Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

Мртво Дубоко, Богутов До и Трмање. Р. су старо племе. Помињу се већ у записима из 15 века. У њима су некад станесвали Мацуре, старо становништво несрпског порекла, којих је оданде давно нестало. Од староседелаца Срба има само једно мало браство. Две трећине племена чине потомци заједничког шретка. Гојака, који је, по предању, био син властелина Никше, претка племена Никшића, а у Ровца је прешао из Никшића, негде крајем 14 века. Његови се потомци деле у четири велика браства: Булатовиће, Влаховиће, Оревојевиће и Шћепановиће. Сви славе Лучин дан. Много су се расељавали у разна времена, највише у Санџак. У селу Лијешњу живи неколико мањих брастава, чији су претци давно дошли (у P. из Љешанске Нахије. Има нешто досељеника и из околних племена, Куча и других.

Котореки провидур Маријан Болица нашао је 1614 у Р. 60 домова, а према једном другом извештају млетачком, крајем 14 века, имала су Р. 150 људи способних ва. оружје. — Ровчани су шознати и шризнати као велики јунаши, борили су се много с Турцима, и били су увек слободно племе, које је рано одржавало везе са владикама. на Цетињу и давно се припојило Црној Гори. У племену су се истицале порошице Булатовићи и Влаховићи. Од њих су махом били главари племенски. Од најстаријих се зна за војводу Вуксана. Народна песма. опева његово ропство у Скадру и бегство

отуда. Ровачки, војвода Савић Минић по-·

гинуо је у Кучима, 1739, а виђеног пле-

меника Цола. Радовића, полубији су ник-·

шићеки Турци 1786 са шездесет Ровчана, кад их је на веру, био позвао Махмутпаша Бушатлија, да преговарају о миру. У време владике Петра 1 племе је држао сердар Реџа Даничин Булатовић, иза, њега је у почетку прошлот века био војвода. Коча. Булатовић. Од доцнијих су виђени били главари сердар Шавић и његов син сердар Мијо Влаховић. Џоследњи се истакао у ратовима од 1862 и 1877/78. Шрема.

предању из Р. су старином били Хајдук |

Вељко Шетровић и Лазар Мутап.

IJ. Шобајић. РОГАНОВИЋ ИЛАРИОН, прногореки митрополит (12/7 1828, Подгорица — 15/1

1589, Петиње). Замонашио. се у манастиру „Ждребаонику, у Бјелопавлићима. Учио се у семинарији на Цетињу, и ускоро је постао управитељ манастира Св. Василија у Осарогу. После одступа митрополита Шикахора, кнез Никола поставио је P. за

црпоторског митрополита. Посвећен је за епископа, 1863 у Александро- Невокој. Лаври

у Петрограду. Р. је одмах приступио реортанизацији своје митрополије, 1866 довр< шио је уређење парохија, а затим је почео радити на новом устројству целе митрополије. Нарочита, му је заслуга, што је одредио, да се сви приходи шрногорских манастира имају употребљавати 58

; O O OUN

РОГАНОВИЋ

просветне сврхе, поглавито за отварање и издржавање народних основних школа. Литература: Д. Миковић, Иларион Рогановић, црногорско-брдеки митрополит (Српски Сион, 1891). РЈ

РОГАНОВИЋ ЈОВАН ПЕТРОВ, публициста (15/5 1870, Шротоновићи, горњољешан-

осека општина, Зетска Област). Учио је ги-

мназију на Цетињу, па затим у Београду. Био је неко време учитељ на Цетињу, затим је учио философске науке у Прагу, па је онда свршио Духовну Академију у Казану (Русија). Још као Ђак живо се интересовао за политику. и припадао је колу млађе слободоумне омладине. 2360т својих напредних начела није мотао JIOбити службу у Црној Гори. Зато је остао у Русији, али није заборавио“ евоју Домовину, и упознавао је руски и страни свет са нашим националним питањима. Р. Je 1906 образовао – руску народну странку, која је 'у свој шротрам. унела. и ослобођење, свих Оловена, који су у ропству туђину. Од како је 1917 у Русији букнула. револуција, о Р. се изгубио сваки трат, и не зна се је ли још у животу.

Р. је био врло активан публициста. Неке његове књите, које је још на Цетињу написао, Државна Школска Комисија. Ha Цетињу усвојила, је за школску употребу. Ha Цетињу је штампао и расправу: Чији је спјев Омрт Омаил-ате Чептићаг У Русији је (у Казану и Петротраду) дао читав низ цубликација, међу њима: Крижа HHHh и његова. философија национализма, Црногорски национализам и његова истоорија од 1496—1851, Македонско шитаље са историске, етнографске и политичке стране, Босанско и херцетовачко питање. у вези са економско - националним шоложајем српског народа. Издао је у Казану 1902 и превод дела Др. Мих. Вујића: Шохитичко-економени погледи Дуб ровчанит а Џиколе Вида Вучетића у другој половини 16 века. ИМ. Миленовић.

РОГАНОВИЋ РАДОЈЕ, ЦРНОГОРАЦ, родољуб и народни песник (1959, Протгоновићи, торњољешанска. ошштина, – Ветека.

· Област — 94/3 1889. Цетиње). Шо сврше-

ној нижој гимназији у Београду свршио је и београдску Богословију, ma је онда постао народни учитељ у Црној Гори. Живећи у средини, која је, по угледу на владаре, сматрала, да и сваки Црногорац треба. да пише песме и да пева, Р. је неуморно певао, и био је тип оних безбројних црногорских песника, које СО. Матавуљ описује у својим Биљешкама једнога писца. Али је Р. био велик родољуо, пун племенитота, патриотизма и словенске ши-

рокогрудости. Неке његове песме компо-

новане су, а неке шреведене на руски и талијанони. Чиновничку каријеру завршио је као тлавни државни благајнит кнежевине Црне Горе. а кад је умро није се код њега, нашло ни толико новаца Да може бити сахрањен. Сахрањен је о др-