Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

РИЈАВЕЦ

Бугарске (августа 1866, Битољ — 2314 1918, Берлин). Гимназију је учио у Бутарској, па је затим университетско образовање добио у Лијежу, у Белгији. Као друг чувенога мајора Шанице, који је због завере против кнеза Фердинанда осуђен на смрт и обешен, Р. је, још као двадесетогодишњи младић, био један од најактивнијих (радника на присаједињењу Источне Румелије Бугарској. У унутрашњој политици Р. се борио против Стамболова, тласао је против избора Фердинанда Кобуршког за кнеза Бугарске. Када је у Бутарској завладао режим Стамболова, Р. је морао емигрирати из Бугарске, и провео је неколико тодина у Русији и у Ор-бији, у Београду, где је имао присних веза са Н. Џашићем, Др. М. Вујићем и Пером Тодоровићем. Џосле смрти Отамболова, Р. се вратио у Бугарску, и ступио је у бугарску дипломатску службу. Најпре је био консул у Окопљу, а затим дипломатски агент Бугарске у Црној Гори (1903—1906). 1908 Р. је постао пуномоћни министар Бугарске у Београду, а затим -у Риму. Из Рима Р. је 1915 премештен за. пуномоћног посланика Бугарске у Берлину. На томе положају затекао ra, je улазак Бугарске у Светски Рат на страни централних сила. Бранећи бугарске интересе и доказујући бугарски карактер Македоније, Р. је имао чувену полемику са, Херманом Венделом, немачким шублицистом и послаником Рајхстата, који је имао смелости да усред рата и усред Немачке, у најкритичнијим данима рата брани Србију и да заступа српске интересе у Македонији. М. Миленовић.

РИЈАВЕЦ ЈОСИП, најбољи домаћи тенор на нашим позорницама. (10/2 1890, Словенска Градишка). Свршио је гимназију У Горици (1900—1908), а. правни факултет у Бечу (1910—1914). Шевање је учио у Горици, ЈБубљани и: Ђечу. Шрви пут је изашао на позорницу 22/5 1916 у: Затребу, пде је остао 'до 1921. Пола тодине провео је на турнеји у Чешкој, а. од јесени 1991 ДО: фебруара 1992 био је поново у Загребу. 1922—1994 био је у Ђеограду, а потом слет у Загребу. Шева лиреко-драмске партије старијет и новијег репертоара. Од јесенске сезоне 1927 ангажован је на берлинској државној опери.

РИЈЕКА. . Река.

РИЈЕКА. 1. Речица у Србији, десна, шритока Студенице. Изворишта су јој на. јутоисточној страни Радочељ-Шланине, а. изворишни је поток Баовички Поток. Он из вире испод врха Јасенице (1.384 м) и углавном тече према југу-југозападу. Нешто узводно од Бзовика скрене под правим углом и почне тећи на исток-југоисток, а од Мишова Брда (1.041 м) претежно на североисток. Р. највећим делом протиче кроз клисурасту долину, & у

— 774 — ~

Студеницу утиче око 2 км југоисточно од. манастира Студенице. Дужина Р. тока је 16:6 км, а површина слива 186:3 KM. Нема већих притока.

2. Речица у Хрватској, десна притока Крапине. Извире на јужној страни Иванчице, испод коте 498 и 935 м, и углавном тече према југу, крај Лобора, Златара и Ловречана. У Крапину утиче 13 км за падно од железничке станице ЗлатарЂистрица. Највећа притока Р. са десне стране је Златарица, 2 све остале су мале. Дужина Р. тока је 20:4 км, а површина слива 55'8 км“.

3. Речица у Хрватској, лева притока Радоње. Извире на северозападној страни брега Шаљевине (344 м), и у врло вијутавом току тече према северу, кроз бретовите крајеве. Протиче крај Трупињака, Ријеке, Џавковић-Оела, а у Радоњу утиче око 9:92 км јужно од села Тушиловића. Нешто веће притоке са десне стране су потоци: Беловић и Грабовачки, а са леве: Крњак. Дужина Р. тока је 21:4 км, а површина слива, 88'3 КМ“.

4. Речида у Славонији, лева притока Илове. Извире на северној страни Дујакове Косе, између Сљемена (830 м) и Црнога Врха (865 M). Ca изворишта, тече према северу, од села Пуклице углавном према западу, неправилним и вијугавим током, а од Великих Бастаја шрема северозападу. Ушће Р. у Илову је код Иловског Луга, на висини од 138 м, 2:5 км југоисточно од Иванова Села. На доњем току зове се и Ријечка. Дужина Р. тока је 29:1 км, а површина слива 90:2 км“. Нема, већих притока. П. Вујевић.

РИЈЕКА ДУБРОВАЧКА. ВБ. Река Дубровачка. РИЈЕКА ЦРНОЈЕВИЋА. 1. Варошица у Ријечкој Нахији, у Црној Гори. Има до сто домова. Налази се у дубокој ували, отвореној истоку, на левој обали Ријеке Црнојевића, у подножју брда Костадина. Куће су у присојној страни долине, поређане у полукругу поред реке. Испред куha. mo реке је шијаца, на којој се држи пазар. Доње куће често зими плави вода. Кроз Р. Ц. пролази колеки пут ЦетињеПодгорица, а од ње други води преко Вирпазара за Бар. Клима је блага, лета. су топла и нездрава. Околина је плодна, а река је богата разноврсном рибом. Варош је новијет постанка. У половини 18 века на месту, где је варош, биле су кошаре за жито Цеклињана, племена на чијем“ се земљишту налази Р. Ц. Одатле су они реком извозили и продавали жито. Прве куће су Цеклињани почели онде подизати пре око 130 тодина. И владика Петар 1 је ту за себе подигао кућу. Она се зове Владичина кућа. Краљ Никола, је сазидао на Р. Ц. зимски дворац, ЈЉБесковац. Како се Р. Ц. почела развијати из Подгорице и Скадра, има у њој сем православних породица од разних црногор-

нарави савија