Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R
РОГАТИЦА
жавном трошку, а пријатељи и поштовасци подигли су му надгробну плочу.
Поред песама, расејаних по листовима,
календарима 'и алманасима, његовота, доба, Р. је написао и две драме из народне прошлости: Царев Лаз и Бој на Трњине, које су дуго испуњавале репертоар домаћег позоришта. Потшисивао се на својим песмама“ Црногорац. :
i + М. M.
РОГАТИЦА, варош у Босни, на Ракитници. Има 3.190. становника. Шрви пут се помиње 1530. Под Турцима се звала и Челеби-Џазар. Џосле окупације помогло је развитку Р. то, што су Аустријанци ту изградили касарне и држали овде доста војске због границе. У околини има, много римских старина. Знатно је у Р. пчеларство. СОреско Je место. У близини има рудник утља.
: i 11. Ф.
РОГАЧ. 1. Врста воћа, чији плод је месната и слатка махуна, дуга до 90 см. Расте на кршу у јужној Далмацији.
И Ре
2. B. Шолта. : .
POFAUHR BEHEJIHMHTO (Rogacci, Rogac'cius), JIyOpoBWaHWH, исусовац и латински песник (18/3 1646, Дубровник — 15/10 1719, Рим). У песми од око триста хексаметара вештачки је описао дубровачки земљотрес од 6/4 1667 (превео ју је на талијански језик и штампао у Млецима, 1808, Дубровчанин Иван Бицаро. (Втгаго). У песми Euthymia sive de tranquilitate апши (6 певања и преко 8.000. XeRCaM6тара) приказао је аскетеку науку католичке цркве. Саставио је и три латинске химне за светковицу (Ов. Влаха, дубровачког патрона. Но тлавно. је његово дело, написано талијанским језиком: Dell uno песеззато, у коме се утврђује потреба и корист шобожна живота. То је дело сам превео на латински а преведено је и на више | језика (немачки шревод – штамmag је у Регенсбурту још 1901). Због узорна живота, добио је Р. после смрти почасни назив агог5 in Deum scriptor
et exemplar,
РОГАЧИЦА, речица у Србији, necHa IDHтока Дрине. Изворишна челенка Р. је на северној страни висоравни Поникава и западној падини Јелове Горе (Ђаков Камен 1.020 м). Главни изворишни поток. је Ђржанска, Река, која извире под 'Заковим Каменом, и углавном тече према зашадусеверозападу. Ниже села, Дуга под лактом скрене на север, и тече под именом Дервенте, а од ушћа Јакаљског Потока. зове се P., и управи свој ток према северозападу, протичући кроз уску, стеновиту долину. Ушће Р. у Дрину је око 1 км за падно од истоимене варошице, преко шута села Мезграје. На своме току Р. прима.
| — 799 —_
+
је 26:5 KM, a, IOBDHIHHA, CJTHBa, 190'9 KM.
| 11. B. РОГАШКА (ДОНАЧКА) ГОРА, брегови у СОловеначкој, југозападни крај Колоса, око 5 KM североисточно од Рогатеца, односно 8 км источно-североисточно од Роталике. Слатине. Било P. Г. пружа се углавном од јутозашада према североистоку у облику латинског слова 5, а највиши висови су: Сенчаје (613 м). Доначка. Гора. (883 M), Градишче (683 м). Са Р. Г. је грло леп изглед на околину, ма да је цела Р. Г. пошумљена. Јутоисточним подножјем планине пролази колски пут Ротатец — Добрина — Птуј, западним, друм Цеље—Ротатен—Мајшшперт—Итуј, а преко
Р. Г. воде стазе. 1. B: РОГАШКА СЛАТИНА, бања и летовалиште у Словеначкој, близу Порње Come. Р. је добила име по оближњој варошици Рогатед (754 становника, седиште среског суда). Извори киселе воде у Р. (. познати су од пре 300 година, а као бања почело се место развијати тек после 1801, када је прешло у власништво и управу штајерске области, која је у последње доба, особито 1903—1909. извршила мноте скупоцене инвестиције, тако да је Р. C. данас једна од најудобнијих и најмодернијих бања у држави. Данас је обласна управа. (Оезона у Р. С. траје од 15/5 до 30/9.. Вода је лековита, највише за болести желуца и црева. Сваке године шаље се из Р. С. просечно 2,200.000
„боца, воде. Постију има годишње 4.000 до:
6.000. За Р. (О. иде се локалном железниnoM Пробелно—Рогатец. 4: MN. РОГЛАТИЦА. Б. Ергеле, приватне. РОГОВО. 1. Двор код Биограда на мору, у Далмацији. Даровао га је 1060 краљ Петар Кресимир са његовим земљишним поседима и с отоком Жирјем самостану
CB. Ивана КЕванђелдиста. Кад се, крајем
октобра 1076, посвећивала – самостанска, црква, краљ је Звонимир потврдио самостану његова права и земљишне поседе, како му их је 1060 (и доцније још) био даровао његов утемељитељ, Петар Кресимир, наиме у Р. и Врбици. Поклоне у земљама приложили су: краљ Звонимир у Камењанима, краљица, Јелена ЈЛијепа и бискуп Престанције на отоку Џашману и биотрадски грађани десетину од својих. маслиника. Шо поседу Р. самостан се Св. Ивана Еванђелиста, звао и роговеки. Кад су, у почетку 12 века, Млечићи разрулшгили Биоград, роговски се опат преселио
у самостан (Ов. Кузма и Дамјана на отоку.
Пашману. — Оачувале су се, глагољицом писане, Pepyure (CB. Ђенедикта самостана. Р.
о. Стари град, шоврх стрме клисуре Ha.
десној обали реке Крке (у Лалмацији), између ~ Висовачкога. Језера и Рошкога. СОлапа. Зове се и Бабин Град. У 13 веку били су му властела Угринићи с Брибира,
а најзад Мартинушићи с Р. — 1598 Р. су |
~ x 5 iy з A ,' HeKOJIHKO малих притока. Дужина Р. тока |