Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

ликатније мисије, у Русији и у прекосавским крајевима. Напослетку, H. је много учинио за естетско и хигијенско уређење Београда. Његовим настојањем засађени су били стари кестенови на 'Теразијама и јабланови у Кнез Милошевој, Абаџијској чаршији и Краљице Наталије улици. Гранате тополе на Топчидерском друму и сам Топчидер, који је још 1880 био пун баруштина, сведоче и данас о смишљеној и далековидној и просвећеној вредноћи Н. У опште, Н. је био вредан и користан културни и књижевни радник, ма да изворног белетристичког и драматичарског дара није имао.

Литература: От. В. Поповић, Атанасије Николић (Орпске Илустроване Новине, 1882, 286) и Календар Орао за 1888; Читуља у Јавору за 1882, 1083; Ј. Грчић, Историја српске књижевности (1906).

В. Петровић.

НИКОЛИЋ , ВЛАДИМИР, песник и приповедач (15/6 1829, Нова Градишка, Славонија — 1866). У Загребу је свршио гимназију и права. Био је са службом као котарски перовођа у Загребу, Сиску и Пожеги, затим као порески поднадзорник у Пожеги, и најзад као пристав котарског суда у Бегтежима, код Пожеге. Н. се јавио првим песмама у Невену (1852) и у: Гајевој Даници (1858). 1855 штампао је своје песме Куногорке. Друга абирка његове лирике изишла је под именом Бршљани (1863), а последња му је књига Приповијетке (1864), збирка новела. — Н. је као лирик настављач и епитон Станка, Враза, али пошто је певао у доба апсолутизма, ограничио се на еротику и рефлексивну поезију.

Литература: 5. Клаић, Владимир Николић (Виенац, 1886). BB. B.

НИКОЛИЋ ВЛАДИМИР, адвокат (7/11 1853, Добрица, Банат). Средњу школу свршио је у Панчеву и Карловцима, а права, у Грацу (1882). 1883 изабран је за бенаTopa у Сремској Митровици: 1884 дао је оставку и прешао “у Земун, где је отворио адвокатску канцеларију. 1887—1897 био је посланик на хрватском земаљском, а 1893 до 1897 и на угарском државном сабору. 1910 поново је изабран за посланика, на хрватски земаљски сабор. За време Светског Рата затекао се у Србији, одакле је отишао прво у Црну Гору, а затим у Италију, па у Француску. 1919 вратио се у Земун, где је изабран за традоначелика (1920—19925). 1992—1993 био је члан комисије за спремање конкордата. — Н. се бави историјом српског народа и српске књижевности. Од. радова су му знатнији: Српски сликари (1895), Ов. Сава, српски књижевник 13 века (1898), Доментијан (1897), Отеван Првовенчани, краљ (1897), архиепископ Данило ЏШ (1898), архимандрит Јован Рајић (1904), Знаменити земунски Срби 19 века (1913), Живот Лазара, Николића, сликара. У штампи је: Исто-

НИКОЛИЋ

рија цара СОтевана Душана. Осим тога написао је Н. знатан број чланака из римCROP и државног права, а нарочито из историје српског народа по разним стручним и дневним листовима и часописима.

1.47. HMHOJIMR BJIAJHMMMP, apxuHrekT (13/6 1857, Сента — 91/2 1922, Сремски Kap-

ловци). Свршио је основну школу у Сенти, реалку у Џанчеву и Марибору, а технику у Бечу. 1884, пошто је дипломирао, прешао је у српску државну службу, као архитект Министарства, Грађевина. 1891 Н. је био позван од надлежних органа карловачке патријаршије да пређе у Сремске Карловце и да, пошто је на конкурсу за планове патријаршиске палате добио шпрву награду, предузме израђивање неколиких грађевина за српско-црквене аутономне установе. Тако је Н. основао грађевинске бирое у Бечу и Оремским Карловцима ради извршења поверених му послова. Н. је до Светског Рата радио без престанка. У (Србији је саграђено много школских зграда по његовим плановима, као лесковачка гимназија и друге. Затим је пројектовао и изградио велик број приватних грађевина у Орему, Банату и Бачкој, као Дунђерсково позориште у Hoвом Саду, капелу у Меленцима, палату Др. М. Максимовића у Осеку, задужбину баронице Јовић у Старом Бечеју, конвикт за свештеничку и учитељску децу у Сремским Карловцима и т. д. Но највише и најзнатније радове извршио је НИ. по наруџбини српским народно-црквеним властима, и то већином у Карловцима, тако, сем епископског двора у Новом Саду и у Будиму и српске гимназије у Новом Саду, патријархов двор, зграду народних фондова са салама за седнице народноцрквеног сабора и њихових одбора, богословски семинар и благодијање (Отефанеум. И обнова карловачке саборне цркве његово је дело. Н. је био неуморан практичар. Он је градио у стилу средње-европске, такозване касарнске ренесансе с краја прошлога, века. В. Петровић.

НИКОЛИЋ ~ ВЛАСТИМИР, – пешадиски бригадни ђенерал (9/10 1869, Београд). По свршетку целе гимназије у Београду ступио је у Војну Академију 1/9 1888. За пешадиског потпоручника произведен је 15/9 1891, за капетана 6/12 1899, за пуковника, 1/10 1915, за пешадиског бригадног Ђенерала 21/10 1923: До 1897 био је водник у пешадиским пуковима, и пешадиској подофицирској школи, до 1901 био је команJap чете у пешадији, до 1903 био је командант батаљона у пешадији, 1903—1904 био је на расположењу министра Војног, 1904—1909 ађутант пуковске окружне команде (Шабачке), 1909—1910 помоћник команданта, пуковске окружне команде, 1910 до 1912 командант батаљона у пешадији (5 пук), 1913—1914. помоћник команданта