Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

НИКОЛИЋ

година, био један од најпопуларнијих и најомиљенијих млађих песника у Хрватској, кога су хвалили и Стари и Млади. Подручје његова стварања било је ипак ограничено, мотиви доста једнолични и последња критика о њему је хладнија. .· Литература: | Шрохаска, _– Преглед (1921). А. Барац.

НИКОЛИЋ НИКА, прота и писац (9/4 1827, Кнез, Банат — 9/1 1911, Темишвар). Свршио је гимназију у Темишвару (1847), философију у Загребу (1850), богословију у Вршцу. Био је учитељ и ђакон, а затим парох и почасни прота у своме родном месту. После деобе с Румунима успео је, да сачува малобројне Орбе у своме селу и подигао им је цркву и школу, понајвише својим трошком.. Џисао је песме, поучне и хумористичне чланке и штампао их је у Духовном Зборнику Беседе, Српском Народном Листу, Јужној Пчели, Седмици и Зимзелену. Од нарочитога су му интереса Ораси — Милобруке, с којима. је, у шали, шибао тадање прилике и рђаве навике (Седмица, 18592—1855).

ДЕ

НИКОЛИЋ ПАВЛЕ, карловачки прота и црквени писац (17/7 1805, Сремски Карловци — 95/12 1866, Загреб). Н. је 1887 постао карловачки парох, а 1847 шидески прота и ускоро, исте године, карловачки прота. За народног устанка. 1848 и 1849 Н. је стекао великих заслуга. Биран је у неколико махова за народног посланика, на народно-црквеним саборима у Карловцима и за земаљски сабор у Загребу, где је и умро. Написао је и штампао: Олово на ново љето (1840), Најнуждније за малу децу из библическе повјести старог завјета у вопросима и отвјетима (1857), Практическоје настављеније за душепопечитеље при болној и смертној постељи свои парохијана, по Келеру и Дру Бранду (1858), Совјети родитеља, сину (1859), Катихетическа поученија при настављенију јуности (1859), О светоилинском сабору (1864) и Црквене проповеди (из Цоликофера, Клајнмана и других). ДИ ЈЕ

НИКОЛИЋ РИКАРД (31/7 1879, Корчула).

Гимназију је учио у Дубровнику, Оплиту |

и Задру, а права у Грацу. Служио је као судац у различитим местима Далмације. Штампао је песме и приповетке у СОавременику, Босанској Вили и др. Засебно је штампао песме: Кроз свјетлост и сјену (1912), приповетке: Дјеца мајке земље (1917), и романе: Ломном стазом (1917) и Устајале воде (1926). У својим приповеткама описује, под утиском боравка у Кистањима, где је служио као судија, сељачки живот, а. у' роману приказује мучне напоре интелигената у борби против ситничаве и заостале средине. У делима показује више добрих напора и сентименталности, него конструктивних | способHOCTH. Литература: А. Венцелидес, Рикард Николић (Књижевне студије, 1918). 4. B-u. НИКОЛИЋ РИСТА, професор и управник Етнографског Музеја у Скопљу (5/4 1877, Врање — 17/4 1917, Меглен). Учио. је основну школу у Брању, гимназију у Врању и Нишу, а Велику Школу у Београду, где је свршио историско-филолошки одсек. Када се у географском семинару почело са антропотеографским испитивањима, Н. се са љубављу одао томе послу. и највећи део свога научног рада њему је посветио. По свршеним студијама био је суплент и професор мушке гимназије у Београду. 1913, када је требало подизати Јужну СОрбију, упућен је у Скопље. да организује рад на научном испитивању тих крајева. У току године дана. Н. је пропутовао све нове области, у циљу њихова проучавања и прикупљања материјала, 58 Етнографски Музеј у Скопљу, коме је постављен за управника. Н. је врло заслужан и за стварање Научног Друштва у Скопљу. За време бављења у Београду Н. је био међу главним оснивачима Српског Географског Друштва, а доцније врло вредан сарадник на друштвеном Гласнику. — Научни антропогеографски радови Н. су: Околина Београда (Насеља (СОрпских Земаља, 2, 1903), Врањска ШИчиња (Насеља, 2, 1903), Пољаница и Клисура (Насеља, 3, 1905), Крајиште и Власина (6, 1912), Ширење Арнаута у српске земље (Гласник Орпеког Географског Друштва, 3 и 4, 1914). Поред тога, Н. је радио и на испитивању трагова старих ледника на нашим планинама, о којима је написао: Глацијација Шар-ПШланине и Кораба (Глас, 87, 1912 и Гласник СОрпсеког Географског Друштва, 1, 1912), Сумњиви глечерски тратови на Сувој Планини (Гласник, 1, 1912), Глечерски трагови на Копаонику (Гласник, 3 и 4, 1914), Сумњиви глацијални трагови на Отарој Планини (Гласник, 3 и 4, 1914). Као ратни дописник Шумадиске дивизије објављивао је 1916/17 У Ратном Дневнику дописе са бојишта, који су привукли нарочиту пажњу. У том времену обишао је Н. цео Меглен и испитивао га, али су му забелешке пропале. И. је као резервни официр у 1 пешадиском пуку погинуо 17/4 1917. Сахрањен је у порти дратоманске црквице, у Меглену. Литература: Е. Цветић, Риста '. Николић (Гласник Географског Друштва, 5, 1991). JI. Вујевић.

НИКОЛИЋ СТОЈАН, сликар (22/7 1859, Београд — 5/5 1882, Београд). Основну школу и неколико разреда средње школе учио је у Београду, па је у атељеу Стевана Тодоровића учио цртати и сликати. Пошто се показао вредан и даровит, Тодоровић га је често употребљавао за помоћника при својим већим наруџбинама, а 1880 искоришћавао је његове способности и тадашњи управник Народног Му-

= ео =