близини истоименог села. Обе су ове понорнице толико ботате водом да гоне већи број воденица. Р. П. подлежи поплавама, које су нарочито честе на најнижем, југоисточном крају. Овај је Гричем, Гричеком, Хумом и Хумцем олрађен у мање више засебну повећу увалу, око 6 KM" површине, која се по тамошњем селу зове Ракитничким Пољем. Плодност Р. П. доста је незнатна. Под“

њивама и баштама само је мало површине, која, уз прилично неповољне климатске прилике, не може подмирити потребе становништва. Зато једини изда| mag извор зараде пружају околне шуме, нарочито на западу. Ипак је ово поље питомије од мнолих других поља у кршу, и стога је густо насељено. На Р. П. има 99 мањих и већих села, у којима живи око 6.380 становника. Највеће насеље је трг Рибница, са 179 домова и 1.041 станевником, по коме је и. поље добило име. Даља већа, насеља, су: Долења Вас (135. ДОмсва, 577 становника), Шриторица (93 дома, 499 становника), Горича Вас 71 дом, 493 становника), Ракитница (73 дома, 202 становника), Јурјевица (59 дома, 2833 становника), Горења Вас (BI дом, 270 становника) и Немшка Вас (57 ДОмова, 209 становника). Остала насеља. имају већином мање од 9250 становника. Густина насељености је 196 на. 1 км; три пута, већа од шросечне насељености! у' Оловеначкој. — Преко Р. П. пролазе друмови ЈЉубљана—Жлебић — Рибница — Чрномељ, Церкнице — Нова. Вас — Содражица—ЈЛлебић, Рибница—Јурјевица, Долења ВасГрчарице— Стакларји, и железничка. шрута. Гросупље—Рибница—Кочевје.

Литература: Е, Кгааз, је Нудгоgraphie des Reilnitztales in Krain {Deutsche Rundschau LL Geogr, u, Stat, 11, 1880); A. Gayvazzi, Die Seen des Karstes, L (Abh, d. k, k, Geogr. Ges,, Wien, 5, 1903/04); J. Рус, Рибница и Кочевје (Гласник Географског Друштва, 5, 1991).

JI. Вујевић.

РИБЊАЦИ. И поред обиља природних Р. у рекама, језерима и мору, у Кра љевини ОХО постоји потреба и могућност за грађење вештачких Р. Особито повољне климатске прилике, као и подесна земљишта и воде широм целе државе дају све

= 170

што је потребно за најбољи развитак ове гране народне привреде. Повећањем. броја, становништва с једне, и исушењем ритова с друге стране, повећава, се све више потреба за грађење вештачких Pp.

Грађење Р. нарочито je рентабилно на. непропустљивом земљишту, јер они дају знатно већи принос од т. зв. киселих ливада. У местима, удаљеним од природних Р. тај принос је тим већи.

У нашим вештачким Р. највише се таје обе врсте шарана, 2 поред тога лињак и смуђ и у новије доба сом.

Важнији Р. су: Приједор, обухвата. 15 > у површини OKO 426 кат. јутара; Карапанџа, на државном добру Беље, 6 Р. у псвршини од 160 јутара; Пољана - Кончаница, 49 Р. у површини од 2.300 јутара; Нашице, 22 Р. у шовршини од 1.429 јутара; Зденица, 22 Р. у површини од 1.365 јутара; Рибничарство Јастребарско, 14 Р. у површини од 191 јутра; Босанска. Градишка, 7 Р. у површини од 957 јутара; Грудњак, 15 Р. (у површини од 670 јутара; Шисаровина, 9 Р. у површини од 940 јутара; Вировитица (А. Фразон), 19 (Р. у површини од 148 јутара; Ечка, у површини око 800 јутара. Ваљевеки модерни Р. уништен је за време Оветског Рата.

Површина наших вештачких Р. захвата до 9.000 јутара, а годишња продукција износи 16.000—17.000 а рибе, која се великим делом извози у иностранство, где је много тражена и на размерно високој цени. i

Веома је корисно насађивање малих млака, т. зв. сеоских Р. ·

Литература: А. Угреновић, Пола столећа шумарства, 1976—1926 (1996).

М. Јовановић.

РИБОГОЈСТВО (велика производња, интенсивно храњење и гојење рибе) у нашој је земљи доста развијено. Највише се таји шаран (чешка раса) и лињак (па рански рибњаци), поред нешто сома, смуђа, караша, американског сомчета и беле рибе. У извесним заводима, за вештачко размножавање рибе таји се и пастрмка. Међу већим шаранским рибњацима истичу се: а) Рибњаци у Нашицама (Олавонија), у величини од 1.600 кат. јутара, у којима се може годишње гајити до 600.000 кг рибе. 1920—1923 продато је из њих 477.900 кг рибе у вредности од 4,605.133 Дин. 6) Рибњаци у Пољани (Олавонија) од 1.650 кат. јутара, из којих је 1920—1923 продато 927.700 кг рибе у вредности од 5,250.000 Дин. в) Рибњаци у Кончаници (Славонија) од 1.265 кат. јутара, из којих је 1920—1923 продато 464.000 кг рибе у вредности од 3,280.000 Дин. т) Рибњаци у Ечки (Банат) од 1.500 кат. јутара, из којих је од 1920—1923 продато 369.800 кт рибе у вредности од 4,850.000 Дин. д) Рибњаци у Приједору и Н. Градишки, У којима се може тајити до 300.000 кг рибе.

АЕ,

3 4 i 4 1