Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

РИЉИЋ- ПОЉЕ

трополита, Симеона (1550), на коме су извезени Гостопримство Аврамово, Блатовести и дванаест празника Господњих; две покривке (скут) од војводе молдавског Јована Богдана (1511) и један ђаконски орар (из 15 века), украшен са деветнаест медаљона, у којима се налазе фитуре свететеља. (у шопреју). В. Петковић.

РИЉИЋ-ПОЉЕ. 58. Купрешко Поље.

РИМОКАТОЛИЧКА ЦРКВА У СЛОВЕНАЧНКОЈ. По уговорима о миру дошле су у нашу државу од словеначких земаља. само две бискупије: лавантинска или мариборска и љубљанска. Од ове је знатан део потпао под Италију, док се мариборска знатно повећала. Од крчке биснупије у Целовцу подређени су марибореком бискупу два деканата: деканат Дравоград са 4 жупе, и деканат Межишка Долина са 9 жупа. Од традачке бискупије шреузела је три жупе, а (уступила. јој једну. У Прекомурју добила је од сомботељске бискушије два деканата са 18 жупа. Укушпно је лавантинска бискупија имала, 1924 600.338 католика у 225 жупа, 557 свептепика, и то 470 световних и 87 редовних. У већим жупама има 'уз пароха један или више духовних помоћника. (капела на), које намешта бискупска консисторија; жупнике пак именује бискуш Ha предлог шатрона, тде Ta има. Патроната. има јавних и приватних, црквених и световних, а таквих жупа, којима бискуш просто располаже {liberae collationis) rMa 9. Надвор над свештенством појединих жупа врше, у бискупово име, декани, а бискуп сам визитира жупе сваке шесте тодине. У свему има лавантинска, Оискупија 28 деканата. Декани су подређени архиђаконима, којих има 4. Бискупску консисторију под бискуповим председништвом чине седам каноника и бискупов тајник. За васпитање свештеничког подмлатка има бискупија Ђачко и богословно семениште и теолошку школу са седам редовних шрофесора. За приступ у теолошку школу захтева се свршена гимназија. У лавантинској бискупији имају манастире ови редови: мушки: 1. Минорите у Штују (из 13 века); воде управу жупе. 2. Фрањевци у Назарету (од 1682), у Марибору и у Ов. Тројству у Оловенским Горицама; воде на свим тим местима. жупну ушраву. 3. Капуцини у Отуденцима код Марибора, у Цељу и у Штују од 1994. (110мажу у духовној пастви и у школама). 4. Мисионари Ов, Винка Шавланског или Ја заристе у Цељу (од 1852) ва мисије. 5. Трашисте у Рајхенбурту (1881 дошли су из Француске), контемплативан су ред. 6. ОСалезијанци у Вержеју: баве се ваститањем мушке омладине. — Женске конгреTanje: 1. Милосрдне сестре за негу болесеника у Марибору у јавној и војничкој болници; у Штују у јавној болници и немоћишту; у Цељу 'у јавној војничкој бол-

_ Vo —

EHHH H NW HHBaJIHJICROM дому; у Брежицама у јавној болници; у Војнику у немоћишту; у Оловењградцу у јавној болници. 2. Школске сестре Ш реда Св. Фрање Асишкота; баве се васпитањем женске омладине и нетом болесника; имају у бискупији 8 завода, у Марибору женску препарандију са правом јавности, грађанску, господарску и основну школу. — 3. Магдаленке у (Студницима. воде више контемплативан живот. –

У свим жупама, има разних религиозних друштава и братовштина, које гаје релитиозан живот или развијају каритативну делатност.

За. просвету народа је од особите важности Дружба Св. Мохора, која је пре имала сгоје седиште у Целовцу, али после плебисцита, преселила, се у Шреваље, у Межишкој Долини, а 1927 у Цеље. Ово друштво је црквена установа за издавање

добрих књига. Пре рата добијали су чла-

нсви годишње за 2 круне по шест књига. Сада износи чланарина 90 Дин, а добивају се по 4 књиге. 1924 било је 39.949 чланова, а концем 1918 преко 90.000. Љубљанска. бискушија броји, према попису 1994. 598.498 католика, од којих је 65.895 потпало под Италију. Жупа има 304 и 20 других самосталних паствених штација, са 636 светских и 144 редовних свештеника. 3 дијецези су два. збора каноника, један код првостолне цркве, са 12 установљених места, од којих су два непопуњена, и у Новом Месту, са. пет места. Именовања се врше као 'у лавантинској бискупији на предлог патрона, а где тога нема, слободном поделом бискушовом. Ha теолошком факултету љубљанскога. Университета било је 1993/94 седам редовних и два ванредна професора, два доцента и пет хонорарних наставника. Уз теолошки факултет постоји у ЈБубљани Богословна Академија, која гаји теолошке

„науке, издаје свој орган, Ботословни .Be-

сник, и друге публикације.

Мушких манастира има у љубљанској бискушији 17, а женских 7: 1. Цистерцијанци у Стични, воде духовну шаству. 2. Картузијанци [у Шлетерју су контемпла– тиван ред. 3. Фрањевци имају своје манастире у ЈБубљани, Камнику, Новом Месту, на Брезјама, у Доњој Шишки, на Вичу, код нове Штифте. Ови манастири воде жупе или помажу у духовној пастви. 4. Кашуцини имају свој манастир у Шкофјој Локи и у Крчком, раде у духовној пастви и у народним мисијама. 5. Милосрдна браћа воде болницу у Кандији и код Камника. 6. Исусовци имају свој колег у Љубљани и баве се духовном паством. 7. Мисионари СОв. Винка Џавланскот, звани Лаваристе, имају главну кућу у Јубљани- и раде у духовној пастви, особито у народним мисијама, у Гробљама код Домжала више Љубљане пак воде завод за васпитање мисионара у незнабожачким земљама. 8. Крсташки ред има