Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

на скупштини старешина.

Словена. као и мисао о савезу са Турском убрзо су напуштене као фантастичне и неостварљиве. Цар је наредио, да се повуче војска са Дунава, заједно са, тарнивонима из Орбије за одбрану руског територија од“ Наполеона. Чичатов. је за дуго оставио Србе у неизвесности о тексту члана УШ Букурешког Мира о Србији, и послао је тенерала трофа Ивелића да их умири збот. одласка гарнизона. Ивелић се заклео, у име цара, да Руси неће никада Србе забораЂити, и узео је од њих заклетву вечите верности Русији. O O ” Руски посланик Италински узалуд се трудио, да одврати Порту од насилних мера против Срба, пошто ве Срби и Турци кнсу могли споразумети о извршењу члана УШ Букурешког Уговора, а Порта је стално уверавала. да Срби неће да тпризнају тај члан утовора. У лето 1813 окупирала. је турска, војска, Србију. Карађогрђе и већина српских старешина побегли

су у Аустрију, а одатле су, посредством .

руске владе, пуштени 1814, да. се преселе

"у Русију. Народне старептине из Србије и

из емиграције у. Аустрији почели су се одмах обраћати цару Александру за помоћ, пуни наде, после победе европске

кеалиције над Наполеоном. Шрота Матија ·

Ненадовић упућен“ је руском цару као пуномоћник. Орба, те је као српски делегат тражио за време Бечког Конгреса код

владара и представника. великих сила за

штиту и помоћ за Србију. Цар Александар држао се спочетка у позадини, са намером, да српским молбама и извештајима, о турским неделима створи у крилу контреса расположење за своју акцију, којом би тражио протекторат над православним хришћанима у Турској. У фебруару 1815 упутио је он, најпосле, члановима контреса циркуларну ноту, у којој је укази“

_ вао на турска свирепства у Србији, на п0-

требу, да се она спрече, к истицао је, да

хришћанска, вера и правни разлози налажу силама, да се заузму Ba хришћане, а првенствено њему као природном зашти-

тнику једноверних православних Срба.

"Али, опречна тежња Инглеске и Аустрије,

да спрече ширење руског утицаја · над хришћанима Турске и да склоне конгрес да, гарантује интегритет Турске, као и поновна. (борба. са Наполеоном, онемогућили су како расправу руског предлога на контресу тако, и сваку енергичнију директну акцију Русије. ) АИ

Узалудна. је била акција владике ЏПетра IL који је послао дару Александру 1 сердара Саву Пламенца, да поради, да Црној Гори остане Boka, Которска, коју су Црногорци по истерању Француза били госели. Цар је писмом од: 20/5 1814 из

· Париза поручио владици, да остави Боку Аустријанцима, којима, је припала. по уто"вору о миру. . ПРЕ 1

Међутим је избио други српски. устанак (1815); BOD устанка. Милош Обреновић 3а-

РУСКО-ОРПСКИ. ОДНОСИ

владао је убрзо целим пашалуком, сем неколико градова, и споразумео се са Марашли-Али-палном о аутономији Србије. Перта се показала помирљива, али је JIO-

тврдила само неке тачке усменог, спора-

зума. Милошевот са Марашли-Адтли-ташом. Стота су Милош и старешине послали Македонца Михаила Тодоровића | Германа, који је био ожењен Рускињом, у Русију. Он се убрзо вратио у Орбију са вешћу, да. је цар Александар наредио руском пославеку у Цариграду, да се заузме за српске ствари (у. пролеће 1816). Милош је, по руском савету, поставио Германа за свог пуномоћника код руског консула у Букурешту, да посредује за везу Милошеву са. руском владом и са руским. послаником у Царитраду. Руска је влада желела, да се учврсти нови режим у Орбији и хтела. је уклонити. Карађорђа и емигранте даље у унутрашњост Русије, али Карађорђе је % вези са хетеријом отишао у Србију, и ту је убијен. : e Пошто је настао мир у Европи, одлучио је цар Александар, да натера Турску на извршење одредаба Букурешког Уговора о Орбији, и поверио је“ту задаћу. новом посланику, Отротанову (1816). (Стротанов је био нерасположен према Милошу због адресе о задовољству Срба и њихове захвалности султану, коју му. је вешто измамио Маратшли-Али-паша (1817), BaTOTM зСог убиства Карађорђева. и због тога, што је избетавао да. му да тачне податке O односима између Срба и. Турака. Шреговори између СОтроганова и Порте о Србији почели су новембра 1816. Џорта, је избетавала. мериторне преговоре о Србији, изјављујући, да су Срби задовољни, и поричући Русији право интервенције у српском питању. По руском савету избегао је Милош да задовољи поновну жељу Шорте, да јој да писмену изјаву о задовољству Срба, нето је слао депутације. у Царитрад са молбама, да султан ферманом утврди тевластице Србије. Русија је сматрала, да би испуњење Милошеве жеље, да поститне наследство кнежевског достојанства, користило Србији, али је пазила, да TOM личном 'моменту кнез Милош не жртвује који интерес вемље, који је био заштићен Букурешким Уловором, док тај захтев о жаследности није био основан тим уговором. Исто тако желела је руска влада, да право паследетва буде решено заједно са, унутрашњим уређењем Србије, по примеру. Влашке и Молдавске, у коме би била, осигурана. сарадња народних старешина. а народ био заштићен од, кнежеве самовоље. Русија је саветом помагала кнеза Милоша у. том настојању, а. сама се тачно држала, захтева, да се испуни члан МУП Букурешког Уговора. Шреговори. су се вукли. до грчког устанка, 1821; јер је Порта, хтела Ja Србе задовољи са незнатним уступцима, а Отроганов их је упућивао, шта ће тражити. Кад је избио прати уста нак, дошло је, његовим поводом, до шре-

— ват и