Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

РОСИЋ

разреда свршио брзојавни течај у Загребу. Као чиновник поштанске струке служио је. кратко време, јер Ta је интересовање за природне науке одвукло на другу страну. Шпиро Брусина, професор и управитељ зоолошког одељења у Хрватском Музеју слао је Р. у Срем и Ђосну и Херцетовину, да скупља малако-гоолошку грађу. Р. је био неко време и писар Југославенске Академије, а 1875 постао је консерватор зоолошке станице у Напуљу. Због војне службе морао се вратити у Хрватску, и после годину дана положио је офи-

цироки испит, па је по том остао у слу--

жби домобранства, коју је завршио чином мајора. — Р. се јавио још 1872 као научни и књижевни радник у Вијенцу и Хрватском Планинату. За све време својега до– мобранскога службовања. сабирао је врло марљиво флористичку грађу. која је достигла број од 30.000 листова. Данас. је

та богата, лепа и најдратоценија збирка. |

хрватске флоре својина Ботаничкога, За· вода у Загребу. — Р. је објавио неколико радова о флори Хрватске, од којих су најзнатнији: У Шугарској Дулиби (1911), Флористичка истраживања по југоисточној Хрватској (1915) и; нарочито, Грађа.

“за, флору јужне Хрватске (1924), коју је |

издала Југославенска Академија.

РОСИЋ ВАРНАВА, скопски митрополит (29/8 1880, Шлевље). Основну школу свршио је у Плевљу, а богословско-учитељску у Призрену (1900). Затим је свршио Духовну. Академију у Петрограду (1905), са степеном кандидата богословља. 1905. до: 18/3 1910 био је свештеник при српском пссланству у Цариграду, и неко је време управљао тамошњом српском _ школом. јаја 1910 Синод цариградске патријаршије изабрао је Р. за епископа велешкодебарске епархије. За епископа је посвећен 10/4 1910. После ослобођења. Јужне Србије (крајем 1912), а нарочито по одласку етзархиских епископа (1913), Р. је управљао и битољском и охридском епагрхијом, а и једним делом струмичке епар-

хије. 1915 морао је напустити Јужну Op- -

бију, заједно са осталим народним представницима, и војском. 1917 био је делегат српске цркве и државе на великом сабору руске православне цркве. 1919—1920 администрирао је поново све епархије Јужне Србије. 17/11 1990 изабран је за екепокот митрополита. За време турске управе “у Јужној Орбији митрополит Р. је стекао нарочитих заслуга на буђењу и јачању српске националне свести у борби с бугарском и трчком NI

POCMR TyPO (Rossich), Majop (1755,

Четовић — 14/9 1838, Peka). CBpmmo je |

траничарске школе, па. је ступио као, пе-

шак у војску за време рата око баварског |

каследства, и постао је после неколико тодина официр. 1794 у рату против Ита-

|. — 904 —

лије био је Р. додељен главном штабу те-

нерала топништва грофа Валиса и одли-.

ковао се храбрим вођењем чета. 1795. постао је капетан, присуствовао је нападу на Мантову и добио је, за изванредно успешно деловање, витешки ред Марије Терезије и баронство. Тешко рањен, морао је оставити четну службу. 1804 постао је заповедник тврђаве Петриње, 1808 заповедник домобранства Петриње и Костајнице, 1814 заповедник места Будве. 1820 је пенсионисан. | BB...

РОСТУШЕ, варошица у Јужној Србији, у Скопској Области, на десној страни река Радике, која се код Дебра улива у Црни Дрим. Р. има 172 куће са. 1.547 становника, (1921). Р. се налази у области српског племена Мијака, која се зове Pe-

Ka Име Р. је нешто измењени облик есре-

лњевековног имена Радостуше. Тако се Р. помиње у повељи Ивана Кастриоте, властелина у Арбанији, који је 1426 приложио манастиру Хиландару. село Paдостуше са црквом Пречисте Богородице и са селом Требиштем. У Р. постоји и данас црква Св. Богородице, а до варошице је и село Требиште. (Стариначко становништво Р. има традицију, како је њихово насеље било код старог манастиpa Св. Богородице, чија је црква при потурчавању Р. преобраћена у џамију, 8

1912 опет у цркву. Поред муслимана у Р.

има и нешто хришћана. Р. је згодног положаја, налази се на пролазу друма Дебар—Гостивар“ кроз Мијачка. Долна. Села, и тек је од скора проглашена. за варошицу (1996). Има већ десетак дућана и занатских радњи. У Р. су: поглавар галичког

среза, среска финансиска. управа, среско.

муфтијство, одељак финансиске контроле, поштанско-телеграфска и телефонска станица. a

Литература: Т. Смиљанић, Мијаци, Горња. Река и Мавровско Поље (Насеља,

- 20, 1995). БР

РОТА, планина у Далмацији на. полу-

острву Рату (Пељешцу), између виловитог

· потока Моторужнице на југозападу, а. Не-

ретљанског Канала на североистоку. Р. је претежно састављена од кретацејских кречњака. Пружа. се правцем полуострва, од северозапада према југоистоку. У том су правцу највиши делови: Витер (631 м), Рота (713 м), Страна. (657 м), Велике Моторужнице (561 м). Било Р. је оштро и више личи гребену, што одговара и њетсевом | кречњачком саставу. _ Шри. свем том, Р. је већим делом под вегетацијом, највише нискогорицом. На југозападном подножју планине су насеља: Горња Вручица и Куна, а на југоисточном Јањина. 4 7. Б.

РОТМАН МИРКО, фабрикант (1/11 1855,

Сента, Бачка). Апсолвирао је Трговачку Академију. Од 1873 био је самосталан тр-

тевац. 18838 основао је фабрику за шроизводњу железничког и металног намешта-

„ik

(SAD LU A MM JI o TJ (ILA