Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

НИКОЛИЋ.

је казна у путу милости замењена лишењем чина. — У рату 1876 био је командант Делиградске позиције, па командант Фетислама (Кладово). У рату 1877/78 био је командант рашке војске (лево крило Моравског кора), па командант града Ниша. В. Белић.

НИКОЛИЋ АНДРА, државни саветник (22/9 1853, Чачак — 18/9 1918, Париз). Гимназију и правни факултет свршио је у Београду. Био је професор у Чачку. 1880 премештен је у Београд. Шри организова-

"њу радикалне странке (1881), изабран је Н. за члана главног одбора, и то је остао до смрти. 95/10 1883 затворен је и окован, а 6/11 отпраћен у Зајечар, са осталим члановима главног одбора радикалне странке, пред преки суд, који је судио оптужене због тимочке буне. Н. је ослобођен као невин 928/11 исте године. 11/6 1887, под првом владом Ђоке Симића, постао је Н. секретар Министарства ПШросвете и Црквених Послова. 21/9 1887 и 29/9 1888 постављен је за владиног (краљевског) посланика у Народној Окупштини. 13/10 1889 дао је оставку на државну службу, а 14 истог месеца и године изабран је за народног посланика. 16/8 1890 постао је државни саветник, али је 9/5 1894, после државног удара, пенсионисан. Био је више пута министар IIpoсвете и Црквених Послова (1/5 1890—9/8 1892, 7/12 1896—11/10 1897, 27/11 1904 ДО 16/5 1905, 17/4 1906—11/9 1909); министар Иностраних „Jlema (1/4—93/11 1895, 21/9 1903—26/1 1904), заступник министра Шравде (1/4—8/4 1593). 18/7 1900 враћен је за државног саветника. 27/3 1901 постао је посланик у Паризу. 6/4 1901 постављен је за сенатора. 8/9 1903: изабран је за народног посланика и остао је то за све време живота. Постао је председник Народне Скупштине 1/10 1909, па је доцније увек одликован том почашћу. 19/9 1918 поднео је, због болести, оставку на председништво Скупштине и она му је уважена. H. je радио на књижевним листовима: Отаџбини, Раду, Делу, и на политичким: Одјеку и Самоуправи. Написао је и две књижице: Економско стање СОрбије у 14 веку (1873) и Одговори — разговори (полемика о падежима са Оветиславом Вуловићем, поводом издања, Вукових | Дела, 1887). Н. је био професор изванредне спреме и способности, књижевни крити-

– чар врло великог талента, финог опажа

ња и сјајног стила, парламентарни (OG-

седних. првог реда, али без велике борбености и без узбудљивог темперамента. Ј. Продановић.

НИКОЛИЋ АТАНАСИЈЕ, просветни и

књижевни радник (18/1 1803, Брестовац,

Бачка — 28/6 1882. Београд). Основну шко-

лу учио је у Сомбору, гимназију у Ђуру,

а технику је свршио у Бечу. До! 1839 ра-

дио је као чиновник у Новом Саду, као

жупаниски инжињер у Сомбору и најзад на имању грофа Велборна. Тада је прешао у Орбију и служио је, прво као професор математике у Београду, а затим у Министарству Унутрашњих Дела. Био је дуго начелник и на крају помоћник ми- · нистров. 1859 је стављен у пенсију, пошто је у управној струци вршио важне и поверљиве мисије. Отада је радио на књизи, прилагођавајући се новинама у правопису и у стилу. Н. је радио стално, и у књижевности и социјално, као савестан национални просветитељ. По књижевни живот у нас најзнатније његово дело је у томе, што је, уз Јована Стерију-Поновића, 1841 засновао образовање једне српске Академије, а ради унапређења науке, књижевности и уметности, те је по њиховом плану · исте године и основано Друштво Српске Оловесности, и, затим, што је, опет поред Стерије, радио на стварању националног репертоара за српске позоришне дружине у Новом Саду и Беотраду. Неки Н. комади, као Краљевић Марко и Арапин (1841) и Зидање Раванице (1861) и данас су радо гледани по српским крајевима. Н. је написао још 1844 Драгољуба краља српског и 1861 Зидање Скадра на Бојани и Краљевића Марка и Вучу ШЏенерала, који су се давали кров неколико деценија.

Иначе је Н. почео с поучном популарном књижевношћу. 1827 кренуо је календар Ружицу, коју је издавао 9 година, а 1931—1837 издавао је Домовни и Обштеполезни календар. Уз то је објавио неколико сентименталних песама и 1830 Doмантическу приповетку Љубу Миланову. У духу тадашњег времена, и Н. је скупљао народне приповетке. Сам је издао две збирке (1842 и 1843), а трећу су му штампали унуци (1899).

Дошавши у Србију и служећи у њој, Н. се трудио да попуни недостатак уџбеника и стручне привредне литературе. Тако је 1839 издао Алгебру, 1841 Елементарну Геометрију, а 1844—1847 уређивао је поучни, народни, Чича Орећков Лист за серпске земљодјелце, и 1853—18954 00јавио је четири свеске Земљоделског Газдинства (1. Ратарство. 2. Винодјелство. 3. Воћарство и Шумарство и 4. Стокогојство). И. је, поред тога, стално сарађивао у Српским Новинама, Орбадији, Родољубу и у Београдском Дневнику. Међу тим чланцима има и књижевних реценсија, као што је приказ Калуђера од Јована Суботића (Отаџбина, бр. 7).

Као полицајац и политичар Н. је био поверљива личност кнеза Михајла, а помоћник Илије Гарашанина. Био је познат као веома строг човек. Полициски законик 1850 углавном је његово дело. Из њетових Успомена, чији се рукопис налази у Академији Наука, и из једног Мемоара, | који се налази у Архиви Министарства

Иностраних Дела, излази, да су му кнез | Михајло и Гарашанин поверавали и де-

= 78