Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R
Аустрија је хтела 'да искористи суабијење руског утицаја на Балкану, па да та замени својим. У Орбији су међутим русофили у Оавету и у народу водили све жешћу борбу против кнеза и његове аустрофилске политике. Борба им је била, олакшана приближавањем Француске Русији и улаљавањем њеним од Аустрије
– после Парискот Конгреса. Gamma се у за-
7
; -a.
___DyCRHX
Ро
6: 7
штити балканских хришћанских народа истицала на прво место Француска, а Русија јој је секундирала. Борбу Савета против кнеза после Тенкине завере помогли су француски консул Дезесар и руски консул' Милошевић. Русија је заједно с Француском прихватила идеју, да Порта игвиди тај сукоб преко једне комисије (1857). У woj идеји лежао je · зачетак децније Етем-пашине мисије. 2 Кад је“ збачен Александар Карађорђе_вић (1858) и изабран за кнеза Милош, из(јавила је Аустрија, да ће тпосести, бео'традску тврђаву, тобож да је брани од Срба. Ту су намеру међутим осујетиле Русија и Француска својим отпором. Кад је враћен кнез Милош, радио. је Горчаков код сила да делују на Порту, да приана његовог сина Михаила за наследника. – Милош се убрзо завадио са странком, која та је довела на престо, верујући интритама, да она ради против њега у споразуму с Русијом. Те унутрашње опреке у Србији није могла ублажити посланица јавних радника и књижевника "Хомјакова, Потодина, Бљељаева, Аксакова и др, пуна добронамерних савета (1860). | | кнез Милош је послао у Цариград депутацију, да с Портом уреди питање на-
оследства, · Устава и исељења муслимана. ·
(1:60). Руски посланик, кнез ЈЛабанов, мислио је, да је у тај мах опортуно расправљати само о другом питању. У то време
предлагао је вицеканцелар кнез Горча- |
ROB силама конференцију (8/5 1860), да прегледа одредбе Париског Уговора у корист хришћана. Силе међутим нису пристале на ревизију Париског Утовора, а
– српска депутација, немајући дипломатске помоћи, није могла успети. | |
Наследник Милошев, кнез Михаило, решио је прва два истакнута питања спе-
· цијалним законима, не тражећи одобрење од Порте. Сукоби између Срба и Турака довели су до бомбардовања Београда. (4/6. 1862). Поводом тога предложила је Француска, да се питање о турским гар-
_ низонима у Србији реши на једној кон-
ференцији. Русија и' Француска заступа „ле су мишљење, ла конференција узме београдске дотађаје у расуђивање, а Еиглеска. и Аустрија. да осуди Орбе. На канлечкој конференцији (јула-септембра 1862) помагала је Русија француски предлог, да се препоручи Порти, да добровољно заузме у Србији положај, какав има у ру-
MyHCKHM кнежевинама и да преда Ђеотрад
и још неке градове Орбима. Та конферен-
каловић.
противила. административном
_РУСКО-ОРПОКИ ОДНОСИ
ција, донела, је само мале устушке Орбији, јер је на њој био претежан утицај туркофилских сила. заузимањем Француске и Русије решен је повољно за Србију спор око провоза оружја из Русије преко Румунске за Орбију.
После Париског Конгреса. Француска. је предњачила, 'а Русија јој секундирала у поматању тежња Црне Горе за независношћу и проширењем. Обе силе интервеписале су код Порте, после црногореке победе на Грахову (1858), да се задовоље црногорске жеље, послале су своје бродове у. Дубровник и ултиматумом су нате-
·рале Порту, да прими предлот, да европска,
комисија проведе разграничење и да остави. Грахово Црној Гори. Гладне 1861 године слале су Русија и Француска Beлуке количине жита Црној Гори и Херцетовини, као што. је то Русија и пре и после тога. времена чинила.
Русија за дуго није могла после“ Париског Конгреса повратити. свој утицај и
активност на Истоку. Тако није могла
успешно помоћи Србији на канличкој конференцији, ни Црној Гори у рату са Турском :1862.. Савет руског консула кнезу Нуколи, да не прими турске услове, није могао помоћи кнезу у очајној ситуацији, а примљене. услове није могао променити руски протест против одредбе о подизању, турских караула на црногорској hpaници. Ипак су наде у Русију биле живе и у Црној Гори и у Херцеговини. У њој је тражио, и нашао прибежиште (1965 до 1573) вођ херцеговачког устанка. Лука. Ву-
Русија је развијала све већу активност на Балкану, имајући сада план, да не излази сама, него да истура испред себе балканске хришћанске државе. Под окриљем руске дипломације образован је тајџи савез између Србије и других хришћанских држава и народа на Балкану. Активност руске дипломатије улевала je BGлики страх Порти. Оваки покрет на Бал-
кану сматрала је она као дело руских ин-
трита, које теже. за потпуним раскомадаџем Турске. Стога се она одупирала сваком уступку у правцу руских тежњи Кад је Орбија предлагала (1867), да се њезино васално подручје повећа Босном и Херцеговином, да би их спасла од“аустриских амбиција, Шорта је поверљиво натовестила, француској влади, да би она радије уступила Босну Аустрији, него да је ањексијом Србији стави под руски утицај. (Судбеносно ва српске аспирације било је то, што су се оне сматрале као део руских аспирација на Истоку, а против њих су беле све силе. Међутим Русија се и сама придрулењу Ђосне и Херцеговине Србији, и Игњатијевје радио, да се оно одложи, кад су ra Орби покренули (1870 и 1879). Русија
|| Је. наиме, имала пречих питања, па није
хтела да их компликује српским вахтевима. АЕ о