Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

РУСКО-ОРПОКИ ОДНОСИ |

ВОЉНИ па војничког сталежа у сељачки због укидања, Моришке и Потишке Крајине. "Рада, је 'дошло 'до сеобе Срба у Русију. пде сву основана, српска насеља Нова (Орбија и Славеносрбија (1751/52) у“ јужној Русији, уређене по угледу на аустриску Војну II - Сеобу је помагао“ руски посла-

ник у Бечу Бестужев-Рјумин, а као вође ·

истакли су се међу Србима Јован Хорват и Јован Шевић. Аустриска влада. имала је доста тешкоћа док је покрет ва, сеобу ограничила и обуставила. За овим повретом ишла су кратко време мања селења Црногораца, на. чему. је, са мало успеха, радио владика Василије, затим (Срба из

турских и млетачких крајева и Арбанаса.

Млеци су нерадо гледали руско: II вање за Јадранско Море. ~

Без прилива нових елемената. из отаџ„бине српске насеобине у Русији су се тешко одржавале и убрзо су укинуте, као посебне целине, те су ушле у састав околких губернија, а њихови пукови у састав околних шукова Ca Србима. офитширима. Многи Орби официри постигли су у руској војсци високе положаје и угледно место (у племству, и одликовали (су се у руским“ ратовима у другој половини 18'и у почетку

19 века. Један између њих, Симеон Oreповерене панович · Шитчевич, кому су. дужности при прихваћању исељеника. на. турско-аустриској траници, оставио је иза. себе важне мемоаре. И језик и: национални српски осећај потомака ових досељеника. изгубио се у сродној средини, која је све више насељавана. Малорусима. Док је још

око 1862 признавало своје српско порекло

једва, 1.000 душа, 1900 се Срби у ошпте више не спомињу. На њих подеећа још делом само топотрафска. номенклатура. на земљишту негдашње Нове (Орбије, у садашњој Херсонској губернији.

Црна Гора је учествовала у руском и аустриском рату против Турске (1736 до 1730) и у буни Херцеговине, па је после Београдског Мира, 'извргнута навали 'Турака, али су је Црногорци одбили. Владика Сава па је 1749 у Петроград царици Јелисавети по уобичајену милостињу. Владика Василије није успео да. руска влада прими његову понуду, да Црна. Гора ступи под руску власт, али је израдио новчану помоћ. Пуковник Пучков Донео је лично ту помоћ у Црну Гору (1759) и написао је неповољан извештај о шриликама и људима ју њој. Шри поновном

лоласку у Русију (1765) Василије je xma-"

дно примљен. Идуће тодине он је у Ру сији и умро. ; Лоше мишљење о Црној. Торо још је

појачано, кад се у Русији чуло (1768), да

су Црногорци дали власт лажном цару Шћепану Малом и да та сматрају за руског цара, Петра ШП. који је био убијен. Ипак је у новом рату са Турском. (1768 до

1774) руска. влада, хтела. искористити ЦрHOOD Грке и друге Do. ШПосто-

особито тиме, што су преведени

брата исте израза

— 804 —

јас је чак план, да руска флота узме као

веже турске силе на тој страни ши да Десавуише. Шћепана Малот, послат. је у "Црну Гору кнез Долгоруки (1769). Он. је поститао тај ЦИЉ, али се убрзо уклонио из Црне Горе, бојећи се издаје, јер су Турци обећали велику натраду. Шћепана. Малот, он је био затворио, па га је пустио и поверио му владу у Црној Гори. јер му је ишак вољнија личност за тадашње прилике и

за руске интересе.

„базу јадранску обалу код Шрне Горе: Да

изгледао он као најпо- ~

Црногорци су у то доба ступили у

O. додир и са Аустријом. Шетар TI

савладичио се у Карловцима, (1784). “У РувЕју та није хтела да пусти руска влада, а кад је ипак дошао, већ као владика, био је отуда. прогнан, по наредби Потемкиновој (1785).

"После Кучук-кајнарџиског Мира. (1774). правила је царица Катарина Ш велике планове о подели Турске. У преговорима са царем Јосифом Џ остављала, је она ерпске вемље у сфери, која је требала притасти Аустрији. Ипак, када је избио руско-аустриски рат против Турске (1787 и 1788) послала. је она у Црну Гору мајора Мирковића, а у Боку Ришњавнина.

"потпуковника. Марка Ивелића. (1789), као

што је ши Аустрија послала у Црну Гору мајора. Вукасовића. Руски представник у · Млецима, Мордвинов, позивао је писмено

Петра. Ту. борбу против Турске (1788). Шу-

ковник Тутолмин донео је царичин мани-

фест и заповест Црногорцима, да у свему

слушају · представника. савезничке Аустрије Вукасовића. Црногорци су се ода згали позивима, и ударили су на Спуж и“ Оногтошт (Микшић), али без успеха. У OBHштовском Миру (1791) Аустрија је пред видела за њих амнестију, ћи их од других побуњених турских поданика. : +

И после тога, обновљене су борбе Црно-

· тораца. са Турцима. После пораза и поги"бије скадарског везира Махмуднпаше Бутатлије (1796), послао је цар Павле вла-

дици орден Александра Невског. Кад је пала млетачка. република (1797), послао. је владика два. посланства. (1798 и 1799). у

првом Саву Вукотића, а. у другом Николу

Петровића. Давидовића, који се у. актима. назива војводом или грофом Чарној евићем. Владика је тражио од цара. ПЏавла. кокровитељство и помоћ. Цар је примио посланике пријазно и одобрио је годишњу помоћ Црној Гори од 1.000 дуката, да се! у њој уведе бољи ред и помогне народно благостање.

"Русија. је тада. више ограничила. своју

пажњу на. протекторат над Влашком и

Молдавском, које су биле (у сфери“ њених унтереса. Ипак су свештеници и школо- С

вани људи код Срба, поглавито ју Утар ској, одржавали наде у великог северног. вере и крви. Те наде налазе у акцији џивеког

не разликују-

архимандрита. |