Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R
РИТИУМ факултету Университета, у Затребу, и Trpe-
даје црквену историју уметности. Бавио се и политиком, те је био у једној пе-
риоди и народни посланик на Хрватском 8
Сабору, и то у странци Мила (Отарчевића, затим у Народном Већу, па 1919 и 1920 у Народном Представништву. У млађим тодинама бавио се (1895—1905) и белетристиком, и писао је новеле и приповетке из народног живота у Вијенцу, Хрватској Шросвјети и Матици Хрватској. — Од Р. историских студија, већи-
ном из црквене историје, истичу се до-.
брим прегледом третираних _ питања. и критичким приказивањем: Повијест и право словенштине у црквеном богослужју, 1 од 863—1948 (1910), Мартироло-
тиј сријемско-панонске метрополије (Б0-
тословека, Смотра, 1911—1912). — Bb. H. PMTHyM [Rittium). 8. Сурдук.
РИЋЕПУТИ ФИЛИПО (Всерин), В. Или-
рикум Сакрум.
РИХАР ГРЕГОР, органист и комповитор.
“ (1/3 1796, Џолхов Градец — 21/4 1863, Љубљана). Овршио је гимназију и богоеловију у Љубљани и 1829 постао свештекик. Од 1825 до смрти био је органист љубљанске столне цркве. Компоновао је већином за цркву и посвећивао је нарочиту пажњу словеначкој песми. 1844 до 1863 компоновао је 446 ствари, међу овима 11 миса, 300 песама, 13 латинских и 122 друге песме. Имао је у своје доба. веJFKH утицај. M. PMXTEP OPAHLI HCABEP JOC. (Richter),
историчар“ (18/8 1783, Ходенплоц, Шлеска, — 94/5 1856, Беч). Учио је гимназију у
Опелну и Оломуцу. 1806. постао је све-
штеник. Од 1808 био је професор гимназије у Брну, 1815—1825 професор светске историје на лицеју у ЈБубљани, где је био и уредник белетристичко-научног часописа Шупзећез Ва, 1825—1844 био је университетски библиотекар у Оломудцу, а затим је живео у Бечу. — Р. је нашисао велики број расправа из историје Крањске и осталих словеначких покрајина нарочито у Хормајеровом Атећу јг Сеschichte (од 1815) и студију: ШБбег ШшпегOslerreichs Geschichte und Geographie im Mittelalter (Beitrage zur Losung der Preisfrage, 1819), P. je pano Ha OCHOBy H8BODa. Ипак су многе њетове хипотезе застареле, тако да треба његове радове употребљавати са резервом. : e
Литература: Клун у градачком ча сопису Der Aulmerksame (1857); \V\wKdurzbach, Biogr. Lexikon, 26, 44; Allg, deutsche Biographie, 28, 457 {Schlosser),
- | M. Koc.
РИЧИНА. 1. Kapcna, peka у Херцеговини, Босни и Далмацији, између Ракитног, Решкота и Имотског Поља. Р. тече делом кроз кречњаке и доломите, а делом кроз водене слојеве и лапоре. Услед тога. је
| — 788 —
/ ћудговгарће,
ток Р. јако неуравнотежен. При прелазу из еоцених слојева или лапора у кречњахк, пад се Р. увек знатно повећа, а, при прелазу из овог у лапоре и еоцене слојеве врло се смањи. Тако је нагиб речне долине степенаст, а река на разним деловима тока тече под разним именима. Р. извире у појасу еоцених слојева из два
"врела, на јужној страни Ошљара (1.256 M), око 3 км северно-северозападно од села ·
Требистова. Тече као Цулуша према. југу и југозападу, кроз кречњачку клисуру са врло великим падом и толиком количином воде, да тони неколико воденица. Ту је додина дубоко усечена у кречњаку и представља неприступачан кањон. Пре уласка у Посушје добије име Р. Она од југозапад ног обода поља. почне тећи ка северозашаду, али од утоке Жупањице промени име/ у Брину. Пошто је протекла кроз кречњачку клисурицу, између Кадима, (717 M) и Оштре Главице (766 м), и ушла у мало поље Вира, назове се понова Р., али узме други правац тока. До Вира тече према северу, одатле до Средњег Брда (749 м) углавном према западу, а даље ка југу и југоистоку, где се опет пробија кроз стрму и дубоку кречњачку клисуру, под именом Суваје. На северном крају Имотског Џоља. нанела је пуно речног материјала. Одатле тече према југу, а од средине поља, према западу, и губи се у језеру ЂБлату, на висини од 256 м. Придиком летњих суша корито Р. је највећим делом суво, или је испуњено малим барама устајале воде, са изузетком доњетга. тека, на коме Суваја тече и за време лета. На своме току кроз кречњачке крајеве, Р. тера. петнаестак воденица. Главније притоке Р. са десне стране су: Жупањица, Сутина и Врбица, а са леве: Топола. Оне су у летњим месецима врло сиромашне водом или сасвим пресуше. Дужина Р. тока, је 39:7 км, а површина, слива, око 550 км“. | Литература: А. Зи еп aus Westbosnien (РепсК'5 Geogr. Abh., VII, 3, 1906).
2. Џонорница у Босни, на југоисточном делу Ливањског Поља, у Бушком Блату. Извире из велике пећине на источном крају Бушког Блата, код села Врела, . на. висини од 706 M. (Спочетка тече према, западу, кроз 500—600 м широку долину, која је створена искључиво ерозијом те речице, а у Бушко Блато 'улази код кр-
шног гребена. Накло (737 м). Одатле почне |
тећи углавном на југозапад, 1—2 м дубоком јаругом, протиче преко целог Буког Блата, и понире на. југозападном крају поља, на висини од 700. м. Због врло малог пада Р. стално вијуга, тим јаче, што се више ближи понорима; то је узрок и што не може гонити воденице. На своме току издаје Р, воду издухама, које су; пећином на окукама, а највећи се део
"воде губи у понорима источно од села
Сгипа, Die Karst- |
је
пик
И у,
4