Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

Ђ) Рибњаци у Зденчини (Хрватска) у величини од 1.400 кат. јутара и Т. Д.

Постоје и некоји омањи рибњаци за поморско Р., као што је на пример рибњак у Врањицу, на ушћу реке Јадра (Далмација), у коме се таје циполи и лубини, али су све то рибњаци мале вредности. — у бутвиду (Далмашија) постоји завод за рационално гојење каменице (острита). У селу Крапњу, код Шибеника, (250 становника), обавља се вађење спужва (сунђера) и корала. До рата је на вађењу спужава радило око 80 лађица, са, по два, човека, који су набадањем (примитивним остима) вадили просечно (од лађе) по 4.000 комада спужава за сезону (од фебруара до септембра). Оад се тим бави око 100 људи са 50 лађица. У последње време уводе се за тај посао рационалније ренилачке справе, којих има 13 са 100 људи укупно. Једна справа извади до 30.000 комада спужава за сезону.

М. Петровић.

РИБОЛОВ. Поморски Р. врши се на нашем делу Јадранског Мора од Делте (Бароша) no ушћа Бојане (Хрватско и Далматинско Приморје), Налпа приморска, граница, са острвима, дута, је око 1.600 км, има јако развијену обалу, пуну острва, канала, залива и увала, као и река што утичу у море, тако да је врло подесна за Р. и за вештачко гајење рибе. Џоморски се Р. у техничком смислу и према њеTOBOJ економској вредности, дели на: а) Обалеско рибарење, којим се баве обалски становници у границама својих пореских општина, не идући на море даље од једне морске миље. Врши се помоћу разноврсних мрежа и удица. 6) Мало рибарење на отвореном мору, којим се баве домаћи рибари, без обзира на општину којој припадају, као и страни рибари (Талијани). в) Велико рибарење на, отвореном мору, којим се данас баве искључиво талијански рибари, и које се врши већим делом од висине Сушца (Запзеро) према, острву Хвару, са великим једрилидама, (Бассоћ, рагапле) и великим дубинским мрежама. г) Тунолов, којим се од давнине баве домаћи рибари на одређеним местима дуж наше морске обале и острва.

У Јадранском Мору има, 320 врста. риба, од којих око сто врста служе за храну. Ове се деле на: рибе селице или летње рибе (сарделе, инчуни, скуше, локарде, туњи, пани, зубаци, комарче, циполи, трље, ушате, барбуни, сарги, ковачи, моли, салпе, листи, кантаре, шкршине, кањдци, угори, мурине, табиње, јегуље, букве, гере, дламоћи и др.); дивље рибе (морски пон, мачке, рађе, голубови, кокоти и др.); главеношце (лигње, сипе, хоботнице и др.); мореке пужеве и шкољке (каменице, дагње, мушуле, шрилипак, пужеви, шретаци, капице и др.); корепњаци (разови, јастови, шкампи, козице, раци и др.).

РИБОЛОВ

Приближна, вредност нашег поморског Р. види се из ових података: 1910 рибарило је 5.288 рибарских лађа са 16.879 рибара, у току године ухватили су 12 милиона кг рибе, продате по ондашњој цени за 9% милиона круна. Вредност алата износила је 5 милиона круна. Данас је, по службеној статистици, упослено у морском Р. 11.140. људи на. 3.560 рибарских лађа, са укупно 6.111 тона.

Р. у слатким водама врши се: а) У великим и омањим језерима и блатима (Охридском, Преспанском, Дојранском, Скадарском, Бохињеком, Врањском у Далмацији, Шлитвичким, Бледском, Плишком, Борачком код Коњица, Катлановском Блату код Окопља и др). У Охридском Језеру главна је риба: јегуља, разне врсте форела, (летница, зимна, кресница, корана, стрв), белвица и ситна риба плашица, поред неколико врста обичне рибе (шаран, мрена, клек, скобуст, грунци, моранци и др.). Закупна цена риболова у Охридском Језеру била, је 1922 500.000 Дин тодишње. Уловљено је за 8 месеца те тодине 260.000 кг рибе, и продато за 2 милиона Дин: У Преспанском Језеру има нешто јегуље и плашице (нивичка), а већином је обична. риба. У Дојранском Језеру је само обична, риба, највише шаран и крупна бела риба. У (Окадарском Језеру и Црнојевића Ријеци главна је риба сарага (укљеви), поред јегуља, форела и обичне рибе. У Boхињеком Јевзеру је доста форела. У Плишком Језеру (Шлива). има, лепе пастрмке и ракова. :

6) У већим риболовним рекама: Дунаву, Сави, Тиси, Драви, Дрини, Морави и др. Ту Р. има доста велику економску вредност за прибрежно становништво, а врше та већином рибари од заната, (кадшто организовани у рибарске задруге или заједнице) или прибрежни земљорадници, којима је то узгредно занимање. У Дунаву и Сави лови се преко 30 врста рибе, а разликује се: фина риба (кечига, јесетра, сим, паструга, моруна): боља риба, (сом, шаран, смуђ, манић, јазава): проста и бела риба, (тптука, деверика, мрена, клен, вретенар, гргеч, бандар, шљивар, сабља, караш, крупатица, кесега, и др.). У Дрини, поред обичне рибе, има и доста младице.

в) У ритовима, у које риба улази у масама, да се расплођава и исхрањује (дунавски, савски и потиски ритови, баре и рукавци). Ти Р. имају знатну економску вредност, јер дају велике приходе и доприносе исхрани околног становништва. Највише се лови: шаран, сом, штука, караш, лињаж, деверика, гргеч, бандар и ситна, бела риба. У ритовима на ушћу река. у. Јадранско. Море лови се ж јегуља.

7) У мањим рекама, речицама и пПотоцима. рибу лови околно становништво у малим количинама, за исхрану или ради забаве. Лови се у нешто већим рекама: сом, шаран, манић, мрена, клен, скобаљ и бела риба, а у брзим и бистрим рекама,