Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

равни се издижу неколико врхова отрмих падина: Орловина СОтијена (1.629 м), Велика (СОтијена (1.617 M), Шопова Кула, (1.571 M), Орловац (1.507 м), Црвена (Стијена (1.401 м), Чукурица, (1.385 м), Лучевник. (1.337 M). P. je гломазна, црна маса, тотово потпуно изолована. Кроз њу не протиче ниједна велика река, а није управљена ни према којој већој долини. У средишним крајевима има изглед про“ планка, тде томиле распаднутих стена, шокривају простране површине, а обрађено земљиште ограничено је на неколико ретких депресија. Цела висораван је избушена сувим вртачама, и одликује се несталпицом површинских водених токова. Ипак је велики део Р. пошумљен, и раније је била згодно склониште хајдука. Преко Р. води друм Сарајево—СоколадХан Пијесак— Власеница. Народ Р. често назива целу област, која се на север шпротеже до реке Биошчице, а, на исток и југ до планина уз долину Дрине и њених притока.

Литература; U, Chataigneau, La rćgion karstique de la Romanija (Гласник Географског Друштва, 6, 1921).

: И. Вујевић.

РОМАНСКА СВИЊА било је скушно име за шасмине свиња, за које се мислило, да. су настале укрштавањем европејске свиње, и које обитавају нарочито у Италији. Међутим је (О. Улмански доказао, да то вије мешани тип, него да се у земљама. Средоземног Мора налази већ од неолитскот доба посебни тип свиња, који има и свој посебни дивљи изворни облик. Данас се према томе тај тип назива средозеMHHM [sus mediterraneus), Y Ty скупину спадају аутохтоне – пасмине балканског, апенинског и пиренејског полуостока, јужне Француске и неке у Малој Азији. У налтим пределима, још је кршкодолска, па смина, чисти представник тога, типа, док је манталица и туропољска свиња меша нац између овога типа и европске свиње. Заступници медитеранскот типа, служити су и код оснивања модерних племенитих ентлеских свиња (в. Кршкодолска. свиња.

Манталица. Свињаретво). СУ РОМИЛ, испосник и светитељ српске цркве (почетком 14 века, Видин — 16/1

после 1375, манастир Раваница, (Србија). Замонашио се у манастиру Ушћу, код 'Трнова, затим је живео у пустом крају шизмеђу Једрена и Јамбола, у Окритном, у T. зв. парориској пустињи. Ту се подви220, заједно са чувеним Пригоријем (Qygнаитом, родом из околине Смирне. Heжао је пред разбојницима. у северну Ђугареку, а кад је бугарски цар Александа/. код ОСпритног подигао велику кулу за одбрану, вратио се и Р. у: Скритну. Ту та је нашао потоњи знаменити књижевник и биограф његов Григорије Цамблак, који је дошао овамо из Царитрада. Шред новим разбојничким нападајима повукао се

— 80

РОСИ

Р. у Св. Гору заједно са Цамблаком. После Угљешине погибије на Марици 1371, многи монаси, у страху од Турака, побегли су из Ов. Горе. Том приликом се и Р. склонио, прво у Валону, а затим у манастир Раваницу, задужбину кнеза Јазара у Орбији, где је и умро. Мошти му почивају и данас у Раваници. Кратко житије Р. по рукошису Кипријанову, 'штамшано је у Гласнику 9, а служба о, o

РОМИТА ВИТО ДР. други по реду дипломовани лекар у Србији, родом 'Талијан. У Београд је дошао 1824 из Цариграда за лекара. београдског везира. Исте је тодине. прешао у службу кнезу Милошу са платом од 560 гроша месечно. Остао је у Србији до 1827, када је отишао у Румучију. 83.

РОНДОНИ, оточић на улазу у Боку Которску, од Оштра 2:9 км, а од рта Агрзе, Ha полуотоку Луштици, 1 км далеко. На Р. је форт (тврђавица) Мамула. >

Ј. Ин.

РОРАУЕР ЈУЛИЈЕ ДР., университетски професор и драматичар (11/4 1859, Сењ 4112 1913, Загреб). Овршио је гимназију у Сењу, а правне науке у Загребу. За време студија на Университету био је неко време глумац 'у Загребачком Казалишту, затим Обзоров казалишни критичар. Свршивши науке ушао је у државну службу, и дошао је до положаја владиног тајника код загребачке земаљске владе. 1905 хабилитирао се на Университету 88, доцента националне економије. 1906 именован је за професора. Р. је био врло плодан драматичар, и од њега се критика. надала многоме. Њетове су драме: Маја (1888), Олинта (1884), Наши људи (1989), Сирена (1896). Штампане су само Маја и Наши људи. Његове су драме настале под утицајем Сарду-а, и рађене су у првом реду с обзиром на позоришни успех. У њима, театралност замењује мотивираност и психолотију, а космополитски свет, покварене жене. прељубе, убиства и т. JI. очито су у њима више продукт савремене драматике него прави одражај нашега, живота. У почетцдима оригиналне драматске шродукције, која се колебала, између јефтине комике Јурковићева кова и патетичности Марковићевих трагедија, P. су · драме, уз сву њихову ефемерну вредност, значајан покушај, да наша драма иде паралелно с европском драматиком и да, се у њој покуша изнети реални грађански живот, са, свима његовим негативним појавама. +

Литература: A. Венцелидес, Књижевне студије (1918). А. Барац.

РОСА. В. Русић. POCE. B. JIyrmmma. 5 РОСИ ЉУДЕВИТ, домобрански ~ мајор

(14/7. 1850, Сењ). Учио је гимнавију у Карловцу, Загребу и Сењу, па је после седмог

~ | * 8 4