Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R
ЋУОКО-СРПОКИ ОДНОСИ
пхримирје, после кога је наставила pa? (т12/4), дванаест дана пре нето што је затазила и Русија у рат. 7.
· Пошто је Русија заратила, посетио је кнез Милан, праћен Ристићем, цара, Александра у Шлојешћи у Румунији (почетком јуна). Цар му је изјавио, да му не одобрава, што је био заратио с Турском, противно царевим саветима. Цар је саветовао кнезу, да мирује, док руска војска, не пређе Дунав, а онда му је на вољу да. зарати. Горчаков му је саветовао, да. изGeraBa све, што би побудило сумњу Аустрије, да га Русија подстиче на рат, и нека настаје изнети акцију изван земље. Овај последњи савет био је због тога, што
се само тако могло доћи до сарадње са
руском војском, у смислу уговора с Аустријом. Русија није послала. Србији средстава да се спреми за рат. Зато, кад је руска војска прешла Дунав и · Русија
журно позвала (Орбе, да огласе Турској |
рат, српска је влада. одговорила, да. јој треба 5—6 недеља. времена за спрему, и милион рубаља. : Због тешкоћа око опсаде Плевне ургирала је Русија поново Орбију да уђе у рат (у јулу 1877), тражећи то као личну услуту цару и истичући, да ће Орбија компромитовати своју будућност, ако још дванаест дана остане непомична. Орбија. међутим није била спремна за рат, и б0јала се потпуног слома, ако би се Руси у зиму морали, повући у Румунију. Русија је тада послала Србији милион рубаља. Њезин изасланик, пуковник Бобриков, и нови консул, Нерсијани, донели су поруку, да Србија, због неспремности, У почетку само окупи војску Ha југоисто-
чној граници. То је и извршено. Дуже је.
трајало док је уређена стална новчана помоћ Русије. О проширењу граница СОрбије није утврђен никакав споразум, али је српска влада сматрала, да је Русија обавезна према њој на признање, кад је позива на учешће у рату. |
Србија, је објавила Турској рат тек (1/12 1877), а, три дана шре тога тада, је Шлевна. Ово одоцњење дало је повод, да се Руси љуте, као да је Србија прво чекала на пад Шлевне, и ако је српска влада пре тога била обавестила руску Врховну Команду, да ће тек до тог дана моћи ску-
пити сву војску. Шродирући победоносно
Руси су натерали Турке на мир у СанСтефану код Цариграда (3/8 1878).
Сан Отефанским Миром створила. је Русија у својој сфери интереса Велику Бутарску, која је обухватала и Македонију, један део Старе Србије и крајева, које је "била Србија освојила (Широт и Врање). За
Босну и Херцеговину одређена је била“
аутономија, противно руској обавези шрема Аустро-Утарској. Србија ce незнатно повећала (ва 150 квадратних миља), а Црна Гора је добила, углавном, оно што. је добила и доцније на Берлинском“ Конгресу, и Гацко (200 квадратних миља). Ру-
у · i
_ Cuja, је уговорила. одредбе о "Србији без -
·љити руски захтев, да повуче војску у
— 834 =
икаквог њезиног учешћа. У преговоре није упућиван ни српски заступник при главном стану (пуковник Đ. Катарџија). Русији је требала. Велика Бугарска. са Дунавом и Балканом у својим међама, да би преко ње могла по потреби наступити „срема Цариграду. : OE За тај циљ Opomja јој. није била WOтребна. Руска. влада није усвојила несебични циљ славенофила: ослобођење јужних (СОлавена помоћу Русије, а без ње- 2 зине користољубивости и без погађања _ са другим силама. Она је признала Ау- | - : стро-Утарској право на Босну и Херце- говину, а Орбију је оставила, по“ среди између руске и аустриске интересне сфере, и настајала је окрњити то несигурно подручје у корист своје неоспорне бутарске интересне сфере:
Због оваквог руског, поступка, у Сан- Отефанском Миру завладало је велико огорчење у Србији. Гроф Игњатијев нудио | је чак у Бечу анексију место окупације Босне и Херцеговине и предавање (Орбије у аустриску интересну сферу и чак у царински савез, само да се Аустрија не опире руској превласти у источној половини Балканског Полуострва. Аустрија. вије пристала на погодбу. Она и НЕнглеска устале су енергично против Оан-Стефанског Мира. Ристић није. хтео задово-
+ 8 %
ананас
ALA СОЕ
teo
границе OCagH- OreQanckor YroBopa. RuHea Милан је поручио у руски главни стан, да ће Ниш бранити и против братске ру- ске војске. 2 с
' На Берлинском Конгресу (1878) Србија. није имала никаквог заштитника него само“ противнике. Русија ју је хтела окрњити у корист Бугарске, а Енглеска и Аустрија у корист Турске. Кнез Милан је прешао из русофилства у аустрофилство, тражећи помоћи од Аустрије. Ри- стић је, као увек, хтео балансирати из- a међу Аустрије и Русије, чувајући народну самосталност, па је тражно и постигао | привремен споразум с Аустријом, да ба влада тешкоће на Берлинском Конгресу и да добије заштиту Аустрије. Шувалов је саветовао Ристићу, да се споразуме са“ Аустријом на сваки начин, и да не учини код конгреса никакав корак, који би наишао на осуду грофа Андрашија. Међу- 2 тим је тајна руска дипломатија послала тенерала Фадејева у (Орбију, да испита. могућност за акцију против аустриске. окупације Босне и Херцеговине, али се том плану одупрла српска влада. Као утеху за окупацију Босне и Херцеговине барон Жомини је рекао Ристићу, да је то стање. привремено, јер ће се Русија нај даље за 15 година морати разрачунати са. Аустријом. Ra 0 7 2 _ На самом Конгресу окрњена је истоuma траница (Орбије, због Русије, упркос аустриске заштите. За бугарске губитке у софиском санџаку Русија је оспорила Оре