Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

РУМУНИ 1

до црногорских села при Окадареком Бла-

ту. Р. је у нижим паргијама. делимично.

пошцумљена, а требен јој је потпуно го. : JL Bb

РУМУНИ. БВ. Аромуни. РУНЕБЕРГ ЈОВАН ЛУДВИГ, професор

и песник шведсми и фински (1804 — 1877).

После свршених университетских наука (класичне студије), био је домаћи учитељ, затим доцент за латински језик на Университету у Хелсинтфорсу, % напослетку професор класичних језика на гимназији у Боргу. У Приповеткама заставника. (Отола опевао је рат између Шведске и Русије. којим је Финска потпала, под Русију (1809). (О тим песмама, у којима има мотива из српске народне поезије, стекао је велику славу у земљи и на страни, и за. њих је речено да припадају најбољем, што која, било књижевност може покавати. Песме се те, као и остала дела Р., одликују великим човекољубљем, које обухвата и непријатеља. Поред многих других сла-

вних дела, мајсторски је превео на швед-

ски (фински су се песници у оно доба тотово искључиво служили шведским језиком), српске народне песме. У једно је своје дело (Бадње вече) унео једног српског ратника. Служио се српским трохејским стихом у више својих песама. Нијелан прави и велики страни песник није у толикој мери примио! утицај нашег на“ родног песништва, и у свом раду њим био толико одређен као Р. „. Литература: Летопис М. G., 225 (O Стогодишњици ., Рунеберговој). и

РУНОВИЋ, село у Далмацији, област Оплит, срез и општина Имотски, од ИмотCROP G'5.KM (правац) к југу; на западном крају Имотскога Шоља, над водом Врликом, недалеко од херцеговачке границе. Има, 2.917 становника, римокатоличку иу

пу. — Трагови људскота. живота у околи- |

ни Р. допиру у преисториско железно до-

ба. За време римског господства код Р.

је било знатно, место municipium Novac, уз које је пролазила, римска. цеста. из (Салоне (Солин) у Нарону (Вид на потоку Норину). 184 по Хр. Новљани су суделевали“ код поправке моста на реци Цетини (Ропе Табиги, Триљ). Осим натписа нашли су се (у Р. многобројни остати риме ских зграда, вотивне ape, геме, фибуле, новци. Тамо је био и храм бога Јупитера. Последњи пут спомињу се Моуае 588. Литература: Г. Новак, Топографија. и етнографија римске провинције Далмације“ (Н. као хришћански град бискупије

сарсентерске! (Хржано) (Наставни Вјесник, |

97); Ф. Шишић, Повијест Хрвата у вријеме народних владара (1995), И ДИЊ РУЊАНИН ЈОСИП (1821, Винковци · ја 1878, Нови! Сад). Основну школу и гимназију учио је у Винковцима, затим се посветио војничком звању, у коме је на-

— 820 —

предовао O шотпуковника. | Музику. је учио у Глини, код војничког капелника. Из патриотских побуда удесио је песму: Лијепа наша домовина, (текст Антуна Михановића) по арији О sole pita ratto a sorger Гарргезба из трећег чина Доницетијеве omepe Lucia di Lammermoor, а песму Љубимо Te Hama дДико (текст Ивана, Трнекога) по мелодији lo son ricco e tu sei bella из Доницетијеве опере L'lisir d'amore. 7 :

Литература: Фр. Кухач, Илирски Глазбеници, 231—9244: Б. Широла, Шреглед повијести хрватске музике, 180—181.

РУЊАНИН ПЕТАР, свештеник и писац“

(16/1 1775, Кузмин, Срем — 7/10. 1839, Ку-

змин). Основну школу свршио је у Кузмину, а немачку нормалну школу у Мартин- |

пима. 1788—-1791 био је компаниски пи-

сар у Кузмину, а 1791—1794 учио је 60- -

тословију у Карловцима. За време куте у Срему (1795—1796) био је учитељ немачког језика у Кузмину. 13/8 1797 постао је ђакон и учитељ у Шиду. 1798—:799 довршио је, због куге прекинуте, ботословске науке у Карловцима. 12/12 1799 постао је учитељ, а 1/7 1800 парох у Кузмину. У цркви је проповедао народу скоро сва-

оке недеље и празника, а преко зиме је

окупљао и поучавао ваншколеску омл aJlH-

ну сваког дана по два часа. 1837 OWO је заступник сремског свештенства на на-

родно-црквеном Сабору за избор митрополита. — Написао је неколико педатошких и популарно - философеких списа: Од њих је штампан само Теофрон или искусниј совјетник за јуност. безискусну

(1813), а Златно огледалце за сваки ЧИН

л возраст, Разговори између Миланка. eстислава и Андреја Добрице, Прикљученија Темистокла и проповеди. (остали У рукопису). Затим је написао: Шовесницу

села, Кузмина, (која је такође остала у. рукопису), Серпски народни Конгрес, сир-

јеч избраније народна архиепископа. и митрополита. · торжествовано 18937 (1839) и Автобиографију, коју је 1914 издао Др. Никола. Радојчић. | | PP. E,

Pyrl AJIBEPT (Rupp), тртовац (20/1 1991,

Стара Џазова). Четири разреда гимнавије и тртовачку школу учио, је 'у Новом (Саду. и Источну Прговачку Академију у Будим-

пешти. После вишегодишње трговачке и

банкарске праксе, био је веледрговац у

Шрату, 1919—1925 'велетрговац у Одсеку.

1920 шостао је потпредседник, а 1925 тогредседник. Удружења. Трговаца. и Индустри-

јалаца у Осеку, а 1924 председник Клуба.

Осечких Прговаца. Р. је председник Пучке Штедионе и Грађевне Задруге у Осеку. Његовом ипицијативом и под његовим је

руководством одржана у Осеку изложба. и О :

велесајам (1925, 1996, 1997).

РУПЕ, село у Далмацији, област Orn”, |

срез Шибеник, оппегина. и пошта. Скрадин; у једној судолици реке Крке с. десна,