Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

ских брастава, и приличан број привремено настањених католика и муслимана из Окадра. На једном брдашцу с десне стране реке спрам вароши налази се Ријечки Град, у новије време прозван Обод. На њему је сада црква, а некада је ту био манастир Ов. Николе и тврђава из доба Ивана Црнојевића. На Ријечком Граду су живели потурчењаци. Он је био једно време средиште главне управе црноторских потурица, које су оданде изатнали Цеклињани почетком 18 века. Западно од вароши, код извора Р. Ц., налази се мало брдо Обод, где је Иван Црнојевић имао имање и.ваљанице.

Литература: А. Јовићевић, Ријечка Нахија (Насеља, 7); Ј. Ердељановић, Стара. Црна Гора (Насеља, 24).

ПИ. Шобајић.

2. Карсна река у Црној Гори. Извире из (Ободске Пећине, под брдом OGOMOM „(OKO 420 M), 15 KM југозападно од варошице Ријеке Црнојевића. Количина подземне воде бива толика, да се пећина препуни, а вода се преко крајева прелива силним водопадом, ваљајући велико камење. Са изворишта, почне тећи према северу-североистоку, 8 1 км даље скрене на исток. Р. Ц. је толико 60„тата, водом, да стално раде око 15 воденица. Код Липовика Р. Ц. учини велику окуку, извијену према северу, и од Граба тече вијугавим током на југоисток. После 2 км тока, корито Р. Ц. прошири се до 60 м, дубина му је 2—3 м, а око вирова и много већа. Али правога тока Р. Ц. има врло кратко време, само у суво доба. Њен ток се опажа до 3 км низводно од варошице Р. Ц. а за кишне периоде, кад надође вода из Скадарског Блата, изгледа и више града као широк канал непомичне воде. Боја Р. Ц. је зеленкаста, % у дубоким местима тамно зелена, са затворено плавим одблеском. Ушће Р. Ц. у Скадарско Блато је око 1 км низводно од Плоче, преко пута острва Липовњака. Због ма лог пада је Р. Ц. врло потодна, за. пловидбу: за мале пароброде и лондре (дерегље) скоро до врела. Дужина тока P. IL је 12:3 км, а површина слива 68:2 змг.

Литература: П. Ровински, Черногорија в јејо прошлом и настојашчем (1, 1888); Ж. Драговић, Прађа за Ђеографију Црне Горе (Летопис Матице Српске, 156, 1888). Џ. Вујевић.

РИЈЕЧКА НАХИЈА је од давнина, саставни део старе Црне Горе. Налази се између нахија: Катунске, Црмничке, Зетске, ЈБешанске и СОкадарског Језера. У њој су варошице: Ријека Црнојевића n Жабљак. Земљиште је кршевито и голо, чине та, карсне увале и многи долови. Оредином Р. Н. протиче Ријека Црнојевића, која извире из Ободске Пећине, а улива се у Скадарско Језеро. Цела је област натнута долини ове реке, која је богата водом и пловна је. У њеном врху је варо-

РИЈЕЧКА НАХИЈА

шица, Ријека, која је задуго била главно трговинско средиште старе Црне Горе. Кроз Р. Н. пролази колски пут од Цетиња за Подторицу и од Ријеке преко Вирпавара за Бар.

У Р. Н. највише су висине до хиљаду метара, клима је у нижим деловима блата, збот мочвара и баруштина око реке и језера лети је нездрава; народ пати од маларије. ЏШрема броју становништва мало је земље за обраду. Добро рађају виногради и разно воће. Села ближе језеру помажу се много риболовом. — У 17 веку у Р. Н. су становали и потурчењаци, њихово је најаче насеље и главно седиште турске управе у овој нахији било. на Ријечком Граду, спрам вароши Ријеке. (а. истратом потурица у Црној Гори, а нешто и доцније, Р. Н. је ослобођена од Турака. Од 1878 проширила се на истоку добитком Жабљака, јаког турског града и некадашње престонице – Црнојевића, и острва Врањине у Скадарском Језеру. На Врањини је био манастир из доба Св. Саве. Ту је становао зетски епископ. Орпски су владаоци овом манастиру даровали многа села. У Р. БН. су Црнојевићи имали много својих добара. На Ободу у извору Ријеке Црнојевића Иван-бег је имао дворац, млине и ваљаниде.

Становништво Р. ПН. је старо; мало је староседелаца, главну масу чине досељеници из 15, 16 и 17 века. По пореклу највише их је из Старе Орбије, · Албаније, Ђосне, Херцеговине, па из Приморја, Катунске, Црмничке, Зетске и ЈЉешанске Нахије, Џипера и Куча.

Р. Н. се дели на пет племена, од којих су два већа: Цеклин и ЈЉуботињ, и три мала: Косијери, Добреко Село и Грађани. Цеклин захвата средину и источни део нахије. Пружа се око Ријеке Црнојевића. до Скадарског Језера. У њему има 19 мањих и већих насеља. Џрипада му острво Врањина, варош Ријека и градић Жабљак. — Већину становништва ју Цеклину чине сродна и разграната браства Горњаци и Доњаци. Од хиљаду домова, колико племе има, долази на њих 612. Предак им је дошао из Климената у доба Ивана Црнојевића. — ЈЉуботињ захвата јужни део нахије, Вирањ-Рупу, планину Обзовицу и низину изнад језера око реке Зајчине. Има, 447 домова, које чине мнота браства, тлавна су: Сарапи, Радомани, Вујовићи, Пејаковићи, Дрецуни, Лубарде, Шрље и Шабани. — Косијери су најмање племе, налазе се на крајњем северу нахије, деле се у два већа насеља: Косијере и 'Аиновиће. Земљиште је састављено од увала и долова, отрађених високим брдима. Џлеме броји 111 домова. Главну групу племеника. чине сродна браства: Рајковићи, Радовићи и Латковићи, чији је предак пре око триста година због крви добегао онамо из Пипера. — Добреко Село чини дубока и

пространа. увала, око које су већа брда:

= 7758 —