Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

се 1813, победом Али-агином, који је постао тосподар тврдот Стоца. Али-ата и његов брат, Хаџи-бет, тосподар Хутова, нису били ни добри господари ни погодни суседи. Нарочито је био опак Хадџи-бег. Али-ата је био пријатељ Омаил-ате Ченгића, а иначе је са другим суседима, нарочито са Капетановићима из Почитеља, имао чешћих сукоба. Двадесетих година 19 века Р. је био најугледнији капетан Херцеговине и важио је, поред других племића из Босне, као противник наметнутих везира у Травнику. Ипак, када. је 1831 избио покрет Хусеин-бега Прадалштчевића, Р. и Чентић нису хтели да му се придруже, и стали су отворено на страну султанову. Покушај Хусеинов да. силом сломи отпор херцеговачких ата завршио се поразом његових људи. У борбама 1832 Р. је организовао отпор Херцетовине против султанових противника и дошао је у помоћ везиру Кара - Махмуд -паши, у одлучној битци код (Сарајева, 17/5 1839. У борби против Али-ате учествовао је и његов брат Хаџи-бег, који је погинуо под Стоцем 9272 1832. После тих борби у Босни кренула је, по Портиној наредби, босанска. војска против Ибрахим-паше египатског Али-ата се и ту истакао са својим одредом. За толику верност султан је онда именовао Р. везиром и одвојио Херцеговину од босанског вилајета. (1839). Као хердеговачки везир, Р. је живео у Мостару и у свом летњиковцу на Ђуни. Опочетка се показао захвалан Србима, који су га поматали у великом броју у последњим борбама. 1833 дозволио је традњу старе цркве у Мостару и помагао је српCRO свештенство против трчких владика. Католичку херцеговачку цркву одвојио је од босанске (1846), и помагао је да се оснује посебна викарија. Исте тодине израдио је ферман за подизање католичкот манастира на Широком Бријету. У Мостару је Р. подигао неколико зграда и једну џамију, а у Стоцу је био предузео неколико већих грађевина. У Пребижату, који је насељавао и култивисао, саградио је једну и сад још одржану кулу. У Херцеговину је с планом уводио културе пиринча, маслине, винограда и мурава. 1836 дошло је на Грахову до сукоба између црногорских чета и херцеговачких муслимана, које су водили Али-паша и Оманл-ата, Ченгић. Црногорци су том приликом страдали, а Грахово се покорило Турцима. Али ва кратко. Тај пораз дражио је Црногорце на освету, и 1840 они су смакли Ченгића. Р. то није било много криво, јер је Ченгић у последње време стао на чело опозиције против Р. коме је пребацивано, да удара тешке намете и да безобзирно подиже своју породицу. У ствари, Р. је старе капетаније почео спајати у веће јединице и њихову управу поверавати својим синовима и серодницима. Код херцеговачких муслимана, ве-

РИЗОВ

ровало се, да Р. није био противан убиству Ченгићеву. Али-паша је, да освети погибију, 1841 напао Дробњак и побио известан број људи. 1842 су поново избили сукоби око Грахова. Да се спрече борбе, дошло је исте тодине у Дубровнику до састанка између владике ШЏетра П и Али-паше. Преговори су се отезали, било је извесних неприлика, али је на жрају крајева (28/10 1843) дошло до споразума, да се углавном врати стање, које је било пре почетка сукоба.

Незадовољство против Р. и његових сикова узимало је све више маха. У Мостару се створила читава странка против њега. У последње време Р. се био приближио босанским незадовољницима. против нових султанових рефорама, и помагао их је. Кад је 1850 Омер-паша послат у Босну, да угуши покрет, Али-палпини људи су дочекали султанову војску непријатељски на Липетима, близу Коњица, али су били разбијени. 5/2 1851 ухваћен је Р. у Мостару и на магарцу, с репом у руци, проведен кроз град. Џо наредби Омер-пашиној послат је онда Р. у његов табор у Крајини. Код Бање Луке, омакла се, кажу, једном чувару пушка и убила. је старог Али-пашу.

Литература: Ј. ЦЏамучина, у зборнику А. Пиљфердинта, Ђоснија, Герцеговина и Стараја Сербија (1859): O. Башатић, Кратка упута у прошлост Босне и Херцеговине (1900); В. Ћоровић, Мостар и његови књижевници у првој половини 19 века (1907); Из Дневника ПЏ. Чокорила, (Гласник Земаљског Мувеја, 1913); S, Tatsch, Aus Herzegowinas letzter Feudalzeit (1922), B. Ћоровић.

РИЗЛИНГ РАЈНСКИ је врста винове лове, увезена са Рајне у Немачкој. Има је у Оловеначкој, Хрватској и у Србији, но готово искључиво само у властелинским (спахиским) виноградима. Даје јако алкохолно, букетно вино, но код нас нигде не достиже квалитет, који даје на Рајни.

И. Р.

РИЗНЕР ВАЛЕРИЈАН, инжињер (7/5 1876, Бакар). Високу Техничку Школу свршио је у Бечу, где је био неко време асистент. У Бечу је радио 1900—1907 у великим грађевинским предузећима. 1905/06 управљао је градњом савеког моста код Брежица. 1907/08 изградио је хилроелектричну централу на Купи код Озља за град Карловац, 1911/13 на Орљави за град Пожелу, а. 1920/92 Зелени Вир код Окрада. Извео је водоводе и канализације за Сарајево, Петрињу и Осек. Шројектирао је велику хидроелектричну централу за град Загреб на Оави (између Чатежа и (Сав. Брестовца). Од 1921 професор“ је ва. водограђевине на Високој Техничкој Школи у Загребу. (. JJ

РИЗОВ ДИМИТРИЈЕ, државних и политичар, посланик и пуномоћни министар

== 773 —