Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

аустриском нападају, него да се тражи интервенција великих сила. Кад је Аустрија, и поред све предусретљивости (Орбије и Антанте, упорно остала при својој утврђеној намери, да зарати на Србију, није могла Русија допустити, да јој Аустрија тако олако уништи сав њен, вековима и огромним жртвама стварани, престиж на. Балкану, па је и она заратила. |

Од почетка рата радила је Русија, и 32. њом Антанта, да склони Србију, да лристане на компенсације Бугарској у Маке-

лонији, да би се добила или бугарска не-,

утралност или савез (акција отправника послова Штрандмана по налоту Сазонова код Шашића већ у почетку автуста 1914). Цар Никола. је претио Бугарима, у јесен 1914, да ће их искључити из словенске "породице, ако нашадну на Србију. Али, ни пснуде ни претње нису могле одвратити Бугарску од створене одлуке, о којој је за варавала Антанту преговорима. Доцније

је Русија настојала, против отпора Итали-

је, приволети савезнике, да пристану 'на спајање Хрватске са Србијом као накнаду за Македонију.

После прве победе над Аустријанцима "провалила, је, на руски позив, српска вој.

ска у Срем, да олакша руском фронту. Кад је запретила Србији опасност од концентричне навале савезника. предлагао је Сазонов савезницима (1111 1915) план тенерала Алексејева, да се угме Србија. као основица за напад савезника против Аустрије, али тај предлог нису савезници примили. Ове је већ било доцкан. Наша, се војска морала повлачити преко Арбаније и дошла је на обали у безизлазан положај без превозних средстава. Из тог очајног положаја спасао ју је цар Никола П, на кота се лично био обратио регент Александар. Цар је запретио, да ће трекинути савез, ако се не спасе српска. војска. Он је у том смислу депеширао француском председнику републике и енглеском краљу и на то је налпа војска прихваћена, и превезена.

_ Извољски и руска дипломатија. нису се одушевљавали идејом уједињења, католичких Хрвата и Словенаца са православним Орбима, бојећи се слабљења, шравославља, на коме је Русија основала, свој утицај. Осим тота, желела, је Русија, пошШто-пото да увуче и Италију у рат TIDOтив Аустро-Утарске. Због тога, се Русија: није упорно опирала талијанеким аспи-

рацијама. на приморске крајеве, који нису ·

имали припасти Србији и Црној Гори (1915). Узалуд је руски посланик, кнез

Трубецкој, _ саопштавао Сазонову жељу ·

"Пашића, да га пусти у Петроград, да излежи разлоте против талијаноких претенсија, које је најтре открио Супило и против њих код Сазонова шротестовао. Русија, је. заједно са Француском и Енглеском, примила, Лондонски Споразум са, Италијом om 26/4 1915. ;

_ _РУСКО-СРПОКИ ОДНОСИ

У исто време питао је цар Никола велику кнегињу Милицу Николајевну, кћер црногорског краља Николе, да ли жели да, Русија одреди границе између Црне Горе и Србије и које би то биле границе. Милица је изложила очеве претенсије (5/4 1915), а породица краља Николе, уз уче-

ствовање талијанске краљице Јелене, HO-

слала, је, преко руског војног аташеа, план о сепаратистичком ојачању Црне Горе и оситурању њезине независности и уједно талијанских јадранских интереса против Србије (13/4 1915). :

У Русији нису били одмах створени јединствени. погледи на однос према Југословенима. Кадети, на челу са Миљуковим, били су бугарофили и нису се спо-

четка заузимали за уједињење Орба и Хр-

вата. Југословенски Одбор радио је, како у другим земљама Антанте тако и у Русији, да се створи тачно гледање на јутословенски проблем. У новембру 1916 већ се и Миљуков јавно изјављивао за, југословенско уједињење.

У 1915 почело се радити на томе, да се југословенски заробљеници у Русији узму као добровољци за нашу војску. Српски посланик на руском двору био је Спалајковић, а у септембру 1915 постављен је генерални консул (Марко Цемовић) у Одеси. Цемовић је добио пристанак од цара, Николе, да се обравује добровољачки кор (октобра, 1915). |

У априлу 1016 посетио је министар председник. Шаштић, праћен Јов. М. Јоваковићем, цара у Шетрограду и добровољце у Одеси. Тада је већ била образована. прва. добровољачка дивизија. У мају je цар Никола. одржао смотру над добровољцима. Румунски улазак у рат довео је до акције добровољачке дивизије у Добруџи. Састављена поглавито од Срба добровољаца, та, је дивизија задивила свет херојством и великим жртвама у борбама, крајем августа и почетком септембра 1916, оставши победница 'у центру, док је руско и румунско крило било побеђено.

Међу руским и југословенским јавним радницима у Русији расправљало се и предавало о Јутословенима и о односу Русије према њима. Неки славофили износили су старе панславистичке планове о уједињењу свих Оловена под руском хетемонијом. ]

Кад су збачени Романови, у мартовској револуцији 1917, прекинута је она тесна веза између наше и руске владе, а. ојачале су везе између Југословенског (Одбора 'и демократских елемената, нове владе, са Миљуковим као министром (Опољашњих Послова. Миљуков се изјавио 3 стварање Југославије. У томе! су смислу радили тада и шре тога југословенски ива-

„сланици професори От. Станојевић, A.

;

Ђелић, Др. Мандић и. др. Миљуков је предосећао опасност од левичарских елемената и молио је југословенску депутацију, да посредује за умиривање левице.

— 837 ——

Бо