Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

вода номоканона, били у употреби и у Србији пре 11 века, пре шреношења. државнога средишта у Зету. Српска држава. у Зети гравитирала је више зашаду него

истоку. Стварање државног и црквеног.

средишта у Рашкој изазвало је потребу за доношењем нових закона. Од тога је деба почела систематска рецепција трчкоримског права из Византије. Понављало се оно што је било у Бугарској за Симеунове владе.

Епоху чини у томе погледу боравак ОВ. Саве у Солуну (око 1219), тде се он, као нсвопоевећени архиепископ српеке аутокефалне цркве, побринуо, да се за потребу српске цркве преведе на словенски т. зв. Фотијев номоканон у 14 глава, који је мало пре тога, у редакцији Аристина и Зснаре, добио био свој коначан облик. Тај је превод CB. Сава донео у Србију и то је т. зв. Крмчија CB. Cape, olja је одмах затим усвојена и у бугарској, а 1974 и у руској цркви. Између осталот, овај зборник садржи и торе споменути извод у 87 тлава из Јустинијанових НОвела од Јована Схоластика (45 глава српске крмчије), даље црквено-грађанске законе Јустинијанове кодификације у изводу из збирке 'Пришартита или Паратитла. (47 глава српске крмчије), Џрохирон или Градски Закон (55 глава српске крмчије), и три новеле цара Алексија Комнена (46 глава српске крмчије). Еклоге нема У српској крмчији.

Други значајни моменат у рецепцији Р. В. П. била је влада цара Душана. У то је доба државно уређење добило у доста, чему византиски отисак, као што је и тенденција, ка апеолутизму (самодржављу ) налазила одувек подетрека у византиском уређењу. Џа ипак, ма како био велики, тај утицај Византије у Орбији никад није био онако интенсиван као у Бугарској. Можемо рећи, да је тада у Србији довршена рецепција Р. В. П. бар у теорији. Готово истовремено са Душановим Закоником, израђен је, по свој прилици по царевој наредби, око 1347—1348, превод Синтагмата. Матије Властара, а свакако у ово време пада и т. зв. Закон цара Јустинијана, домаћа компилација из византиских правних извора. Однос између страног и целокупног домаћег права није још тачно утврђен, али извесно је, да. су ове збирке Р. B. П., а нарочито Шрохирон из крмчије, биле у употреби код свих духовних судова и код патримонијалних судова на добрима манастирским, епископским и патријаршиским. За примену ових извора византиског права, поред Душанова Законика, говори и та околност што се у рукописима Душанов Законик налази заједно са Синтатматом и Јустинијановим Законом, и што је у доцњијој преради почетком 15 века, Властаров Синтатмат скраћен на једну трећину, при чему су задржани поглавито прописи гра-

РИМСКО И ВИЗА НИСКО ПРАВО КОД СХС

ђанског права, а остали избачени. Ова. је прилика да је домаће обичајно право поступно у свакој даној прилици све више потискивано у страну пред страним, као терманско право у Немачкој у доба рецепције 'P. П. Наравно, да ни Душанов Законик није остао без утицаја Р. В. П. Пре свега, у њему је доста, правних термина грчког порекла, па и његов распоред, онако како та конструише Зигељ, бар његовог првог дела од 1349 (чл. 1 до 135), наслања се на системе византиских кодификација: Василика (које имају углавном систем Јустинијанова кодекса), Еклоте и Прохирона. Начело законитости У чл. 171 и 179 узето је из Василика 7, 1, 16—17. Начини кажњавања на доста места, узети су из византиског права (на пр. казна у чл. 96), али смртна казна спаљивањем за недопуштено ковање новца у: чл. 169 је из Р. П. и налази се у конституцији императора Константина од 391 [Cod. Just, 9, 24, 1), а у Србију је дошла. вероватно. са севера.

Није још испитано колико је из Р. В. II. продрло у народно обичајно право. (От. Новаковић и И. Строхал мисле, да се право пречет откупа у корист рођака и суседа при куповини земље развило код нас под 'утицајем Р. В. Џ. и постало тако обичајно право. Далеки одјек свих тих прилика у Немањићској Орбији“ налазимо у време устанка под Карађорђем, када. је прота Матија Ненадовић, који је читао и Јустинијанове законе, у недостатку шисових закона, узео из Крмчије најнужније кривичне одредбе о казнама и тако са– ставио први кривични законик у 15 параграфа. На. западу је Р. П. имало чврсту подлогу у градовима римског порекла на Јадранском Мору. Уређење тих градова, нарочито 'у Далмацији и Истри, почетком 9 века по Хр. у основи је римско, и право, које се у њима примењује, је Р. вулгарноИ. Градови су у свему, па дакле и у томе, римске оазе (у словенској маси. Лаганим и поступним продирањем СОловена у градове учињене су доцније и у том погледу велике измене, које би биле и веће, да. није Р. П. вршило свој утицај из Италије, и тим путем продрло у статуте далматинских традова. Тај се утицај види већ у правној терминологији, која носи римеко-талијанско обележје. Типичан је нарочито статут града Задра, из 13 века, који је више или мање веран одјек он-

дашњег римско - талијанскот права. | Па.

ипак, не смемо прецењивати тај утицај Р. П. Знамо да Р. П. формално није било: рецепирано ни у Дубровнику ни у Сплиту, ма да је морало имати велики уплив на правнике, образоване на талијанским факултетима, а у Дубровнику важило је шта више у пракси као супсидијаран извор, и ако званично или законом. тоније било никада потврђено. У Дубро-

=== 181 —-

| i |