Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R
.
Dr II
UHHM, друм Куманово — Страцин—Грива.
Паланка и Кратово, североисточним, кол-
ски пут Давидовац — Кленике,. планине води неколико стаза. Литература: Ј. Цвијић, Основе за географију и геологију Македоније и Craре Србије, Т (1906). Е : 1 2. Планина у Јужној Орбији, између река: Бабуне - Изворчице (Црничке), '21 · км јужно - југозападно од Велеса. ЏШружа се од северозапада на југоисток, а највиши висови су: Рујан (845 м), Средња. Тумба, (566 'м), Калено (804 м): Планина. је највећим делом гола, а тек. местимице је под“ вегетацијом. Источним и јужним подножјем Р. пролази друм“ Велес -— ИзворПрилеп, а 'другим подножјима и преко
а преко.
планине воде! две три ставе: “. 3. Крашка висораван у Херцеговини, северозападно од Кочеринског Поља, око 19 км источно од варошице. Имотског. Пружа се у динарском правцу, од северозапада, на југоисток, и у томе је правцу нагнута, а највиши врхови су: Кусевац (1.117 M), Мали Куженовац (1.028. м), Рујан. (924. м).. Са. Р. не тече ниједан поток, али је, при свој оскудици воде, највећим делом под вегетацијом. Југозападним подножјем Р. пролази друм Дувно— ПосушјеКочерин—Мостар, а. преко стазе. ~ : i. JI. Вујевић.
“ РУЈАНАЦ АКСЕНТИЈЕ. (БАЦЕТА),. национални радник и шеф штаба четничке организације (14/2 1860, Крива Ријека, ужички срез 3/6. 1905, код манастира Бељаковца, жеглиговски, срез, кумановески округ). Овршио је четири разреда гимна-
зије у Ужицу, па је отишао у Русију, где
је, по свршетку гимназије, учио јункерску школу у Одеси. 1584, пошто је свршио ову школу, вратио се у Србију, али како није примљен у војску, отишао је у Бугарску, и тамо је постао официр. За време српекобугарског , рата , 1885 ухваћена. је његова преписка. са ђенералом Ђуром Хорватовићем, због чега је у Бугарској ухапшен.
Пуштен доцније на интервенцију српске
владе, Р. ипак није више могао остати у Бугарској. 1887. дошао је у Београд, и постао је чиновник у Министарству Опољних Послова. Служио је у консулатима у Скопљу и Серезу и у Министарству у Беотраду. 4 : и
Када је започета наша четничка, акција. у Старој Србији, Р. је био међу првима, који су увидели корисност и замашност
„те акције. И ако му је било већ 45 го-
дина, Р. је лично пошао у борбу. У pano пролеће 1905 прешао је границу као шеф штаба чета, које су. оперисале с деве
стране Вардара. Гоњен од турских потера
и у борбама са турском војском и бутарским четама, Р. је био тамо до почетка, јуна. 3/6 1905 турска војска успела, је да опколи Р. у манастиру Бељаковцу. У тој борби Р. је погинуо, заједно са, војволом. Чика Павлом Младеновићем, и још пет четника. М. Миленовић.
висоравни воде |
7
— 80 — о
РУЈЕВАЦ. 1. Село у Хрватској, у обла- | _CTH приморско-крајишкој, у срезу дворском; у долини потока Жировца, (к Уни), од Двора 12% км (правац) к северозападу уза друм у Глину. Има 904 становника, шсглаварство општине (5.488 становника), православну парохију, пучку школу и државну шумарију.. ЕШ ИН
2. Карсна висораван на траници Босне и Црне Горе, око, 4 км североисточно од Маглића. висока 41.760—1.835 м. JOB.
РУЈЕВАЧКИ БЕШЛИНАЦ, село у Хрватској, жупанија Загреб, котар Двор, општина Рујевап: Лежи у долини. којам тече поток Жировац (к Уни), удаљен од железничке ' станице Босански Нови 13 км к северозападу. Има 59 становника, п6- шту, рудник ,и талионицу бакра, железа, и олова, “која је својина Д. Д. Удружени Рудници и Талионице у Загребу. Од Р.
~ B. 4 км североистоку су развалине Ше-
даљ-града. 3 Ј Ин РУЈИШТЕ, карсна висораван у ХерцеTOBHHH, између Неретве на западу, Горњега Зимља на истоку, северно -северозападно од Вележ-Планине, висока 1.275 M. Са ње се издижу у оштрим врховима БВелико P. (1.705 м) и Мало Р. (1.384 м). Р. је већим делом пошумљено. Саобраћајни путеви су стазе, на источном подножју колеки пут, а грађених нема. ИВ _ _РУЈНО, манастир у селу Брутцима, на реци Ђетињи, испод Златибора. Црква. је била посвећена Св. Ђорђу. Манастир је био чувен са своје штампарије, у којој су се 1529 штампале књиге. Иначе ништа даље није познато о Р. Још 1858 налазило се мраморних стубова ове цркве, који су однесени у Ужице. : В. П-Ћ. РУКАВИНА ЂУРО, генерал топништва, заповедајући генерал у Банату, прави тајни саветник (21/3 1777, Трновац, Лика — 9/9 1849, Темишвар). 1791. ступио је у
војску, 1793 постао је кадет у огулинској ДА
траничарској пуковнији. 1794 храбро се истакао код јуриша на Сан-Ђакомо против Француза. 1795 постао је заставник, те се особито одликовао у Тиролу. 1801 постао је натпоручник, те је војевао код Тријента. За ово деловање постао је изван реда капетан. 1809 истакао се код Јандсхута и у битци код Асперна и постао је мајор. ~. 1513 суделовао. је код заузећа Оточца про- | тив Француза. Исте топине водио је један батаљон граничара против Талијана. 1814 војевао је у боју код Мантове и постао je. потпуковник. 1818 постао је пуковник и заповедник огулинске граничарске пуковније, 1829 генерал и водио један деташман код Кладуше против Турака, 1836 подмаршал и дивизионар у Петроварадину. 1840 добио је баронство. 1848 постао је прави тајни саветник и заповедник Баната. 1549 бранио је храбро и успешно тврђаву Темишвар против Мађара, те је. одликован витешким редом o тера,
„зије.