Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

шио, да је могао да ради и самостално, већином иконе и портрете. Н. радова има у Добрици, Црепаји, Делиблату, Орловату, Маргити, Панчеву, код сина му Др. Владимира, у Земуну и у Народном Музеју у Београду. Оликајући иконе, Н. је обично копирао радове свога учитеља. У свему је оставио око 950 довршених платна, но ова, поред све Н. вредноће и интелигенције, носе на себи све особине самоучног посла. Међу Даниловим истакнутим ученицима, (М. Завишићем, Ј. Кнежевићем 'и %Ђ. Јакшићем) Н. је био најслабији уметник, али је, с друге стране, OH као мајсторов најоданији ученик, у истину поклоник, својим писањем о Даниловој личности и уметности нераздвојно везао своје име за великог банатског сликара. — Н. се бавио и књижевношћу. 1877 надисао је Хронику места Добрице, који се рукопис, рађен нешто по писменим податцима, а нешто по усменом прелању, налази у Народној Библиотеци у Београду. Од несравњено веће су вредности Н. чланци о животу и раду сликара Данила, Чешљара, К. Арееновића и Завишића, које је 1874—1888 објављивао у Застави, а које је 1895 његов син Др. Владимир Н. издао у књизи, под насловом: Српски сликари. Ти чланци су дратоцени прилози за историју српске уметности; то су први покушаји да се да једна монографија о ком српском сликару. У тим врло лепо, умно и топло писаним чланцима истиче се Н. као ретко симпатична личност, самоникао дух, који се, везан за тако малу средину, у дотицају с једним великим уметником, развијао после самостално и складно. В. Петровић.

НИКОЛИЋ МИРОН, епископ пакрачки (15/2. 1846. Капелна, Славонија). Овршио је богословију 1868. Владика Никанор Грујић примио та је одмах у пакрачки Авор и поставио та је за консисторијалног чиновника. и наставника, богословије. 12/10 1870 примио је Н. монаштво у манастиру Ораховици, а затим редом све црквене чинове у Пакрацу (јерођакон 98/10 1870, протођакон 15/9 1871, синђел 95/19 1874. протосинђел 13/4 1875 и архимандрит 16/4 1878). После смрти епископа Никанора. Грујића поверена је . администрација пакрачке епархије, а. 10/10 1889. изабран је за пакрачког епископа. Посвећен је за. епископа 3/5 1890. После смрти патријарха Георгија Бранковића, (1907), H. је у три маха био народни кандидат за патријарха. После смрти патријарха Лукијана Богдановића управљао је карловачком митрополијом 5/9—18/10 1913. А после смрти, од пештанске владе постављеног, · администратора Михаила, Грујића, управљао је Н. поново карловачком митрополијом, у најтеже дане народног живота, за време Светског Рата 9/3 1914 до 26/4 1919 и својим тактом према држав-

НИКОЛИЋ

"ким властима. успевао је да отклони или

ублажи многе невоље од цркве и народа. Н. је у двору епископа пакрачких пуних 58 година и много је утицао не само на црквено-религиски него и на националнокултурни живот Орба у Славонији. Нарочито су важне његове посланице, упућиване свештенству и народу. Има их штампаних око 50. У њима се, уз 'релитиско-моралне поуке, свагда расправљају и разна савремена питања, која су јаче засецала у живот и судбину народа. Ради бољег усавршавања. својих · парохиских свештеника, Н. је установио протопресвитератске и парохиске библиотеке, одредио је држање тодишњих свештеничких братских сабора, с расправљањем разних тема из свештеничко-пастиреког и народHOT живота. Орпској учитељској школи у Пакрацу, коју је државна власт 1878 затворила, као и доцнијој, 1894 поново отвореној, Н. је обраћао највећу пажњу. Њетовим настојањем купљена је 1897 кућа за ту школу и основан је интернатски фонд за издржавање интерната уз њу. Сем тога, Н. је основао из својих средстава и неколико заклада: за издржавање српских свештеника у Капелни, где му је и гроб родитеља (1909), за изнемогле свештенике у пакрачкој епархији (1908), за награђивање просветних радника У пакрачкој епархији (1911), за свештеничке удовице и сирочад пакрачке епархије (1916). Црквеној општини пакрачкој предао је своју закладу за одржавање катедралне цркве у Пакрацу, која је уједно и парохиска (1921). | P. пројић.

НИКОЛИЋ МИХОВИЛ (929/7 1878, Кричке, код Дрниша, Далмација). Основну школу учио је у Карловцу и Крижевцима, а нижу гимназију и Трговачку Академију у Загребу. Олужио је као чиновник оситуравајућег друштва. Кроација у Загребу. Сада му је управник. — Писао је фељтоне и песме у различитим листовима и ревијама (Народне Новине, Обзор, Покрет, Бршљан, (Омиље, Виенац, (Савременик).

Засебно је издао: Пјесме (1898, 2 изд. 1901), Нове пјесме (1905), Вјерочка. (1914), Књига пјесама (1917). Са, Срђаном Туцићем написао је Књигу живота (1899). У Виенцу (1903) изашла му је актовка Кад замре пјесма, а у Народним Новинама, (1905) Разбијени сни. Суделовао је активно у литерарном животу у друштву Младих. Био је тајник и председник Друштва Хрватских Књижевника. После Књиге песама, престао је да пише. — Н. је лирик сете, сене, суморности, резигнације, осамљености. У изражају је нашао нешто нових ритмичких могућности. Лиреска нота. са овим основним карактеристикама сачињава језгру и његових новелистичких и драматских саставакжа. Н. је успео да рано заузме у литератури изразито место. Ушавши. у књижевност у време борбе између Младих и Отарих, Н. је неколико

al -— 6