Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

РИСАН

један код Призрена) и у Црној Гори, али и ту је већ редак. До конца прошлога века живео је Р. без сумње и у другим нашим планинама, особито у Босни и Херцеговини и Хрватској (Велебит, Мала Капела. и т. д.). То показују и имена бретева по Р., на пр. Рисовац, Рисњак и т. д.

РИСАН, варошица у Зетској Области, у бекокоторском срезу. Лежи у североисточном крају Рисанекота Затона, подно високога брега, на стрмени и на малој равници при мору. Паробродска. је станипа бокељске обалне пловидбе и јадранске линије Сушак—Котор. Од Котора 14 км к северу-северозападу. Одскора је код Р. довршена жичана железница за преважање дрва са Грахова. Ускоро ће бити довршена у Р. и велика парна стругара.

Р. има 613 становника, поглаварство општине (4.244 становника), котарски суд, православну парохију и манастир, римокатоличку капеланију, 2 пучке школе, лучку експозитуру с царинарском службом, пошту, телеграф и телефон, млин на. нафту, вересијску задругу, велико војно купалиште (Краљ Александар).

Ришњани се баве поглавито трговином. Вук Караџић и Вук Врчевић (Ришњанин) славе их, што су најбоље очували чистоту језика, народну ношњу и обичаје. Р. је завичај деветорице зографа Димитријевића. Р. био је негда најзнатније место у Боши, која се по њему звала Рисански Залив (Општи ВАхошсиз), Стари илирски град Р. познавали су већ 300 тодина пре Хр. стари Грци. У Р. се склонила од Римљана илирска краљица Теута (228 пре Хр.). Шлиније та, познаје као оррбшт смушт Котапогшт, 590 после Христа Р. је био бискупска столица, која се доцније више не спомиње. Око 950 цар Константин УП наводи Р. међу градовима кнежевине Травуније, са којом та је босански бан Твртко 1 пред својим венчањем (1376) предобио од зетскога кнеза Ђурђа Баошића. Босански краљ Стеван Томаш даровао је Р., са неким другим местима, Дубровчанима, 'кад је са њима 18/12 1451 уговорио савез тгротив херцета Стевана Вукчића. Пошто су Турци 10/8 1539 заузели на јуриш Херцег Нови, сутрадан им се, без отпора, предао и Р. и остао је у њиховим рукама (с малим прекидом 1648) до 1687, када се п0клонио Венецији, и остао у њеној заштити све до пропасти републике (1797). Из гремена турских ратова су зидине старих утврђења (Грковац, Велењак) на рисанским околним висовима. О борбама, с 'Турцима има узречица: Да није Ришњана и Кривошијана, сва би Бока Турцима харач плаћала.

Недалеко од Р. има шпиља, из које избија кадшто поток Опила (у шшиљи је језеро с питком водом), и извор Сопот, ко-

— 184. —

ји, кад потраје киша, пада као јаки водени 'млаз 15 м дубоко у море.

Литература: В. Клаић, Опис земаPa, у којих обитавају Хрвати (1881); П. Шеровић, Бока Которека; Историска студија (Јадранска Стража, 1995).

Ј. Модестин-:

РИСЊАН. 1. Кршевита планина у Хрватској, око 18 км североисточно од Сушака. Са запада. је ограничена утолеглицом, којом пролази колеки пут Тршће— Шегине— Јелење, и Сухом Речином, са југоистока и истока, увалама Сухог Потока, Црног Луга и продолом од Биљевине до Округа, а. на североистоку торњим TOKOM потока Крашичевице и извориштем реке Купе. Планина је дивљег изгледа, и пружа се од севера према југу, а у том су правцу највиши врхови: Вели Поглед (1.294 M), Мали Р. (1.428 м), Велики Р. (1.528 м), Медведова, Врата. (1.285 м) и Писовац (1.172 м). Р. је претежно састављен од кречњака, зато по њему има пећина и понора, а 'по увалама пониру потоци и поточићи. Само где се по дну увала јавља пешчар има довољно воде: ту је земљиште плодно, а вегетација бујна. Такви су крајеви око Крашичевице као и планински пашњаци под Великим Р.

Литература: Х. Храниловић и Д. Хирц, Земљописни и народописни опис краљевине Хрватске, Олавоније и Далмације; 1. Лице наше домовине (1905).

Џ.

2. В. Горски котар и Мрзла Водица.

РИСОН (Вол), у грчко - римско доба. име данашњег Рисна. Неки стари писци кажу, да Р. лежи на реци истог имена. По свој прилици они су сматрали Которски Залив за реку, зато што у јесен и зими, кад су велике кише, вода тече као нека река из Рисанског и Котореског Залива кроз теснац Вериге у Тиватски 3алив. У рату који су Римљани водили с Илирима 929—928 пре Хр. краљица Теута, кад је видела, да је побеђена, побегла је у Р. 168 пре Хр. водили су Римљани поново рат с овим Илирима. Њихов краљ Гентије био је побеђен, а његова држава подељена на више мањих. Становници Р. у овом рату били су пришли Риму. Због тога су ослобођени данка. У Р. је нађено доста старина из овога доба. Енглески археолог Емапз ископао је, на дубини од три метра, темеље старог града и његове улице. Он је нашао и натписа, ковца, грнчарије. Р. је ковао свој новац после пораза краља Гентија. Један римски писац називе Р. »градом римских трађана«, што значи, да је у вароши било доста римских становника. У Р. су, поред других римских божанстава, поштовали Bora Медаура, који се иначе не помиње. Медаур је био заштитник трада Р. Он је представљен на једном споменику у Африци на коњу и с копљем којим гађа. Ваљ-