Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R
|
РОЖДЕН
тају. У јастучић пува, ma, ходајући наоколо збијају шале, највише са женама. ; | ИЕ ШТА РОЖДЕН, село и рудиште у Јужној Србији, у Битољској Области, у изворном крају реке Блашчице, десне притоке Цр-
не Реке у Маријову. Има 174 куће са: | 933 становника. (1921). У рРХожденском за-
сеоску Мајдану, око Мајданске Реке, у изворишту Блашчице, налази се велики рудник Алшар, где има трагова. о експлоатацији руда још у римско и византиско доба. Ту има старих окана и многих куништа старе троскве, нарочито око става Мајданске Реке и Бистрице. Главне су руде арсена и антимона. Име рудника, Алшар дошло је од почетних слотова имена закупаца, богатот солунског Јеврејина. Алатини и француског инжињера. Шагр·нио. Сами сељаци зову рудник Алчер, најчешће пак Рожденски Мајдан. : Главна рударска истраживања у Р. извршена су 1889—1890, а 1891 почела, је велика експлоатација руда, и интенсивно је трајала све до младотуреског преврата у Турској (1908), када је обустављен даљи рад. За време експлоатације рударска колонија Р. имала је и до 400 радника, а у њој се држао и недељни шазар, где су сељаци из ближих села износили на продају животне намиршице. У. међувремену 1991—1897 извезено је из P. 3.750. тона антимонске руде са 53—62% автимона и 9.020 тона арсенске руде са 48% арсена. Руда је извожена каравански, преко Мрежичког, површи Витачева и Кавадараца, до железничких станица Градског и риволака. : Рудне жице и лежишта руда антимона, и арсена Р. налазе се у тријаском кречњаку и доломиту, на пробоју трахитеких еруптива, и постале су као сублимациони продукти у доба терцијерне вулканске акције. На десној страни Мајданске Реке велике су масе белих вулканских туфова, преко старијих седиментних, јако метаморфисаних стена, које су вулканским ексхалацијама и пнеуматолитским процесима прошилитизоване и импрегниране ивтимонским и арсенским рудама. Доломити су упрекани реалтаром и антимонитом, и имају реалгарских жица, које по површини прелазе у аурипитмент. На левој страни долине јављају се арсенске
руде у црном аргилошисту. Има и суд
фидских руда, арсеноширита и ширита. Лимонитивашцијом земљишта, по површини дошло је до развитка знатне количине окера. <
У околини Р. има и серпентина са ру-
дама хромита, као код Ела-Вира, а Ha
· Јавореком Шрисоју има и магнезита. Од Р. настаје велика еруптивна, андезитска. област, која код Дудице (2.180 м) достиже највећу висину. На северној и северовападној страни Дудице има руда гтале пита, које се јивљају и у дебелим жицама, у метаморфисаном горњекретацеј-
= 300 — –
У
ском кречњаку. Поред оловних руда ова-
мо има и руда пирита и чистог сумпора. Ана западној страни Дудица, према Р., има бакарних руда, нарочито халкошитита, које се јављају у дебелим жицама
у зеленим шкриљцима.
Литература: Ј. Цвијић, Основе, 1 (1916); Ф. Тућан у Гласнику (Окопског Научнот Друштва, Т, 2 (1996): Hofmann, Antimon- u. Arsenbau Alchar in Mazedonien (1891), В. Радовановић.
РОЖЕ (Рогео Козе), место у Зетској
"Области, бококоторском срезу, луштичкој
општини: на! северозападној обали полуотока, Михољескота Збора или Луштице, трема Херцег Новоме. Има само 30 становника, пошту, купалиште и луку, у ко-. јој једрењаче обично чекају потодан Beтар да изађу из Боке. Ту је негда стајао знатан град Роса, који су 840 'разорили Арапи. Касније се опет подигао. Краљ Милутин (1982—1321) даровао. је тамошњу пркву Св. Марије котарској власти. Место се спомиње и 1383. J. M-n.
РОЖИЋ. ВАТРОСЛАВ, професор и филолог (13/3 1857, Шродиндол, општина Св. Јана, запребачки округ). Свршио је основну школу у месту рођења, а гимназију и Университет у Загребу. Олужио је као гимназиски професор у Земуну и Загребу. Дефинитивно је пенсионисан 1924. — Бавио се изучавањем језика, те је на, том подручју написао више расправа Y Наставном Вјеснику (Ријечи кованице у Прерадовића, Словенски елеменат у Bpaза и др), Раду (Кајкавачки дијалект у Приторју, Мјесне властите именице и придјеви мјесних властитих именица у хрватском језику) и Зборнику за народни живот и обичаје јужних Оловена (Живот и обичаји у Шриторју). Најраширенији му је приручник. Барбаризми у хрватском језику, који је доживео три издања, и
· којим је доста. допринео чишћењу језика.
А. Б-ц.
РОЗЕН МИХАИЛО (РУЖИЋ) ДР., новинар и лекар у Књажевцу, дописник ајустро-угарских листова из Београда, повереник ауспро-утарског Министарства. Спољних Послова (Херсон, Русија — Беч). По свршеној медицини на Университету У Бечу, Р. се, у мају 1863, појавио у Београду, и поднео је молбу за државну службу. Постављен је за лекарског 10моћника. при окружној болници у Кња-. жевцу, где је остао до фебруара 1864. Тада, је дошао у Београд, и постављен је за пемоћника при Народној Библиотеци. па. је у тој служби провео пет и по година, сарађујући на Видовдану. Из овога. листа, прештамшана, је 1864 његова. расцрава: Вук Стефановић Караџић, а 1865 његова књита: Наука о домаћем лечењу болести. 1866
ГР. је, у издању књижаре Велимира. Вало-
жића, објавио своју расправу: Галерија, гнаменитих жена српских. TI Љубица 1 Обреновићка. 1867 објављена је његова