Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

РИМОКИ КАТОЛИК

подударао с траницом између Горње и Доње Паноније. Код Чађавице да су била. железна врата, која су за времена турскога продирања у бару бачена. Биће да се овде ради о остатцима римске десте. Литература: ВБ. Клаић, Римски зид од Ријеке до Шрезида (Вјесник Хрватскога "Археолошкота Друштва, 1901). Ј. Модестип. РИМСКИ КАТОЛИК, философеки месечник. Излазио је од јула 1888 до краја 1896 у Горици. Уредник му је био Антон Махнич, који се у њему оштро борио за католичка начела. Р. К. је имао знатан утицај на развој словеначког јавног жиBOTA. J. PF.

РИМСКИ ПАКТ између Краљевине ОХО и Краљевине Италије склопљен је у Риму 971 1994. Потписали су та пуномоћници: Бенито Мусолини, Никола ПЏ. Пашић, М. Нинчић. Одобрио. та је, ратификовао и потврдио Краљ Александар 19/9, а Краљ Виктор Емануел 229 1924. Тај »Пакт тгријатељства и срдачне сарадње као природну последицу постојећег пријатељства, између две краљевине као и узајамног поштовања њихових права на суху, а тако исто и на мору«, уговориле су обе владе »чврсто решене, да обезбеде мир и резултате, добивене за време великог рата, а. потврђене Уговором о Миру,«

Утоворено је: Обе стране уговорнице обавезују се узајамно, да указују једна, другој помоћ и узајамну сарадњу у одржавању поретка, утврђеног Утговорима. O Миру, који су закључени у 'Тријанону, Сен-Жермену и Неји-у, као и 'у поштовању и извршењу обавеза утврђених у наведеним Утговорима (1). У случају да. једна од страна уговорница буде предмет кеизазваног напада једне или више сила, друга страна се обавезује, да остане неутрална за време целог трајања сукоба. Исто тако, у случају, ако би безбедност или интереси једне стране утоворнице били загрожени, услед насилних упада. споља, друга страна се обавезује, да јој укаже својом блатонаклоном помоћу своју политичку и дипломатску потпору, како би пришомогла да нестане спољњег увзрока тих претњи (2). У случају међународних компликација, о ако се обе стране уговорнице сложе, да су или да могу бити њихови заједнички интереси затрожени, оне се обавезују, да ће се споразумети о мерама, које би заједнички предузеле ради заштите тих интереса (3).

Трајање овог уговора биће пет година, а моћиће бити отказан или обновљен једну годину пре његовог истека, (4). Овај уговор биће ратификован и измена ратификација, извршиће се у Риму. Он ће ступити на снагу одмах по измени ратификација, (5).

Допунски протокол од истог датума. гласи: стране уговорнице обавезују се, да, по претходном споразуму, саопштава

ју једна друтој споразуме, који се тичу њихове политике у Централној Евроши и изјављују у том погледу, да у Шакту пријатељства, потписаном данашњег дана, нема, ничега, што би било противно Уговорима, о Савезу, које је Краљевина ОХО закључила са Републиком Чехословачком и са Краљевином Румунијом 31/8 1922 и 17 1923 (1). — Пакт Пријатељства закључен данашњег дана и овај допунски Протскол биће поднети Друштву Народа на — саобразно члану 18 Пакта (2). В. Поповић.

РИМСКО И ВИЗАНТИСНО ПРАВО КОД CXC. Упоредо са примањем хришћанства. почео је и утицај римског, односно византиског, права па Јужне Словене. Главну и одлучну улогу имала је у томе црква, као и код народа Западне Европе, и то како код Југословена источне, тако и код Југословена западне цркве. Код Југословена источне цркве вршио се тај утидај и асимилација идеја Р. П. преко Византије, дакле у оном облику, који је Р. П. добило у Византији, тако да ту треба говорити о утицају трчко-римског или BHзантиског права. Као што књижевност код Југословена почиње преводом црквених књига на народни језик, тако и њихова травна књижевност и правна наука почињу преводом правних књига са грчког језика. То је превођење било пре свега диктовано потребом организовања цркве и новог живота на хришћанској основи. Већ у 9 веку преведен је на словенски канонски зборник Јована Охоластика, T. зв. номоканон у 50 глава, а превео Ta je, жако изгледа, словенски апостол Методије, између 865—885. Тај зборник са држи, поред осталога, и извод у 87 глава из Јустинијанових Новела, које се односе на црквено право. Нешто доцније, по некима већ за владе цара Симеуна у Бугарској, а по другима за владе кнеза Јарослава у Русији, преведен је на словенски и номоканон у 14 глава, т. зв. Фотијев номоканон, али тај превод био је у употреби не на Словенском Југу, већ у Русији. У овај зборник ушла је збирка, koja ce зове СоПесно штрагнеа или Паратитла, и која садржи у изводу све правне прописе, који се тичу цркве, из Јустинијанове кодификације.

Развијање и јачање државне организације изазвало је шревођење и световних византиских законика. Тако су, опет у Бугарској, за владе цара Симеуна, преведени на словенски Иклога Лава Ш Исавријевца, Сеоски или Земљораднички Закон и ПШрохирон (Градски Закон). У то је доба постала, такође у Бугарској, и словенска правна компилација: Закон судни људем, састављена из византиских правних извора, а највише из Еклоге Лава. Исавријевца. Но не можемо знати, да ли су ти законици, осим Методијева – шре-

= 230! —