Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R
НИКОЛИЋ
пука у пешадији (13 пук), 1918—1919 командант пешадиске бригаде (Дунавске), 1919—1993 командант жандармериске бри-
rane (1), од 1923 је помоћник команданта. ·
жандармериске команде.
У рату 1912—1913 био је командант ба-
таљона и заступник команданта пешади-
ског пука (5/1). У рату 1914—1918 био је
помоћник начелника штаба дивизије (Ти-
мочке П), командант пука (20 и 13) и командант пешадиске бригаде (Дунавске). 125. ЈУ,
НИКОЛИЋ ДИМИТРИЈЕ, о артилериски пуковник (18/1 1852, Београд — 1/1 1994. Београд). По свршетку 5 разреда гимназије у Београду, ступио је у артилериску школу 5/10 1869. За артилериског потпоручника произведен је 20/9 1874, за ка петана 1/1 1885, за пуковника 927 1908. ПЏенсионисан је 29/5 1903. До 20/3 1876 био је водник у пољској артилерији, од 20/8 1876 до почетка рата био је ордонанс официр Западно-моравске дивизије, од 112 1876 био је ађутант Дунавске артилериске бригаде, од 1/10 1879 ађутант артилериске бригаде, од 13/10 1880 командир батерије (МП батерије, 2 артилериског пука). Од 1586 био је командант артилериског пука (Тимочког, Дунавског). 1900 до 1903 био је командант дивизиске области (Дунавске). 1893—15/5 1894 био је професор Војне Академије (артилериска правила и вожење). — У рату 1876 био је командир мерзерске батерије. У рату 1877 и 1878 био је командир 6 пољске батерије тимочког артилериског пука. У рату 1885 био је командир батерије. -
3.
НИКОЛИЋ ДРАГОЉУБ, пешадиски капетан и четнички војвода (16/5 1878, Београд — 17/6 1907, Песјане, на Косову). СОвршио је шест разреда реалке и Војну Академију у Београду. После свршеног вишег курса, Н. је, као одушевљен родољуб, ступио у четничку борбу. Са војводом Душаном (Радом Радивојевићем) повео је Н. своје четнике преко Косова. У тродневној борби ове чете са турском војском и Арнаутима (о Духовима. 9, 3 и 4 јуна 1907) погинула су оба војводе и 27 четника. Њихова мртва тела пренета су два дана доцније у Гњилане и тамо су сахрањена. M. M.
НИКОЛИЋ ЂОНА ДР., помоћник министра Народног Здравља (922/3 1863, Беотрад). Основну школу и гимназију свршио је у Ђеограду, а медицински факултет у Бечу. Промовисан је за доктора целокупног лекарства у јуну 1891, у августу исте године постављен је за лекарског помоћника, у београдској Општој државној болници. 9292/2 1899 постао је лекар среза врачарског и посавског у београдском округу. Доцније је био лекар среза жичког, па смедеревског и општински лекар у Омедереву. 1896 изабран је конкурсом за општинског лекара у Београду и био
је на том положају до 1/7 1899. У августу 1900 постављен је за лекара среза поцерскот, округа подринског. Задржан је био на раду као помоћник физикуса управе града Београда, до 2/5 1902, када је ушао у Народну Скупштину. 6/5 1902 до 711 1902 био је министар Народне Привреде. У јануару 1903 постављен је за тенералног консула у Солуну, па је јула 1904 пенсионисан. Августа 1904 постао је физикус града Београда, а у новембру 1918 постављен је за начелника санитета у Министарству Унутрашњих Дела, па потом у Министарству Народног здравља. т16ј2 1921 унапређен је за помоћника у истом министарству, а 14/4 1993 је пенсионисан. Као резервни санитетски официр Н. је учествовао у. српско-бугарском рату 1885 и у свима познијим ратовима. Био је редован члан Санитетског Савета 19 година, а неко време и његов секретар. У СОрпском Лекарском Друштву био је секретар, потпредседник и 9 година председник, па је потом изабран за почасног члана. У уједињеном Лекарском Друштву СХО изабран је Н. за почасног председника, ради заслуга у организацији тога, друштва. Н. је радио на организацији Министарства Народног Здравља, на санитетским законима, на уређењу Лекарске Коморе. Као физикус Београда први је дао тачну статистику рађања и умирања у престоници и о губитцима од туберкулозе, обоје за 10 тодина. — Писао је стручне и популарне
· расправе из медицине и хигијене, а бавио
се и новинарством. Радио је на Српском Архиву за целокупно лекарство, Лијечничком Вјеснику (Загреб), Шросветном Гласнику, Веснику Министарства Народног Здравља, Делу, Звезди, Раду Конгреса Савеза Српских Земљорадника, Борби, Задрузи (Смедерево) и др. политичким и дневним листовима. Издао је две књижице: Из школске хигијене (1901) и 0 болестима желуца од Др. Боаса (1898). Ради проучавања санитетских уређења. путовао је по Данској, Шведској и Норвешкој (1907) и по (Северној Америци (19924). Н. је био и члан Главног Просветног Савета и Грађевинског Оавета и члан и председник Привредног Савета. Ј. Продановић.
НИКОЛИЋ ЛАЗАР, сликар и писац (29/8 1824. Јарковац, Банат — 98/3 1889, Добрица, Банат). После српске и немачке основне и више основне школе у Томашевцу, Н. је :1843—1846 учио у препарандији Јована Пантелића у Панчеву. 1846 до 1884 служио је као учитељ у Добрици. Кад је Константин Данил радио иконостас добричке цркве (1852—1855) Н. се примио да му помаже при раду и том је приликом почео и сам да црта и слика. И ако никада није био редован ђак ни посетилац никакве сликарске школе, Н. се, под руком Даниловом, толико усавр-
BD —