Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

своје покрајинско седиште у ЈБубљани, води жуше и помаже у духовној пастви. 9. Салезијанци воде на Раковнику код Љубљане и у Радни на Сави основне и стручне школе, а на. Кодељевом у ЈЉубљани дом за мушку омладину. — Од женских редова у љубљанској су бискушији: 1. Урсулинке, воде женску учитељску препарандију у Љубљани и Шкофјој ЈЛоки, основне и грађанске школе у истим местима и у Мекињама. 92. Сестре кармелског реда, воде контемплативан живот. 3.

Сестре милосрднице баве се нетом боле-:

сника у болницама, воде убожнице, немоћишта, дечји и инвалидски дом у ЈЉубљани, на (СОтуденцу (умоболница), у женској казниони у Бегуњама, у Кочевју, Крчком, Новом Месту и у Великом Ментешу. Загребачке милосрднице воде дечји вртић у Камнику, немоћиште у Коменди, девојачку убожницу у Крању, немоћиште властелина ПГутманстала у Радечама код Зиданот Моста и економију У заводу CB. Станислава у Qn. Виду. 4. Школске сестре воде убожницу у Ју-

обљани са интернатом и петоразредном.

основном школом, женску тосподареку школу у Маријанишћу и више мањих завода по другим местима. 5. Нотр Дам сестре, из Минхена у Баварској, воде код Новога. Места трађанску, основну и жен-

секу тосподарску школу, а у Илирској Би-

стрици (под Италијом) осморазредну девојачку школу са трговачким течајем.

Љубљанска, бискушија има у Ов. Виду код Љубљане своју потпуну гимназију са, правом јавности и интернатом.

Ф. Ковачић.

РИМОКАТОЛИЧКА ЦРКВА У сХсС. ВБ. у Долатку. :

РИМСНЕ ТОПЛИЦЕ, бања. у Словеначкој, на Савињи, код села, Топлице (70 становника). Место има два извора акратне топле воде (36-5% (03759 (0), који су били познати већ Римљанима и у средњем ЂВеку. У другој половини 19 века добила, је бања, ново модерно уређење. Место има. шумовиту околину и пријатну климу. Годишње долази 1.000—1.200 гостију.

4. 3.

РИМСКИ ЗИД, стари зид, чији се остатци налазе од Реке к северу до Превида. Римскота, је порекла. Дут је био до 40 км, а различито висок, највише 920' (у кландима и долинама јамачно је био виши, него на теже приступачним брдским врхунцима), широк је био до 57. То су била, заправо два зида, широка по 1%', а размак између њих (2 био је испуњен набацаним камењем. На неким су местима, уз зид стајале стражарнице. Зид је ишао од мора код Реке, где та, је још на 200. корачаја прекривало море и морски песак. Од мора до Јелења ударао је уза десну обалу Речине, па. је, прешавши на леву обалу, пратио реку до њена извора; затим

РИМОКИ ЗИД

је обилазио подножје Великог Оњежника, (1.796 M) и остављао Хрватску негде код Презида. Главне тачке, крај којих је зид пролазио, су: Јадранско Море код ушћа Речине, кула Сокол (угао Уа Че] Согзо и Via del Еоззо на Реци), Калварија, брдо Св. Катарине, брда Лубањ и Лопача, села Јелење и Подкиловац, кланац Вуково, село Студена (Клана), Жељезна Врата, брда Трстеник (1.234 м), Шрисек и ЂБачва, Кушин Камен, Лисен Камен, ПШапротна (1.782 м), Ђела Вода, брдо Брдиншек (1.196 м) и тромаче између Бабина Поља и Шрезида.

Нема. сумње, да су тај зид подитли Римљани. Таквих зидова има више и у суседној Крањској и Истри. Најпознатији је 10 км дуги Ајдовски (погански) зид између Врхнике (Маироге из) и Лотатца (LonваНсит) у Крањској, подигнут за одбрану римске цесте Аашјеја (Оглеј) — Етопа (Љубљана), док је зид Река—Презид имао бранити цесту, која је водила из Далмације крај Сења (5епта) и Трсата, (ГагваНса) северном Истром ({Tituli, Malum) y 'Трет (Тегрезке) и даље у Оглеј (Аашјеја), Тај је зид везао места ТагзаНса и Мајиш, 4 сама цеста, или који њен огранак,. секао је зид на ономе месту, које се и данас зове Жељезна Брата (повише Гробничкога, Поља. ту планини). -

Утврђења на међи Далмације и Шановије према Италији 'имала су поглавиту задаћу да штите Италију од упада варварских народа. Изгледа да је први почео подизати те зидове, куле и тврђаве цар Автуст за панонско - далматинскога. рата, 6—9, после Хр. Касније су они взашуштени. Тек после провале Маркомана и Квада (166) стали су Римљани обнављати старе, а подизати нове зидове. По други пут дао је старе зидине поправити узурпатор Магненције 351. После њега их је утврђавао Андрагаст (388), војвода, узурпатора Максима. За даљих бојева до шпобеде цара Теодосија на реци Фригиду (6/9 379) утврде и зидине биле су највећим делом разваљене, те се више нису поправљале. За последњих провала, варвароких народа, (западни Готи 409, Хуни 459, источни Готи 489, Лантобарди 568), били су зидови и тврђаве не само сасвим разраљене, већ их у опште нико није више ни бранио.

Трагови сличних зидина налазе се у Хрватској још између Сења и Карлобага. Зид се лепо види, кад се плови из Јабланца на оток Раб, те се може оком пратити до висине од 800 м. Зид је ишао од Јабланца на мору у унутарњу земљу неких 10 км, правцем од запада к истоку. То је био 2—3 м дебео суховид, који је можда пролазио близу оног међашнот камена са натписом у Ломској дулиби, између два јатудска племена (Ортоплини и Парентини). Шредање спомиње још један тобоже римеки зид у Олавонији, који да је водио од Драве до Саве, те се некако

== 19] —