Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

у Архиву за правне и друштвене науке, који издаје Правни факултет у Београду.

Литература: От. Новаковић, 'Cpeдњевековна Орбија и Римско Шраво, 1906 (Архив за правне и друштвене науке, 1, 1906); От. Новаковић, Матије Властагра, Синтагмат, 1907 (предговор); Ееобог Ујве], Lectures on Slavonic Law, 1902; P. Xy6e, (О значењу права римекота H DHMCEO-OHзантинскога код славјанских народах, шревео Ј. Мишкатовић 1869 (из Н. Позора), француски превод од А, 5беКеге-а, Огог romain et Srćco-byzantin chez les peuples slaves par R, de Hubć (1880), пољски оритинал у Варшави (1868); В. Богишић, Тисани закони на словенском југу (1879): М. Bogišić, Le Statut de Raguse (1894, extrait de la Nouvelle Revue Historique de droit francais et ćiranger, 1893); B. Богишић, Главније црте обитељскота, TIHсаног права у старом Дубровнику (Рад, 5, 1868 и у збирци Правни чланци и раскраве, 1, 1927): Ј. Ханел, Шравни живот У Спљетској обћини (Рад, 54, 1880); К. Јreček, Staat und Gesellschalt im mittelalterlichen Serbien, П, 1913 (Депкзећу еп а. к, АКадепце 4. ХУззепзсћа еп, српски превод у Историји Cpoa, II, 138—170); K, Jireček, Das Gesetzbuch des serbischen Caren Stephan Dušan (Archiv E slav. Philologie, 22, 1900, 144—214); MH. Строхал, Правна, повијест далматинских градова, I, 1918; Ник. Радојчић, Оната закона по Душанову Законику (Глас, 110, 100—139); Ernst Mayer, Die dalmatisch-istrische Muruzipalverfassung {Zeitschrit d, Sav, Stiftung f., Rechtsgeschichte, 24, 1903); II. Ouroринскји, Паматники звзаконодателљном дЂахтелБ ности Душана, (1888): Марко Костренчић, Хрватска правна повијест, Законик цара Стефана Душана (штампано као рукопис); АЈехапбег у, Reutz, Verfassung u, Rechtszustand der dalmatinischen Kiistenstadte u, Inseln im Mittelalter (1841); Om. Новаковић, Римско -византиско право и народни правни обичаји — право првеноства рођака или суседа при куповини земље (Годишњица Чушићева, 9, 1887); Г. Никетић, Шравна библиотрафија до краја 1905 (1907); А. Гавриловић, ТЂеоградеска. Велика. Школа, 1808—1813 (1909).

Р. Поповић.

РИНДО МИЛИЋЕВИЋ РИСТО, четник и национални радник (29/5 1884, Мостар 16/8 1914, Крупањ). Учио је правни факултет у Бечу и Загребу, па је онда JIOшао у Београд и постао четник. Сав предан националистичком послу, Р. је шпостао нека врста херцеговачког консула. у Београду, и ниједан од Херцдеговаца. није могао доћи у Београд, док није имао [. визу. Кад је почео Светски Рат, Р. је ступио у чету Воје Танкосића, са којом је и пре тога, четовао. Џао је још у првим месецима. рата код Крупња, на Дрини.

M. M.

РИС

РИНЖА, понорница у Оловеначкој, У пољу Кочевја. Извире на северозападном делу поља, 'у мочарном крају, око 15 км северозападно од Оловенске Васи, 2. 1:3 км западно од Коблерја, на висини од 469 м. Одатле тече према југоистоку, доста. вијугавим током, држећи се југозападног 060да, поља. Овој ток појачава са неколико јаких врела испод Фридрихштајна и са малим приточицама из Вртача, на североистоку. Тим водама, се оток P. до варошице Кочевја повећава, те је у стању да гони већи број воденица. Даље се вода почне тубити у понорима и корито набрзо пресуши. Али се суво корито продужује још 8 км даље на југоисток, где се само местимице задржи вода из малих извора. под Фридрихштајном. За време кишне периоде Р. тече жкроз цело корито, до крајњих понора између села Чрног Потока. и Мозља. На Вртачама се, у кишној шериоди, испуни водом и суво корито ОСтражње Р., које је натнуто према југоистоку, а лежи на североистоку од Горњих и Доњих Ложина. Кад вода у Стражњој Р. почне ошадати, избије из малих шукетина, на јужном подножју хума Јасенице (568 M) извор Предње Р., чија вода тече према, југоистоку, а, више Нових Ложина, 1о0чне тећи према североистоку. Ова већином понире у три вештачка, понора око Нових Ложина, а у изузетним случајевима утиче у Р., што се догоди када је на југоисточном крају поља Кочевја поводањ. Дужина Р. тока од врела до крајњих понора је 167 км, а површина, слива је неодређена.. Литература: МУ, Putick, Zur Entwasserunp der Kesseltiler von Кеш und Gottschee (Laibacher Zeitung, 1892); Ј. Рус, Рибница и Кочевје (Гласник Геотрафекот Друштва, 5, 1921).

П. Вујевић.

РИЊСНА ПЛАНИНА, планина у Орбији, око 11 км северно од варошице Беле Паланке. Р. П. је висока 1.146 м, и представља источни део Сврљишких Планина. Без вегетације је и нема грађених путева.

1]. DB.

РИПАЧ, село у Босни, на Уни, изнад Бихаћа, са рушевинама старота pala. Има, 854 становника. Џомиње се први пут 1408, као тлавно место у хумеској жуди. Уз град је постојала и слободна. градска. општина. Турци су коначно заузели P. 1591, а пошто су у исти мах били за угели и Бихаћ (1599), слабо су се бринули за Р., који се као град помиње последњи пут 1697. У Р. су нађени осталци преисториских сојеница. СОтановници се баве земљорадњом, рибарством и млина/рCTBOM. Литература: Р. Лопалшић, Бихаћ и Бихаћека, Крајина, (1890). M. O.

PMC {Felis lynx} код нас живи само још по планинама СОрбије (1921 убијен је

— 78 —