Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

Кад је избила херцеговачко - босанска. буна, у лето 1875, потицао је руски консул у Дубровнику, Јонин, у духу | славенофилских идеја, кнеза Николу, да варати. Руски консул у Београду, Карцов, саветовао је, кратко време пред рат, у јуну 1576, службено, у име цара Александра, српској влади мир, а приватно сутра. дан, по налогу Игњатијева, рат. Неелужбено и пријатељски уверавао је Карцов, да ће и Русија заратити. Цар Александар и кнез

_Горчаков нису се хтели упуштати у исто-

чни заплет без споразума са друга два ·

члана тројецарског савеза, да не би Русија остала усамљена. Сугирно под утицајем Игњатијевим, руска је влада ушпутила српску, да настави ратну спрему за сваку евентуалност, коју би. могло донети пролеће 1876. Такву поруку протумачила, је српска, влада, у ратоборном сми-

слу, и сматрала је политику славенофила.

као политику руске владе. __ Реформни програм, који су силе пред_— пожиле Порти у т. зв. Андрашијевој ноти, "није довео до мира. Устанак је захватио и Бугарску, а Србија и Црна Гора зага"зиле су онда у рат са Турском. Рат Србије и Црне Горе с Турском дочекала је руска, јавност одушевљено. (Окупљани су обилати добровољни прилози. Руски Црвени Крст органивовао је свестрану шомоћ. У Орбију је дошло око 3.000 Dpyеких добровољаца, међу њима око 700 официра. Славни ратник и публициста и Boлики славенофил, генерал Черњајев, ивасланик Оловенскот Комитета, примљен је у наше држављанство и дат му је чин ђенерала. Он је са великим оптимизмом потицао Србију на рат за словенску идеју ослобођења, свих балканских Словена. Ру_ ски цар је желео, да се Черњајев удаљи из Србије, али је он остао. Черњајев је

умао јако залеђе у руском шпрестолона-.

__ следнику. Он је тражио од Србије, да изГ држи у рату само два месеца, % за то ће време славенофили створити у руској јавности тако ратоборно расположење, да му се влада неће моћи одупрети. (Српска. влада поверила је Черњајеву врховну команду у рату. Шреко њега су долазили прилови, само њега су добровољци шрио знавали за господара. Пи Кад је почео рат, Итњатијев је уверавао, ода истрајемо само два месеца, па ће доћи интервенција сила. Мало пре тога, Горчаков је шпребацивао нашем изасланику __ ПШротићу, што смо почели рат, и изјављи__ вао му, да нећемо добити Босну, јер је томе противна, Аустрија. Српска. је влада, међутим више веровала Игњатијеву. Али каде, да ће се и Русија придружити бал_ канским хришћанским народима, нису се испуниле. Црна Гора је имала успеха, али ___Je Орбија, осамљена, претрпела пораз. По| моћ Русије показала се, како у војном

тако и у финансиском погледу, недовољ-

она. На рачун зајма добила је

Србија аваное год милион рубаља. / ~

5 _ — 838 —

_ РУСКО-СРПОКИ ОДНОСИ

Ша, интервенцију сила Порта је пристала на кратко шримирје (у септембру 1876). Тада је Черњајев пронунцијаментом прогласио СОрбију Ba краљевину, да би спречио закључење мира. Али тај војкички проглас није ни с које стране шризнат. И Русија је, као и друге силе, протестовала против њега. Шрви рат завршен је српским поразом на Ђунису (у октобру 1876). Черњајев је окривљавао Србе, да су побегли из борбе, оставио је, заједно са руским добровољцима, српску војску и отпутовао је. На очајничку молбу Србије натерала је Русија Турску на двомесечно примирје претњом, да ће шрекинути односе. Цар је у једном јавном говеру похвалио храброст Црногораца. и пожалио је што то исто не може учинити и за Србијанце.

(Српска влада, послала је у Русију Јована Мариновића (у новембру 1876). да се обавести о намерама руске владе, јер је сад Србија почела водити више рачуна. о руској влади, него о славенофилима. У Петрограду су примили нашу понуду 3% војну сарадњу ако Русија зарати, и обећали су помоћ у “новцу и оружју. О: шроширењу Орбије нису обећали ништа одтеђено. У децембру донео је тенерал Никитин новчану шомоћ, али је убрзо позван натрат, па су исплате прекинуте. Српском заступнику у Шетротраду Шротићу отворено је рекао Гире: Најпре до-

лаве руски интереси, за њима бугарски,

па онда српски. Али има случајева кад бугарски интереси стоје упоредо са руским. Русија је у почетку српеко-турског рата “у. Рајхштатском Споразуму (7/8: 1876) са. Аустријом оснгурала Орбији, у случају њезина пораза у рату са Турском, status quo, а у случају победе проширење Орбије и Црне Горе у пограничном делу Босне и Херцеговине и поделу Новопазареког Санџака између њих, док би, у

том случају, Аустро - Утарска анектирала.

остатак Босне и Херцеговине.

За рат са Турском купила је Русија, аустриску неутралност Шештанским (Опоразумом (15/1 1877), у: којем је дала, Аустро-Утарекој пристанак да окупира Б0сну и Херцеговину и да се из руске војне акције искључе (Орбија, Црна. Гора, Санџак, Босна и Херцеговина. ПШолитичком депунеком конвенцијом, поштисаном 18/3

, 1877, а датираном 15/1 1877 (као. и BOJ-

кичка конвенција), утврђен је споразум о територијалним променама, које би рат или распад отоманског царства могао има ти за последицу, и у њему је Новоназарски Санџак резервисан за накнадни споразум обеју сила, кад дође моменат да. се о томе одлучује. Због оваквог споразума. с Аустријом и због уверења о слабом ста– њу српске војске. која се не би мотла држати без руске помоћи, саветовао је Горчаков Србији, да склоши мир. Србија je закључила. дефинитиван мир на основу slatus quo (28/2 1877), a Црна Гора само

сол. O