Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

зеја Валтровић, коме је помагао при копирању српских старина. 1881 путовао је Н. у Балтровићеву друштву по фрушкоторским манастирима, одакле се вратио с мноштвом скица и цртежа. 1882 објавиле су Српске Илустроване Новине четири цртежа Н., међу којима је и његова успела, последња, студија Чича Мијо. Народни Музеј имао је до рата много Н. радова, а и данас се тамо налази занимљиви портре једног глумца масном бојом и нешто цртежа, уз оних седам, које је 1916 Ј. Вујић нашао у једног пештанског антиквара, па, откупивши их, вратио их 1923 Музеју. Н. није доспео ни до једне сликарске школе на страни, а ни његова прерана смрт није забележена ни у једним београдским новинама, ма да је он био, уз Тенковића и Југовића, један од првих и најдаровитијих СОрбијанаца, који су се средином 19 века, почели одавати сликарству.

Литература: Читуља у (Орбадији (1862, 380); Читуља у Српским Илустрованим Новинама (1882, 29). B. JI.

НИКОЛИЋ TMXOMMJb, begHepam (17/8 1832, Крагујевац — 13/9 1886, Београд). По свршетку философеског факултета ступио је у редовну војску 15/8 1849, а 6/9 1850 у Артилериску Школу. За артилериског потпоручника произведен је 11/10 1855, за, мајора 1/1 1869, за пуковника 4/1 1875. 1879 стављен је у пенсију, 19/1 1889 је реактивиран и произведен у чин ђенерала. Одмах по свршетку Војне Академије послат је у Белгију у Артилериску Школу. Био је до 1860 водник, па командир батерије. 1874 био је командант стајаће војске, 1875—1876 био је министар Војни, 1882 командант Шумадиског коpa HW председник комитета за организацију и наставу војске. 1882—1883 био је министар Војни, 1885 био је командант команде активне војске. — У рату 1876 био је министар Војни. У рату 1877—1878 био је у Министарству Војном. У рату 1885 није учествовао. DB. B.

НИКОЛИЋ ФЕДОР (7/6 1836, Темишвар — 27/2 1908, Рудна). По матери је био унук Милоша, Обреновића. Права је свршио у Грацу. 1861 изабран је у пардањском, 8, 1865 у жомбољском срезу за посланика на, угарски државни сабор. 1882—1886 био је адлатус за Босну и Херцеговину. 1884 постао је прави тајни саветник, а од 1886 доживотни члан угарске господске куће. 1887 и 1892 изабран је, као члан слободоумне странке, за посланика на државном сабору. 1892 био је краљевски повереник на српском црквеном и народном сабору у Карловцима, а 1897 при синоду. Имао је знатан уплив око уређења и ортанизације српске црквене и народне аутономије. ДИ

НИНОЉАЦ (Св. Никола у Никољ-Џазару), манастир код Бијелог Поља, (на левој

Бела а ЈЕ

НИКОЉАЧА.

обали Лима). Био је у средњем веку станица трговачких каравана. Нарочито се много спомиње у 16 веку (1594, 15592, 1554, 1559, 1570). 1677 сликао је за овај манастир једну икону Св. Николе зограф Радул. Кад су запустели манастири Заступ (у 16 веку) и Равна Река (крајем 17 века), њихове су књиге донете у Н. И из запустелог манастира Вранштице донете су овде неке старе књиге. 1732 долазио је у Н. патријарх Арсеније, а 1765 митрополит рашки Гаврил. Црква овога манастира стоји и. данас. Њен живопис изгледа, да је из 16 века. В. Ш-Ћ.

· НИКОЉАЧА, црква Св. Николе у Јужној Србији, у Рашкој Области, на левој обали Ибра, под селом Конџолићи, 2 пола часа на југ од варошице Рашке. То је некадањи манастир Кончул, чија је црква по храмовном патрону названа и Н., а тако се зове и заселак више цркве. Н. се спомиње у студеничком типику под Немањом (1170—1196) као стари манастир Ов. Николе у Кончулу на Ибру. У врхбрезничком родослову наводи се како је Немања подигао »и другу цркву Св. Николе у Ибру« Н. се налази у старој области Ибру; њу је као стари манастир Немања, обновио. У Н. се замонашио архиепископ Данило. Под деспотом Ђурђем и Лазаром, Н. је била седиште епархије Кончул. Под Турцима је Н. запустела и порушена. Тек 1861 подигли су сељаци на њеним развалинама нову цркву. Испод олтарске апсиде нове Н. има темеља од старих манастиреких зидина.

У новој цркви Н., уз сам северни зид, има сачувани стари камени саркофат, на чијој је горњој мермерној плочи урезано да ту почива »раб Божи Отефан, а зовом Хрела«. Датум је оштећен, а биће с краја. 14 века. Народ из околних села држи велики култ према Хрељином гробу. У нашим народним песмама опева се он као велики јунак Реља Крилатица, Реља од Џазара, а не штипски војвода Хреља (— 1348).

Од средњевековних споменика има у цркви Н. још неколико остатака. То су неколико гробних плоча, којима је сада поплочана црква. На једном од ових гробних споменика има у лепом барељефу израђена тлава неког властелина, по начину израде истоветна са барељефима, којима, је у много већем броју поплочана црква Нова Џавлица, задужбина, Стефана и Лазара Мусића, сестрића кнеза Лазара. Таквих барељефа има и на старом тробљу крај развала цркве Ов. Николе под градом Ђрвеником, на левој обали Ибра према Џавлици.

Литература: Јиречек-Радоњић, Историја Срба, Т (1992), ШТ (1923); Радомир Илић, Ибар (Насеља, Ш, 1905); Ј. Цвијић, Основе за географију и теологију Македоније и Старе Србије, 1 (1911).

В. Радовановић.

код театра аденин