Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R
РУСКО-ОРПОКИ ОДНОСИ | ____-
стро-Утарској да је нападне, и настојала је, да не остави Србију саму у спору са Аустро Утарском, него да цела Антанта, посредује. Антанта је предлатала, да се ова повреда Берлинског Уговора расправи на једној конференцији сила. Русија. је настојала, да добије компенсације за Србију, територијални коридор до Јадранског Мора. Мисија тадалшњег српског престолонаследника · Ђорђа. са својеручним краљевим писмом на цара, и Николе Шашића (у октобру и почетку | новембра 1908), да склоне Русију на интранситентан став није могла успети, шремда, је Шаштић, непоколебљиво, одани пријатељ Русије, имао у Русији великог угледа и ја-
'кех личних веза. Никола П сматрао га је
стубом здраве политике Србије. Никола II био нам је трајно искрен пријатељ, али није имао одлучности да увек проведе своју вољу, па није мотао провести ни своје обећање, да неће признати анекси-
ју. Јавно мишљење, славенофили са Оло- ·
венским комитетом, и многи чланови Думе били су за енертичну потпору Орбије, али нису имали одлучног утицаја. Извољски се љутио на Џашићеву акцију у Русији против његове политике, а ценио је Миловановића због његових западњачких дипломатских метода. Извољски је покушавао разним разлозима да одврати српске дипломате од отпора: Веснића у Шаризу је уверавао, да Србија не губи анексијом ништа, нето чак да добија аустриским напуштањем (Оанџака. Шредседник Думе Гучков тешио је Србију, да ће доћи дан њезине радости, а Извољески је наговештавао, да будућност носи Србији срећу.
'Џемачка је »последњим искреним покушајем«, који је Русија схватила. као ултиматум, вор, (и тиме је натерала Русију, да шристане на укидање ХХУ члана Берлинског Утовора. о Босни и Херцеговини. Енглеска, је посредовала, да се нађе ва "(Србију што повољнија. формула. за декларацију O анексији Ђосне и Херцеговине (31/3 1909).
После анексионе џризе тражили су Турци (од новембра. 1909) савез. са. Аустријом, а Русија је, против тога, истакла мисао о савезу балканских држава, у који би ушла и Турска. Аустрија је била против савеза с Турском а и против балканског савеза, јер би оба ова савеза, сметала. њезинИМ освајачким намерама.
Шосле' анексионе кризе наставио је ИзBOJBCKH прекинуту . акцију око отварања. мореуза. На састанку Николе Пи Виктоpa Емануела II у Ракониђију (октобра 1909), 'добила. је Русија обавезу Италије, да ће је помоћи у тој акцији, и уговориша је, да ће, при евентуалним променама на Балкану, применити начело народности.
Због уведенот уставног стања у Турској опозвале су велике силе своје реформне органе из Македоније (1909). Али Лурска. се није могла спасти реформама. Балкаш-
и
. Сазонов је обећавао Србији у
тражила. јасан и одлучан одго-
“ода се умерено одговори и. препоручивао |
ске хришћанске · државе склопиле су, под
егидом Русије, особито панслависта, савез, за ослобођење балканских земаља од турске власти. Душа те акције око скла-
"тања савеза био је руски посланик у Бео-
траду (октобра 1909—10/7 1914) Хартвиг. Миловановић је изјављивао Гешову, да се не може и не сме ништа подузети без руске помоћи. Руски посланик у Софији чипио је притисак у претоворима о макже-
'донским границама, претећи, ако не дође
до споразума, да ће Русија радити према сопственим интересима. У српско-бугар-
"ском савезном уговору (29/2 1912) предви-
ђен је био руски цар као арбитар у евентуалном спору око рагграничења.
Кад је дошло до балканског рата, задржала је Русија и силе Антанте Аустрију од интервенције против Орбије, изјавивши се за збађи5 апо. У даљем току првог балканског рата, о је Русија претенсије Србије и Црне Горе против АДустрије, а кад је Аустрија мобилисала на нпалпој и руској граници, мобилисала. је и Русија на њезиној. Али, пред одлучношћу Аустрије на рат, устукнула је Русија и овај пут и попустила је аустриском захтеву да Црна Гора врати поседнути Скадар ново створеној Арбанији, и да се Србији спречи излазак на море. Краљ Никола горко се жалио, = је Русија зарила српском кароду нож у срце признавши (Скадар Арбанији. Русија није хтела рата, ша да је Аустрија и навадила на Србију, како је изрично то рекао шеф рускот Ђђенералштаба француском амбасадору. Помоћник Сазонова тешио | је српског посланика Дим. Поповића због тубитка. јадранског | гристаништа речима: Ваша је будућност. будућности проширење на рачун Аустрије. Цар Никола, је обећавао Пашићу, у фебруару 1914. да. Је за Србију све учинити.
Русија није гледала радо да се Бугарска превише осили и да тежи. за мо- | реузима и Цариградом. Због бугарског задирања у руске традиционалне интересе за Цариград и мореуве, обраћала се руска, наклоност све више Србији. Цар и Сазоков обећавали су, у пролеће 1913, Бугарској своју моралну потпору у њеном спору са Србијом о Македонији, али се кра-
'јем априла почео Сазонов заузимати 3.
ревизију уговора и доцније је ангажовао Румунију, бојећи се да Бугарска не уништи српску и грчку војску. Не уздајући се у руску помоћ отворила је Ђутарска. за себе несретни други балкански рат. Руг сија је оставила Србији плодове њезиних
победа. у Македонији. :
Кад је, после: Видов- данског атентата, Аустрија предала Србији ултиматум, обратио се регент Александар цару Николи за помоћ. – Мучно очекивање прекинуто је царевим одговором 27/7, да Русија Hehe напустити Србију. Савзонов, је саветовао,
је чак, да се не "ставља, отпор. OU
Li aa ie)