Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R
44
Наука о васпитању, коју је прегледала, и одобрила школска комисија. Исте године објавио је у Видовдану, а затим и засебно одштампао, расправу: Једна реч Јеврејима. на Истоку. Поред овога, штампао је и десетак расправа на немачком језику. : a : У јулу 1870 прешао је Р. у српско поданство, али је поднео оставку на др-
жавну службу, и одао се само новинар-
ству. Као сарадник Видовдана успео је да стекне широк круг познаника и шприсне везе у свима круговима у Београду. Извесно време био је учитељ немачког језика у београдској гимназији, а стално дописних и сарадник бечких, аустриских и немачких листова. Тако је створио интимне везе и са Бал-Плацом, Министарством Опољних Послова у Бечу, и са“ Министарством Иностраних Дела у Beoтраду. Зарађујући врло добро, награђиван издашно и од бечке владе и од београдског Министарства Иностраних Дела, Р. се био толико одомаћио у Београду, да, је овде био купио кућу и намеравао, или се претварао да жели, да овде доживотно остане. Р. је играо нарочито видну улоту за време Бонтуове афере, као поверљива, Бонтуова личност. Али је, после краха, Генералне Банке и Бонтуа, налустио Београд, и настанио се стално у Бечу, где је и умро. У Бечу је, после повратка. из Београда, био редактор Политише Кореспонденц, као експерт за балканске ствари, а нарочито за Србију. Као повереник и експерт Бал-Шлаца за Балкан, Р. је извесно време био и сарадник Шресе (старе). Кад тод је бечкој влади било потребно, она, је слала Р. у Београд, тде је он успео да се увуче у све, па и највише, крутсве, а извесно време био је, као способан и вешт новинар, запослен и у Министаретву Иностраних Дела. И. Миленовић.
РОЗЕНБЕРГ-РУЖИЋ. ВЈЕКОСЛАВ, композитор и педатог (29/4 1870, Вараждин). По оцу је пореклом из Чешке. Учио је: тимназију у Вараждину и шест година. бечки Консерваторијум, тде је учио виИо-
олину, клавир и композицију. Био је учи-
x
тељ Звонимира и на средњим школама, и ортуљаш столне цркве у Сплиту, дефинитивни градски капедник, оргуљаш столне цркве, зборовођа Виле и учитељ певања, У вишој девојачкој школи Вараждину. Затим је био травнатељ музичке школе Глазбеног Завода, у Загребу, где је преда вао композицију (контрашункт и футу), клаг Вир, виолину, оркестралне вежбе, вежбе у коморној мугици и оперном ансамблу. Сада, је административни директор у Музичкој Академији у Загребу. — Написао. је музичко-педатошка, дела: Мали шијаниста, Школа за клавир, обраде народних
"попевака, за. један глас и клавир, за. једну
виолину и клавир, за две виолине. Компоновао је много зборова. (већином мушких), салонских композиција (плесо-
,
РОЈЦ
ва) и четири сонате за клавир, 50 попевака за једно грло и клавир, и 6 дуета за два грла и клавир, кантату Камени сватови (текст Шеное) за соло, збор и оркестар, три увертире и три збора с оркестром, једноактовку Лијепа Клементина и оперу Краљ од Силбе (текст O. Ж. Милера). Џо садржају и композициској техници, његова дела имају сва обележја, консервативне, кад боље, кад слабије, еклектичне“ музике. :
Литература: Б. Широла, Преглед повијести хрватске музике, 282—983.
А. Добронић
РОЗМАН ИВАН, писац (9/11 1873, Крањ). Свршио је основну школу у Крању, а после се образовао приватно. Интересовао бе особито за књижевност, философију. социологију и народно господар тво. Од 1994 Р. је административни ЧИиновник на Љубљанском Университету. Шрви литерарни рад објавио је 1894 у Вртцу. затим цртице критичног и политичког садржаја у разним словеначким дневницима и недељним часописима, сатиричне списе у Брусу и Куренту. 1906 издао је позоришни комад по Кересниковој кричи Тестамент. Објавио је у ЈЉубљан-
оком Звону и Оловану неколико цртица,
и издао је књиту афористичких догнањи: Нова еротика. (1923). Од национално-економских списа најважнији су: Наша mom ко морју (Словенски Народ, 1922) и брошура: Наша бол (1923), критика нашета дела на Корошкем пред плебисцитом. 17.
РОЈЦ АНТУН ДР. (Циркно, Словеначка — 7/6 1876, Загреб). Учио је права у Бечу. Био је више година професор на правословној Академији у Залребу. 1855 напустио је професору и преузео је службу заменика. државног надодветника. 1859 постао је у Загребу јавни бележник. Сарађивао. је 'у стручним новинама, поглавито на правном часопису Шравник, што Ta је уређивао Мато Мразовић. Написао је: Аустријски казнени поступник, разјашњен са два примјера.
Литература: Мјевечник Шравничког Друштва, бр. 7, 1876.
С JI.
РОЈЦ МИЛАН ДР., повереник за унутрашње послове · Хрватске и Олавоније (28/9 1855, Затреб). Учио је гимназију У Загребу, а права у Загребу и Бечу. 1879 отворио је адвокатску канцеларију у Беловару, и ту је остао до 1906, када, та. је хрватско - српска. коалиција позвала па чело одељења. за богоштовље и наставу. 1907, поводом сукоба између Мађара и хрватеко-српеке коалиције збот железничарске прагматике, Р. је живо учествовао као посланик на заједничком сабору У Пешти у опструкцији против железничарске пратматике. 1909 иваслан је од хрватско-српске коалиције у Беч, да, заједно са Супилом, буде информатор бечког адво-
SOL = 1 Де 51