Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

Љесковаче, од којих је најглавнији понор Старе Млинице. У летњим месецима. корито Р. је на горњем току чешће потпуно суво, али за време кишне периоде носи врло много воде и изазове поплаву на Ђушком Блату, која, са прекидима, траје око 8 месеца. Дужина Р. тока је 15:4 км, а површина слива око 430 км“. Вероватно је врело Р. у вези са подземним током Шујице, која понире на западном крају Дувнањског Џоља. По народном веровању вода Р. понова се јавља у врелу Бетуши, на југоисточном крају ОСињекога Поља. Литература: Ј. Цвијић, Каресна поља западне Босне и Херцеговине (Глас, 59, 1900): А. Сама771, Гле Seen des Karstes,

1 [Abh, d, k. k. Geogr, Ges., V, 1903/04);.

A, Grund, Die Karsthydrographie. Studien aus Мезфозшеп (Репск', Geogr. AbhMh, МУП, 3, 1906). Џ. Вујевић. РИЧИЦА, понорница у Хрватској, У Грачацком Пољу, југоисточно од Личког Шеља. Извире из врела око 3 км источносевероисточно од села Радуча, а. висини око 590 м. Одатле тече према југоистоку, у доста вијугавом току. На изворишту скупља воду са велебитских долина 984 време кишне периоде, у шролећу и јесени, али се на даљем току туби и оставља суво корито. У кишном времену поново се јавља западно од Ловинца, одажле се, због брзог тока, зове Ричина: даље на. јуTCHCTOKy шад јој се смањи, и тече под именом Р. Јужно од села Штикаде, а

источно од висоравни Ошошка, Р. се раз--

дели, и тече у два рукава, првим непосредно на југоисток, Me понире у Нашића, понору. Други рукав тече северним

подножјем Ошошка према истоку, затим“

према, југоистоку, као поток Кривак, али се разрачва, и 'на висини од 544 м туби се у три понора: Појишту, Гаћешину и Милићеву понору, 3'5 км северно-северозападно од брда Орнопаса, (1.386 м). Ода-

тле Р. тече подземним каналима, шрема, ;

југу-југозападу. а. на јужној страни Beлебита понова извире, и тече као Дабаркица, десна притока Зрмање. Дужина, је Р. тока, од врела до понора, 243 км, а. п0· вршина слива је око 218 км. На своме току Р. тера десетак воденица. Важније притоке Р. су: Суваја Шоток, Црно Врело и мала јака притока испод Рујеве Главице (862 м). : Литература: М. Шеноа, Понтско_ Јадранска. разводница и дручје у Хрватској (Рад, 143, 1900). | JI. Вујевић. | РИШПЕН MAH (Richepin), француски песник, члан Академије (1849 — 1926). Овај чувени романтичарски песник посветио је 1-14/12 1916 Србији једну надахнуту оду: Salut 4 la Зегћје, која је рецитована. свуда, по Француској, и коју је на. српски превео у стиховима Милутин Бојић.

ОИ ЈУ

РЈЕЧИНА. ЂВ. Речина.

јадранско ~ По-

РОБИДА

__РМАН (ХРМАЊ), манастир Ha ушћу Унца у Уну. Црква је посвећена, Ов. Николи. Не зна се, кад је основан. Спомиње ве у шрвим десетинама, 17 века. 1612 шисајн је за Р. један панегирик. 1615 скован је сребрни кивот у облику Р. цркве. 1621 покривена је црква клисом. Нарочито се много спомиње Р. у 18 веку, Није још проучен. В. И-Ћ.

РОБА ФРАНЧЕШНКО (Вођђа), вајар (— 241 1757, Загреб). (Р. се појавио 1724 у Љубљани, тде се оженио кћерком вајара. Мислеја, а 1752 се преселио у Загреб. Радио је највише у мермеру. Главна Р. дела у Љубљани су: велики олтар у фрањевачкој цркви (1736), олтар ју урпгулин(CRO цркви (1744), херубини на олтару У столној цркви (пре 1750), велики олтар код Ов. Јакоба (1732), барочна. фонтана. испред магистрата, (1751), а у Загребу: оптар CB. Катарине 'у језуитској цркви (1727), четири олтара. у столној цркви (три сачувани у Вараждинским Топлицама, је-

· дан у Новој Веси код Загреба).

Литература: МУмаШпег, Му ћедипрепл des Мизеајмегештз + Кташ, Ш В. СОтеска, Дом ин (Свет, 15; 8. Хофилер, Вјесник Хрватскота Археолошког Друштва, нова серија, 14. ФС,

РОБЕР СИПРИЕН (Кођеге, професор словенских језика и књижевности у фтранцуском колежу (1807 — 1857). Као шрофевор француског колежа, (1844—1857), Р. је предавао и о налпој народној поезији. Ши-

(Cao je чланке о нашем народу и о Оло-

венима у опште у Кеупџе дез Деих Мол без 1842—1844. (одштампане (у 9 књиге Les Slaves de Turquie, Serbes, Montćnćgrins, Bosniaques, Albanais et Bulgares, 1844, 1852), за, 1845 и 1846 и за 1959—1854 (o

Hamoj књижевности). Издао је брошуру

Les deux panslavismes {1840) w дело Le Monde slave, son passć, son ćtat prćsent et son avenir (1859, y.2 KEmMT6). На. књигу о Словенима у ЗЂурској одговорио je jeдном брошуром кнез Михаило Обреновић,

узимајући у заштиту кнеза, Милоша, (М1-

loch Obrečnovitch ou Coup d'oeil sur 1 histoire de la Serbie de 1813 a 1839, pour servir de rćponse 4 M. Cyprien Robert, 1850), > M. И.

РОБИДА АДОЛФ, писац (14/6 1885, Љубљана). Овршио је гимназију у ЈБубљани, а философеке студије (славистику и германистику) у Бечу. Сада је професор на реалци у Љубљани. — Р. је објавио од 1906 неколико песама у Оловану и Дом ин Овету. Нашисао је, под СОтриндбертоBEM утицајем, два позоришна, комада У једном чину: Валтир, комедија (Љубљански Звон, 1908) и Драма хистеричне жене Мери (Олован, 1908), и приредио је више народних позоришних комада з% дилетантске бине: Анценгрубер, Кривошрисежник. (1911), Раупах, Млинар ин његова. хчи (1926), Море, Ревчек Андрејчек (1996). Радио је такођер као позоришни и дра-

— 789 —