Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

и обезбедити бирање таквог народног заступства, које ће бити веран изражај неспречене и слободне народне воље, потпуна слобода штампе, уквинућем објективкога поступка и уведењем пороте за, штампарске и политичке деликте, слобода састајања, удруживања и изражавања мњења, остварење судачке неодвисности,. вајемчене сваком суцу непомичношћу и неодговорношћу за своја судска дела, устројење ванредних инстанција управнодржавног суда за заштиту интереса и политичких права грађана проти управној самовољи, устројење управнога- суда за жарносну одговорност свих јавних ЧИновника ради кршења закона.

Хрватски заступници уверени су, да се трајни споразумак између народа хрватског и угарског може постићи најпре тачним и строгим вршењем права хрватскога народа, садржаних у постојећој хрватско-утарској Натодби, те променом одношаја, што спадају у подручје посала, који су данас Хрватској заједнички са Утарском, као и са западном полом монархије на начин, да хрватском народу буде обезбеђен самостални културни, политички и господарствени опстанак и напредак. Наравним течајем догађаја одазват ће се повољно сваки напредак народа у Хрватској, Славонији и Далмацији, такођер и на одношаје нашета пучанства, које живи и у другим земљама, посебице у најизложенијем крају, бива у посестрими Истри.

Да се узмогну провађати и до остварења довести овде истакнута начела, тежње и захтеви, изабраће се одбор од заступника, који ће имати још и даљи задатак, да шромиче и за решење тшриправља она питања, која су нашим земљама заједничка, или су од користи оп1итој народној добробити. «

Ј. Продановић.

РИКАВАЦ. БВ. Рикавачко Језеро.

РИКАВАЧКО ЈЕЗЕРО, језеро у Црној Гори, у Проклетијама, 19 км западно од варошице Гусиња. Лежи у ували између Виле (2.040 м), Кукуре (1.700 м), Сухог Врха, (1.780 м) и Коштице (1.803 м), 5 км Јужно од Маглића, (2.143 м), и заузима њен најнижи, источни део. Р. Ј. је дугачко 800 м, широко 500 м, дубоко 13 м. Ашпсолутна висина му је 1.327 м. Дно језера и источне стране увале састављени су од кречњака, али се, нарочито на југогападу, јављају и шкриљци, који належу уз кречњак. Р. Ј. скупља велику количину воде, јер је више њега пространа равница, са које у кишном добу притиче јак поток. Сем тога, Р. Ј. добија воду и из два извора, са стране и једног, много јачег, у самом кориту. При југоисточном крају Р. Ј. је ужи канал, око 10 м дугачак, којим вода отиче у понор. По мишљењу народа, вода подземним путем утиче у Ци-

PHJIO

јевну, чији је горњи ток око 6 км даље на југоистоку. У Р. Ј. има пастрме, а око њега су кучки катуни: Доњи и Горњи Рикавад.

Литература: Ж. Драговић, Грађа за ђеографију Црне Горе (Летопис, 155, 1888); Ј. Цвијић, Ледено доба у Проклетијама и околним планинама (Глас, 91, 1

РИНКАВИЦА. В. Мљет.

РИЛИЋ - ПЛАНИНА, планина у Далмацији, југозападно од планине Мотокита и Језеро Поља. Састављена је претежно од јурских и рудистичких кречњака, у којима има наслага од плочастих и лапоровитих стена. Планина се пружа у динарском правцу, од северозашада шрема, јулоистоку, и природни је наставак Биокова. На Р. П. су највиши врхови: Ривац (760 M), Велика Градина (878 м), Рилић (863 м), Обала, (846 м), Луњовац (828 м) и Мосор (645 м). Шрема североистоку су планинске стране стрме, а на југозашаду се блато спуштају и прелазе у пространу зараван са изразитим облицима крша. Под звегетацијом је само незнатан део Р. П., нарочито на северозападу. Већих саобраћајних путева. у близини Р. П. нема. И. B.

РИЛО, чувени манастир у Бугарској, посвећен светитељу Јовану Рилском. Манастир је имао велики углед међу хришћанима на Балканском ШЏолуострву, и њему је учинио богате прилоге већ Манојло Комнин, византиски цар 1143—1180. 1333 подитао је у Р. један пирг протосеваст цара Душана, Хреља; исти је 1342 ту подитао и цркву, посвећену Богородици (Мала Госпођа). Ова је црква 1794 поново пописана. Када је 1382 Софија пала у руке Турака, Р. је дошло у незгодан положај, али савез Константина Дејановића, са турским парем Муратом имао је за последицу и благтонаклоност Турака према манастиру. Тек за владе Мурата II (1491 до 1451) Р. је доживело црне дане, и запустело је. Мухамед П (1451—1481) дао је потпуну слободу манастирима, и тада је и Р. обновљено. И у 18 веку Р. је често нападано и пљачкано. Последње пустошење манастира десило се 1832, када је изгорео цео манастир. 1848 браство из Р. тражило је од Св. Синода из Петрограда помоћ, да обнови манастир, чија, је црква за, половину стајала откривена.

Од старина у Р. се чувају: престо и врата, које је дао израдити поменути Хреља: јеванђеље крушништкота, митрошолита Јоасафа (1577) са иницијалима и живописаним орнаментима и са окованим корицама, чије је рељефе радио Матеј, златар из Софије (1577); јеванђеље из цркве Успења Богородице у Сучави (Румунија) из 1529 са минијатурама, (4 јевалнђелиста) и живописаном орнаментиком и са оковом, чије је рељефе радио неки Јован Јанов, како изгледа негде у Јужној Србији (Штип); епипрахиљ рашкога ми-

= И