Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

РУКАВИНА МАТИЈА, подмаршал (1737, Трновац — 3/5 1817, Беч). 1755 ступио је као заставник у пешачку пуковнију Естерхази. За храбро држање у битци код ЈЛо,бесита у Чешкој постао је поручник, 1758 натпоручник, 1759 капетан у“ оточанској граничарској · пешачкој · пуковнији, 1778 мајор и 1786 потпуковник изван реда код огулинске: пуковније. Као такав војевао је са Турцима, те је два пута тешко рањен. 1789 постао је пуковник, 1795: тене“ ралмајор. 24/6 1795 напао је Французе код

Мадона дел Монте, те је надаље бранио |

тврђаву Мантову. За храбро и успешно чете водство добио је 1797 витешки ред Марије Терезије и баронество. 1798. постао“ је војни заповедник у Далмацији, где је делевао веома успешног 1801 постао је подмгршал и власник 52 пешачке пуковније. После Бечког Мира је пенеионисан. | #25 IJ JJ

РУКАВИНА ФРИДРИХ, диригент и раг внатељ опере (28/10 1883, Шуљ). Похађао је музичку школу Глазбеног Завода у Затебу. и у исто доба је учио и приватно код Ивана Зајца: затим је био на mpaшком Консерваторију, а после 'тога се бавио у Милану, ради диригентских стулија. Био је корепетитор, а потом оперни диригент у ЈЛавову, оперни диригент и диритент оркестра и месног хора музичког удружења у Лублину, диригент у варшавској опери и филхармонији, у талијанским стађонама у Лос Ангелос и Сан Франциску. 1913 гостовао је Р. у На-

· родном Казалишту у Загребу, где је DM

мио ангажман за првог диригента и за меника равнатеља опере. После тога, постао 'је 'равнатељ опере Народног Гледалишча, у Љубљани, где је оперу, која, је пре његовог доласка била напуштена, нанево организовао. Неко је време био управник Народног Казалишта у Осеку, & сада је директор опере Народног Казалишта, у Загребу. — Као диригент Р. има на репертоару многа дела словенских, романских и германских аутора. Као оперни диригент креирао је репризу Зајц-Широ,лине опере Бан ЈЛегет, Широлине Новеле од Отанца, као диригент опере у Загребу омогућио извођење балета. Фигурине и опере Медведградска краљица OL la. франека - Кавића, а као симфониски JIHритент извео је 5/2 1916 'са оркестром Народнот Казалишта у Загребу први симфониски кондерат хрватских композитора. (Барановић, Добронић, Дуган, Џејачевић, Станчић и Широла). 4. Добронић.

РУМА, трговиште у Срему, насред родне равнице (111 м); железничка, је станкца на прузи Београд (74 M). rlwP._Dc9aT|60 (361 км), са крацима: Р—Кленак на Озви (31 км) и Р—Врдник у Фрушкој Гари (18 км). Има 14.000 становника. Ста: FCBHHIH Cy WO вери: | римокатолици (9.700), православни (3900), евантелици (70) и јевреји (330); по народности: Срби

РУМИЈА

и Хрвати (3.900 1.300), Немци (8.080), Мађари (390). У. Р.: се налазе: ошитинско

поглаварство, среска област, котарски суд,

ксманда војнога округа, среска финансиска управа и контрола, римокатоличка, жупа, – православна – парохија, |. рабинат, реална гимназија, 2 основне школе, жен-

ска. стручна школа, више културно-про-

светних, добротворних, певачких и спортских друштава, општинска, болница, пошта, телеграф и телефон. Прилична. је трговина пољским продуктима, – нарочито житарицама, а има нешто и, индустрије: електрична, централа, четири парна млина, 2 кружне пећи за произвођење цигле и црепа, велика пецара сремске ШЉљиво“ вице, производња ликера, коњака, рума, домаћих вина, средоточна пецара жесте, творница – хемиско - техничких продуката, (лаштила sa ципеле) и механичка радиопица ципела, 2 штампарије и књиговезнице; има различних заната. ~ 14 : У околини Р. нашао се приличан број преисториских предмета из бронзанст и железног доба (жаре, врчеви, копља, мачеви, келтови). Нађене римске старине по свој прилици су из Петроваца (Ваззтапа), Р. је по свој прилици средњевековни А рпатарло или Арпатаро, што се спомиње 1:23—1530 Kao possessio (moce), oppidum (Bapom) W castrum (Ppajl). 1420 Omo je X залогу Моровића. 1430 налази се у имену једног нижег племића.“ 1496—1498 препирали су се за то место Гереби Винттарски Ga Јакшићима, који су та држали још 1519. — СОлободу трга и печат (двоструки крет на сталку) добила је Р. 1/1' 1749 од барона. Марка Пејачевића. Двор грофа Шејачевића и данас је најугледнија зграда у Р. У месту има променада и парк Тиволи. Литература: БВјесник Хрватскога, Археолошкота Друштва (У. (С. У 194 и 214, У 81); Ј. Бесендорфер, Цртице из славонске повијести (1910); Алманах Ераљевине ОХО, 8 део, 1927). : oi Ј. Модестин. РУМЕНИКА је вино, обично из црнога грожђа, наврело на комини и оточено после 24—36 сати. У северним крајевима 30Ђу га шилер. 7. Pp.

РУМИЈА, планина, у Црној Гори, између Окадарског Блата и река Међуреча-Бунара-Менке-изворишта. Железнице. Састављена, је од стена палеозојске и мезозојске старости, чији се слојеви пружају од северозапада. према југоистоку, а у истом је правцу управљено и плапинско било, које има изразит облик гребена. На северозападу се Р. шири до преседлине (Оутормана, а на југоистоку до коте 730 м, седла око изворишта потока Међуреча. Највиши врхови су: Коса (1160 м). Лонац (1.159 M), Мувић (975 M), koma (1302-м), Румија (1.593 м), Брисан! (1.186 м) и ГСлавица или Козјак (1.174 M). Ha средини гребена Р. је дубока. преседлина Бијела Скала (003 м), преко које води пут од Бара,

и : | ·

| i