Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

РИВАЊ.

и разне врсте речних форела. У речидама и потоцима: кркуша, пеш, вретенар, често и пастрмка, а врло ретко још и липен и рак. (В. Рибарство. Рибогојство. Рибља индустрија.) ; Од међународних конвенција о риболову наша држава за сада има само једну: Конвенцију о поморском риболову, закључену између Краљевине ОХО и Италије на основи Рапалског уговора. lipe рата постојале су конвенције о слатководном риболову између наше државе, Аустро-Угарске и Румуније. М. Петровић. РИВАЊ, острво на Јадранском Мору, између јужног дела. ОСеструња на западу и северног краја Уљана на истоку, око 155 км северозападно од Задра. Дугачко је 4'3 км, широко до 1:2 км, а површина му је 40 км“. Р. лежи између 4478'27" до 449 10" 17“ сев. шир. ши 157 17 214. до 159 3' 484 ист. дуж. Гр. Острво је стеновито, претежно састављено од кретадејских кречњака и највећим делом је под вегетацијом. Пружа се од северозапада према југоистоку, и у томе правцу су највиши висови: Локоћина 112 м и кота 89 м. На. његовим крајевима су ртови: Трагерић и Ривањски. Иначе је Р. неразуђен. На самом гребену острва лежи насеље Ривањ са, 48 домова и 110 становника, док се при обали, на југоистоку, налазе развалине храма, Ов. Варваре. 1. DP.

РИЂАНИ. Старо српско племе (у црноторској Херцеговини, које већ давно не постоји. Захватало је некад пространо земљиште око старога пута Оногошт—Рисан, од реке Зете у Никшићском Пољу, па, до Леденица више Рисна. Р. су били врло борбени; дали су много јаких људи и великих јунака, који и сад живе у успомени народној. У старија времена Р. су били јако насељени. Познате су многе харамбаше, који су из Р. дизали чете и с њима ишли по Херцетовини и Босни. СОната и мах Р. опали су давно. У великим покретима и борбама против Турака. у 17 веку раселио се знатан део Р., нарочито у Морејском рату. Са оснивањем турског града у Никшићу, у почетку 18 века, њихова је моћ сасвим пала. Р. има расељених свуда, највише по Херцеговини, Са исељавањем у маси, крајем 17 века, племе је у многом опустело, и од тада, се“ распало, јер се није могло одржати као целина. Од тада су на земљишту Р. постала, три нова племена: Кривошије, Грахово и Никшићеске Рудине. Један део земљишта старих Р. присвојили су суседна црногорска племена Чевљани и Цуце. Кривошије су основаљи као племе неколике ускочке породице из Црне Горе, и то од почетка 18 века. Грахово је као племе постало исто тако од тада, у њему језгро чини неколико заосталих брастава. Куча Дратошевића. (Вујачићи, Булајићи и др). Никшићеске Рудине су чиниле са-

ставни 'део P. а кад су опустеле, крајем 17 века, служиле су дуго никлтићеким Турцима и Пољанима за јесење пасиште. Насељене су поново од 1858, кад су припале Џрној Гори, ускоцима црнотореким из Никшића и досељеницима из Чева и Дуца. Данас се Р. назива само једно село у Никшићском Пољу. Тај део земљишта Р. у пољу припао је Никшићу. Са исељавањем Р. и распадом племена изменидо се знатно и становништво на, земљишту старих Р. На њему сада живи, у Никтшићеком Шољу, Никшићским Рудинама, Грахову и Кривошијама, око две хиљаде домова. П. Шобајић.

У дубровачким изворима помињу се Р. често као Власи. Шрви помени о Р. су из 15 века. У 16 веку дубровачки песник Магро Ветрановић на уста »риђанки« казује извесне трубе поруке на рачун Котора и Џераста. Р. су се ширили више према Никшићу. Народно предање казује, да су се они из тога краја почели селити по осталој Херцеговини крајем 17 века. У првобитну област Р., којима су припадали и предели око Ђинова Дола, сва. трешњевачка села и Кобиљи До, улазили су све више јачи Цуце и потискивали их одатле. 1748 помињу се Р., који су с Вилусама пришли Црној Гори и послали представнике на збор на Цетињу. Један део Р. потискивали су и Огринићи. У новије време Р. се не помињу као племе, готово потпуно су се изгубили у јачим суседним племенима или у другим областима, куда су се одселили. Процес њихова опадања још није испитан.

:B. 'B. РИЖА. В. Пиринач.

РИЖИНИЦЕ, место у Солинском Пољу (код Сплита), уз поток Рупотину, на међи између (Солина и Клиса. Тамо је био дворац кнеза Трпимира, који је онда, око 950, основао самостан бенедиктоваца, по свој прилици топазбђегпит 5. Ређт1 доцнијих исправа. Из самостанске цркве, са камене ограде пред олтаром, је натпис РКО Duce Trepime {ro}... y хрватској историји други по старини, после Годесављева натписа у Нину (800).

Литература: Ф. Булић, Џо рушевинама старога Оолина (Опомен-цвијеће, Матица Хрватска, 376); Крижанић-Барач, У колевци хрватске повјеснице o

Ј. М-н. РИЗВАНБЕГОВИЋ АЛИ-ПАША, херцетовачки везир (око 1761, Столац — око

20/3 1851, Бања Лука). Р. је био из старе капетанске племићске породице, која је имала власт у Отоцу и околини и звала. се стога Сточевићи. Његов отац уступио је столачку капетанију свом најстаријем вину Мустафи, али се он не одржа, јер међу браћом насташе борбе о власт. ОСтолац је добио млађи брат Омер. То је изазвало нове и дуге борбе међу браћом, које су трајале више година. Завршиле су:

== 779 —

| 4 | 1 Е: } || i

\