Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

РИЈЕЧКА РЕЗОЛУЦИЈА

Вртијељка, Цекминштак и Добрштак. Племе има 168 домова. 'Три четвртине му чине браство Горњевућани и Добриловићи, који су му уједно и најстарији становници. Добреком Селу припада Добрека Жупа, предео подалеко на североистоку и одвојен од племена. Њега су отели од племена, Бјелица и населили. Грађани се налазе до Црмнице, имају 145 домова. Ово се племе некад звало Шишајевићи. Становништво му је старо. Најаче је разгранато браство Липовци, чија је старина из Призрена, па Војводићи, старином из Косовеке Митровице.

Литература: А. Јовићевић, Ријечка, Нахија (Насеља, 7); Ј. Ердељановић, Стара Црна Гора (Насеља, 24).

JI. Шобајић.

РИЈЕЧКА РЕЗОЛУЦИЈА (3/10 1905). После одласка бана Куена, а доласка новога. бана, грофа 7. ПШејачевића (1903), нису се измениле прилике, које су довеле при крају Куенове владе до немира у Хрватској. Промену прилика изазвао је тек акт, познат под именом Р. Р. Борба мађарске независне странке против Беча нашла. је одјека и у Хрватској, а нарочито у Далмацији. Ту је извршено формално сједињење народњака и праваша. у јединствену Хрватску странку. Акцију у правцу реалне политике хрватских странака, с обвиром на ситуацију у Аустро-утарској монархији, започео је журналистички Др. Анте "Трумбић, један од вођа Хрватске странке. Др. Трумбић је истицао, да Хрвати не моту ускратити симпатија настојању Угарске за независни положај, али не могу ни ради својих интереса изаћи у сусрет аспирацијама мађарског империјализма, који у политичком и народном шравцу прети будућности хрватскога народа и његових сродника на југу. Зато су тражили, да се Хрватској даду и зајамче предуслови самосталног опстанка и напретка. Настојањем далматинских посланика дошло је најпре до предконференције, а затим до састанка представника Хрватске странке из Далмације и хрватских и истарских посланика опозиционих странака из Хрватске (изузевши франковце, клерикалце и радићевце) на Ријеци. 2 и 3/10 1905 већало се, а резултат тога већања била је P. P. за коју је елаборат израдио Др. Трумбић. Резолуцију је потшисало 96 шрисутних посланика и 5 одсутних по пуномоћствима. Нису је“ потписали шривутни истарски посланици, који су изјавили, да резолуцију одобравају, али да је не могу потписати ради прилика, у којима живе. Од присутних Далматинаца. нису потписали резолуцију њих тројица.

Резултат Р. Р. био је манифест хрватско-српеке коалиције од 19/19 1905 и Победа, на изборима за Хрватски Сабор »

мају 1906. М. Прелодг. Р. Р. донесена. 4/10 1905 на Реци, гласи: »Поводом политичког стања, у које је

доспела монархија, услед кризе у Утгарској, хрватски заступници, не прејудици-

рајући о начелном становишту, на којем војују у парламентарном животу, било

као припадници клубова, било као појединци, састадоше се у сврху, да заузму становиште према томе стању, и да означе правац политичкоме раду хрватског народа у питањима, која су непрепорна и свима заједничка. Хрватски заступници држе, да су данашње јавне прилике у Утарској настале услед борбе, која иде за тим, да краљевина Угарска дође постепено до потпуне државне самосталности. Хрватски заступници сматрају ту тежњу оправданом већ стога, што сваки народ има право, да слободно и независно одлучује о своме бићу и о својој судбини. Хрватски заступници уверени су, да су хрватски народ и угарски народ, не само, с обзиром на своје историске одношаје, већ још више, с обзира на. фактичку чињеницу непосреднога суседства и на реалне потребе свога живота, напретка и међусобне самоодбране од вањских опасности, жудно и неодољиво упућени један на другот, те да се стога кма, избегавати сваки повод и узрок меЂђусобном трвењу, услед кога се јалово троше силе и ствара велика опасност по напредак и будућност једнога и другога. народа.

Полазећи с тих претпоставака и у уверењу, да би стечевине угарског народа имале доћи у прилог и хрватском народу, хрватски заступници сматрају, да су јакост и самосталност краљевине Угарске обранбени насип проти вањској најезди, не само за угарски, него и за хрватски народ, па стога држе, да је њихова дужност пружити угарском народу потпору у његовој мучној борби, и са своје стране допринети, да се одношаји удесе тако, како би се ударили чврсти темељи трајном споразуму хрватскога и угарскога карода.

Постигнуће те сврхе, намењене обостраној користи, уветовано је најпре повећањем територија краљевина. Хрватске, Олавоније и Далмације путем реинкорпорашције краљевине Далмације, која већ виртуално и правно припада краљевинама. Хрватској, Славонији и Далмацији, јер би без ове фактичне реинкорпорације данашњим земљама круне Ов. Степана био спречен самосталан живот и свеукупни напредак и процват. Да се узмогне приступути остварењу ~ реинкорпорације – Далмације, треба најпре, да се одстране данашњи несносни“ парламентарни и управно -политички одношаји у Хрватској и Олавонији, и да се уведу такви одношаји који ће одговарати потребама културне земље и захтевима устава и слободе, зајемчени елементарним – слободоумним уставним уредбама, као што су поглавито: либерални изборни ред, који ће омогућити

_ 76 —