Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

НИКШИЋИ

бију, и кнез Милош га је послао са кнезом Аксентијем, као изасланика у Царитрад, где је посвећен за шабачког епископа. Н. је био врло поносит и писао се: владика ужичко-ваљевско-руднички и архиепископ шабачки. Кнез Милош се 60јао тога угледног, богатог и амбициозног владике, те та је Марко Штитарац, по Милошеву упутству, убио. PpP. ИГ

НИКШИЋИ, некад једно од најачих и најзнатнијих племена у црногорској Херцеговини у околини Никшића. Џо старом писаном и усменом предању, које се одржава међу њима, Н. доводе порекло од заједничког претка Никше, по коме се тако и називају. За њега казују, да је био син неког грбаљског бана, а од женске лозе Немањића. Из Грбља је прешао код бана Угрена, који је у то време управљао Оногоштом. Никша се настанио у Никшићској Жупи; ту се намножавало и одатле ширило његово племе. Н. се у дубровачким споменицима помињу први пут 1399, под именом Власи Н. У том документу стоји, да се Дубровчани жале госпођи Јелени, што се Н. узимају две царине кад иду у Дубровник. Из Никшићске Жупе су се Н. рано почели спуштати низ реку Грачаницу пут Никшићског Поља. Основали су прво јако насеље у Дратовољићима, затим у Рваћеву. Из њега су

се спустили у поље. Најача су им на-.

сеља у пољу била око главице Требјесе, четврт сата источно од Никшића. По њој се тај огранак називао Требјешанима. Рано је један део Н. прешао у суседно племе Ровца. Сви Н. славе Св. Луку. У Жупи се налази стари манастир, посвећен овом свецу, који је служио за дуго време као културни и просветни центар племена Н. и ближе околине.

По старом граду Оногошту околина Никшића се некад звала Оногошт. У почетку 17 века делила се она на Оногоште и Никшиће. Доцније се туби стари назив Онотошт, а потискује га и замењује племенско име Н.

Породице племена Н. су се истицале у оном крају јаким кнежевским, свештеничким и војводским кућама. Никшићски војвода је био над целом околином Никшића. Најачи су Н. били у 16 и 17 веку. Дали су чувеног војводу Грдана Никшића, који је организовао устанак против 'Турака. Њега је заменио синовац му, војвода Петар Po који је у половини 17 века предводио Н. за кандиског рата у борби против Турака. Бојводство је остало на његовом потомству, које је живело у Требјеси и превивали се Војводићи. Од њих је било, како предање каже, осамнаест војвода.

“Н. су увек учествовали у свим већим покретима против Турака; били су уз свог војводу Грдана, уз Млечиће у кандиском и морејском рату, и увек су се у борби одликовали. Кад су Турци подигли

утврђење и настанили се у Никшићском Пољу, од почетка 18 века, повели су Н. са околним племенима непрекидну и 0чајну борбу с њима. То их је слабило и натнало да су се почели од тада, као и остало становништво Никшићског Поља, све више исељавати. Најторе су прошла њихова насеља у пољу ближе турском граду, Требјеса и: Рваћево. Она су већ давно расељена и у рушевинама. Одржали су се делом Н. даље од града, у Жупи, Драговољићима, па и у Ровцима. Два пута су Н. особито настрадали. Први пут 1711, када су, на позив руског изасланика Милорадовића, без успеха нападали на турски Никшић, а други пут 1789 опет при нападу на град. Оба пута је Требјеса потпуно разорена. После тога Требјешани су · прешли у Ускоке, одакле су наставили борбу с Турцима. Тада се особито истакао јунак Вук Јокановић-Лопушина. Из Ускока се један део Требјешана шпреселио 1804 у Русију код Одесе, под водством браће сердара Малише и Бошка Бућића. — . има много више расељених по свима српским земљама, него у њиховој старевини код Никшића. Највише их је у Србији. Њихови су исељеници шпонели јаке традиције из старог краја, па су и у новој средини показали велику борбеност и способност и дали много истакнутих и заслужних људи. Од њих су у Србији: Блазнавци, Грбовићи, стара кнежевска породица у околини Ваљева, ваљевски кнез. Илија Бирчанин, Хаџи Рувим, боговађеки архимандрит, војвода Петар Молер, Павле Даниловић, секретар кнеза Милоша, шабачки владика Мелентије Никшић, добротвор мајор Миша Анастасијевић, Сима Милутиновић-Оарајлија, породица Јована Скерлића, породице кнетиње Љубице, краљице Драге и. многе друге.

Литература: Казивање старих 'Требјешана и архива сердара Малише и Бошка Бућића (1842); Исељени ПНикшићи (Зборник радова посвећен Ј. Цвијићу, 1994). П. Шобајић.

НИКШИЋСНКА ЕПАРХИЈА. В. Захумскорашка, епархија.

НИКШИЋСКА/ КРЕДИТНА _ БАНКА. Основана је 1901. Централа је Никшић. Капитал је 1,000.000. Фондови 693.124. улози 1,292.350, менице 1,788.740, чиста добит 287.000 Дин. Дивиденда 10%. Председник је Ј. Мијушковић. ПС.

НИКШИЋСКИ МУСЛИМАНИ. Прва. стална турска насеља поникла су у Никшићском Пољу и околини при крају 17 века, кад су Турци подигли утврђење у Никшићу, да би могли држати у покорности побуњена. племена, која су тада уз Млечиће војевала противу њих. 1701 населио је у граду Реџеп-паша Невесињац прве муслимане, њих двадесет породица, пореклом од избеглица“ из Рисна и Новог.

__ Og ___