Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

вије у Београду. Џенсионисан је 1897. Н. је писао многе чланке религиско-етичког и црквено-историског садржаја у Вили (1867), Јединству, Будућности, JIpaBoслављу (1869), Гласницима Српског Ученог Друштва, СОиону, Младој Србадији, Руднику, Хришћанском Веснику и т. д. Важнији Н. радови су: Насртање римских папа на српску и хрватску пркву и Историски развитак српске цркве, штампани у 22 и 27 књизи Гласника Орпског Ученог Друштва и Сиону (1874), Катедре јерархија у СОрбији (1874—1875), Овештенство и манастири у Србији, Културни и црквени живот првих Оловена на Балканском Полуострву (1893). ДЈ

НИКИНЦИ, село у Срему, у срезу митровачком; станица на железници РумаКленак, од Руме 16 км к југу. Има 9.203 становника (већином потомака насељених Арбанаса-Климената), општинско поглаварство, римокатоличку жупу, евангеличко - реформовану о пасторију, 3 пучке школе, пошту и телеграф, творницу цитала и моторни млин. — У Н. нашло се римских новаца и других ситних остатака римске културе. Ј. Мен.

НИКИТА, мученик за веру (Албанија — 4/4 1808, Серез). Н. је био Словен из Албаније. Замонашио се у манастиру Русику у CB. Гори, а доцније се повукао у контемплативан живот у скит (Ов. Ане. Најзад је прешао у (Серез са апостол ском ревношћу, да проповеда хришћанство међу муслиманима. Као таквог Турци су та подвргли тешким мукама и затим су га удавили. OL

НИКИТА АНКОМИНАТ (или Хонијат, т. ј. из малоазиског грчког трада Хоне), византиски великодостојник и књижевник на цариградском двору последњих деценија 12 века, а затим, по паду Цариграда под крсталпе и Млечиће у четвртом крсташком рату (1204), на никејском грчком двору цара Тодора 1 Ласкара. Између осталог, написао је и једну историју Византије 1118—1206. Владу Јована, П' Комнина. обрадио је у кратко, а опширније је изнео доба Манојла 1 Комнина и његових на~ следника, из исте династије, доба царева из династије Анђела, млетачко-креташку опсаду Цариграда, поделу освојене Византије, и прве тодине после тога. У вези с тадашњим борбама и односима Византије и српских владалаца, дао је Н. нешто података и о претходницима Немањиним, о Немањи и о првим Немањићима.

: Д. Ан.

НИКИТИЋ ГЕДЕОН, први самостални епископ православних Румуна под аустроугарском влашћу, после акције да се сви Румуни поунијате. Био је Орбин. Управљао је новом епископијом 1784—1788. ОвоЈу катедру сместио је Н. у великом румунском селу Решинару, код Сибиња, и

уредио је своју епископију према орга-

преподобан Н.

НИКОЛА 1

низацији српских епископија у карловачкој митрополији. EI

НИКОДИМ, пећски архиепископ, дипломата и писац (— 19/5 1324). Био је властеоски син, рано се закалуђерио и постао је игуман хиландарски. Уживао је велики углед и знатно је утицао да су се браћа краљеви Драгутин и Милутин измирили. По жељи оба краља и државног сабора, Н. је, са нарочитом дипломатском мисијом, послат у Цариград и тамо склопио уговор о миру. Н. је даље, са светогорским калуђерима утицао на краља, Милутина, да свог ослепљеног сина (Отевана позове натраг из заточења у Цариграду. Он је и крунисао Отевана Дечанског и његова сина Душана за краљеве. Управљао је српском црквом као архиепископ 12/5 1317—19/5 1324. када је умро. — Црква га сматра светитељем и као таквог слави на дан његове смрти. Н. је превео са грчког језика на српски Типик CB. Саве Јерусалимског. ПЛ

НИКОДИМ, монах и дипломата (у 14 веку, Костур — 1406, Тисмена, Влашка). Као окретан дипломата и добар зналац грчкога, језика (називан је и Грчић), Н. је био пратилац монаха Исаије, када је са изасланством кнеза Лазара ишао у Царитрад (1375), да ради на измирењу српске и грчке цркве. Н. се доцније прославио и као оснивач првих манастира у Влашкој (Тисмена и Водице), где та поштују као светитеља. ЂЕ

НИКОДИМ, пећски патријарх 1445—1458. Раније је био итуман и архимандрит студенички, а 1443 постао је митрополит рашки. Неко време (око 1451—1453) управљао је и охридском архиепископијом, те је рукоположио митрополита Теоктиста, за, старешину православне цркве у Молдавској. PP. JJ.

НИКОДИМ, мученик за веру (друга половина 17 века — 10/7 1709, Београд, Берат, Албанија). Н. је био Оловен из Албаније и дружећи се с муслиманима примио је мухамеданство. И сва његова деца пошла, су за оцем, сем једнога сина, који је одбегао у (Ов. Гору. Дошавши у Ов. Гору да тражи тога сина, Н. се вратио у хришћанство и примио је монаштво. А да би потпуно окајао свој грех, вратио се доцније у своје родно место Берат у Албанији, и тамо је почео проповедати хришћанство међу мухамеданцима. Турци га због тога ухвате, оптуже ради хулења мухамеданства, и после тродневног мучења одсеку му главу. Тело Н. пренешено је y CB. Гору 11/7 1799, где се слави као

| LN

НИНОЛА |, римски папа 858—867. Био је из одличне римске породице, веома · образован, понизан и блат, али одлучан бранитељ независности цркве и папске власти. У спору између Фотија и свргну-

| бо