Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

НИКЕТА

сада била широм отворена врата и у балканске византиске територије. Ватаца није пропустио те повољне тренутке. Он је пре свега ударио на солунски комад некадашње Тодорове епирско-солунске империје, па је, опсадом Солуна, принудио Тодорова сина, цара Јована, да се одрече царског достојанства и да у будуће тамо влада као васални никејски деспот (1249). Затим је БВатаца истовременим ударцем отео и од ослабелих Бугара бившу византиску Тракију до торње Марице, са Македонијом све до Вардара, и од Тодорова другог сина Димитрија, солунску деспотовину (1246). Наскоро су Никејцима пале у руке и неколике крсташке трачке тврђаве (1247). Да би осујетио папско заузимање за цариградске крсташе, Ватаца је стално варао папе предлозима о унији, али се уједно удружио и ородио са непомирљивим папским непријатељем на западу, немачким императором Фридрихом П. Хохенштауфеном. Нико на Балкану није више могао да се мери с Ватацом. Залуд је епирски деспот, Михаило П, који се, на рачун Бугарске, и сам био раширио у западној Македонији и у северној Албанији, покушао да преотме Никејцима и источну Македонију, па да обнови COлунско-епирско царство Тодорово. Ватаца је надјачао Михаила, па та је, миром у Лариси, натерао, не само да се окани источне Македоније, нето да уступи Ни-

кеји и западну Македонију, заједно са.

албанском Кројом (1259).

Само седам тодина после смрти силног

Ватаце, увеличано Н. Ц. је, освојењем Цариграда из руку крсташа и Млечића, постало новим византиским – царством. Син и наследник Ватацин, Тодор П Ласкар (1254—19258), одбранио је никејске границе у "Тракији и источној Македонији од обадвеју офансива бугарског цара. Михаила Асена. При обнови мира, Михаило је морао признати затечену граничну линију (1256). Но Михаило П епирски успео је да у савезу са српским краљем Урошем | заузме од Никејаца 8aпадну Македонију, заробивши у Прилепу никејског управника тих западних крајева, историчара Ђорђа Акрополиту (1258). Тодор П Ласкар није доживео да се освети Михаилу, ни да поврати изгубљене области.

То је учинио никејски војвода Михаило Палеолог, старалац малолетног сина и наследника "'Тодорова, Јована Ласкара. Брат Палеологов, способни генерал Јован Ilaлеолог, разбио је Михаила П у битци код Костура (1259). Никејци су поново завладали у западној Македонији, па су продрли и у епирску престоницу Арту, одакле су ослободили Акрополиту. Мало затим, они су и од Орба узели натраг Окопље. Но захваљујући овом сјајном успеху, Михаило Палеолог се толико осилио у Никеји, да се законитом царевићу Јовану наметнуо као савладар и то као старији

цар по рангу, па је, шта више, послао нејаког Јована на заточење у малоазиски град Магнезију (1259). 'Залуд је против тога устао никејски патријарх Арсеније. Чин насилног збацивања старе никејске династије Ласкаревића од стране нове династије Палеолога, остао је у снази. На место Арсенија, који се повукао у манастир, изабран је други, послушнији шпатријарх. Међутим се оснивалац нове никејске династије сав заложио да освоји Цариград. Први покушаји нису успели, због недостатка велике флоте. Тада је Палеолог склопио савез са млетачким трговачким конкурентима и непријатељима, Ђеновљанима (Нимфејски Уговор. 1261). Но Цариград је изненада пао, пре него што су Ђеновљани стигли да испуне своје савезничке обавезе. Палеологов војвода, ћесар Алексије СОтратигопул, искористио је тренутак, кад су Балдуинови витезови отишли били против никејског црноморског острвца Дафнусије, па се једне ноћи дочепао Цариграда (1261). Крсташко цариградско царство било је тиме уништено. У Цариграду су завладали Џалеолози, као последња византиска династија. Литература: А. Сагбпег, The Lasca1145 об Мсаеа (1912), Д. Анастасијевић. НИКЕТА, први епископ Ремезијане (Беле Паланке, код Пирота) и велики проповедник хришћанства у тим крајевима. (353, Ремезијана — 9292/6 око 420, Ремезијана). Његов друг, нолски епископ Џавлин, прославио га је нарочитом песмом још за живота. Н. је написао и шест књига за пропатанду хришћанства. Држи се, да је Н. саставио и популарну црквену песму Тебе Бога хвалим. РА

НИКЕТИЋ ГОЈКО ДР. правни писац (1/6 1881, Београд). Гимназију је свршио у Нишу, а правни факултет и докторат на Университету у Београду. После свршених студија (1908). био је прво судски писар, а затим је отворио (1911) адвокатску канцеларију у Београду. Од 1912 учествовао је у свим ратовима. Написао је читав низ правних расправа, нарочито из приватног права. Издао је Правну Библиографију до 1905, и читав низ закона са коментарима. У десет књига издао је одлуке опште седнице Касационог Суда. Главна су му дела: Грађански законик, Казнени | законик, Кривични – поступак, Грађански поступак и Трговачки законик. Уредник је Месечника, часописа за. зора,

НИКЕТИЋ СВЕТОЗАР, професор и 60тословски писац (29/6 1842, Београд 31/10 1900, Београд). Свршио је београдску гимназију (1857) и богословију (1861), а затим (1868) Духовну Академију У Москви. Био је професор и директор по разним гимназијама у (Србији (Крагујевац. Јатодина, Лозница, Ваљево, Неготин, Ниш и Пожаревац) и професор богосло-

- Ig