Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : IV knjiga : S—Š

“ вино (1927).

вљење (1920), издао је више свезака збир-

ке Просвети и забави (Иго Каш, Далматинске повести, 1920, Ј. Старе, Лисјакова хчи, 1921, Стритар, Содникови, 1921, Хинка Доленца Избрани списи, 1921), приредио је ново издање Линхартових комедија Жупанова Мицка и Весели дан али Матичек се жени (1923). Спремио је и научно коментарисао издање збрани списи Фр. Масља-Подлинбарскега (1 1923, П 1928). Приредио је, односно написао је, књиге за учење немачког језика: Немшчина брез учитеља (3 и 4 изд. 1913, 1915), Словарчек немшкега ин словенскега, језика. (1913) и Крепки ин неправилни немшки глаголи (1917).

Литература: Фр. Кидрич, Часопис ·

за Словенски Језик, Књижевност ин ЗгодоИ. Графенајер.

ШЛИК МИРОСЛАВ (Зећниск), пееудоним Мирослав, виолинист (25/8 15898, Затреб). Свршио је основну и средњу школу у Затребу, где је неко време био уписан на философском факултету. На Музичкој Академији у Загребу је учио код професора Лотке и Дугана хармонију, контрапункт и композицију, а тлавни предмет, виолину, апсолвирао је на истом заводу код професора Хумла. Затим је наставио виолинске студије код професора Шевчика у Прагу. Неко је време био концертпи мештар у оркестру Народног Казалишта у Загребу. Давао је самосталне виолиниске концерте у Загребу и у свима већим местима у ОХО. Као концертист свирао је и у страном свету, први пут у Прагу, а после тога у Лондону. Затим је давао комцерте у многим градовима по Енглеској и Ирској. Често концертује у Лондону. Ш. је и наставник из виолине на 5сћоој ој Миз1е у Зошћаштркоп-у. Опоредно се бави и композицијом. 2

ШЛОСЕР ЈОЗЕФ (25/6 1808, Хајнрихевалд, Моравска — 94/4 1882). Медицину је свршио у Бечу, где је био и лекар. 1836 дошао је у Хрватску за домаћега лекара, код једне трофовеке породице у Олавонији. Ту је провео две тодине, и ту му се дала прилика за рад на ботаници. 1838 постао је бањски лекар у Вараждинским 'Po-

плицама, а 1844 окружни физикус у Кри-

жевцима. Од тада је почео и његов интенсиван рад на флори Хрватске. Ту се спријатељио са песником и судијом Људвигом Вукотиновићем, хрватским родољубом, са, којим је до смрти радио на проучавању хрватске флоре. 1848 био је постављен и за пуковеког лекара. 1854 постао је физикус у Загребу, а 1861 вратио се у Крижевце, као физикус, где је био старешина, комитата, његов пријатељ Вукотиновић. 1864 враћен је у Загреб и унапређен у ритерство под именом Клековски. Џенсионисан је 1867. Са Вукотиновићем је израдио Кога сгоаНса, Поред тога, написао је више ботаничких расправа (в. Ботаника). ПАГ. врста тврдокрилаца.

ШЉИВА

Ш. је углавном био флориста, али се бавио и зоологијом, нарочито колеоптерама. У Раду је публиковао 3 фаунистичка, прилога, Главно му је дело: Фауна корњашах Хрватске (три књиге, издање Јутославенске – Академије, 1878). После њетове смрти изашао је: Додатак на фауну корњашах (1882). Ту је аналитичком методом описано и именовано скоро“ 5.000 ЈЕВ

ШЉИВА је веома раширена у целој нашој држави. Може се рећи, да је Југославија шљивска вемља, јер Ш. успева у њој у свима областима. Према службеној статистици има у Југославији око 50 милиона стабала, Ш.

Број стабала. · Природ у квинталима

1920: 56,824.891 6,611.978 1921: 59,133.768 8,000.960 1922: 60,958.902 8,490.320 1923: · 56,268.383 8,936.642.

1994: 49,357.220 3,220.260. 1995: 592,567.655 : 9,502.295 Највише је има у областима (1925): тузланској: 6,933.732, шумадиској: 5,042.843, ваљевској: ! 4,797.801, ~ осечкој: ~ 3,232.433, подринској: 3,834.670. Тако у самих тих пет области има 923,841.454. стабала, „Далеко више него у Калифорнији (1920: 16,554.155), која нам је на тржишту јак

такмац.

Најмање има Ш. у Дубровачкој (10.168 стабла), · Оплитској (37.726), Битољској. (47.552), Скопској (61.557) и Мостарској · Области (90.733).

Највише је раширена врста плава, јесенска Ш., која долази под различитим именима: домаћа, бистрица, цепача, мађаруша, пожешкиња, пожегача, модра. Ш., српска Ш., босанска Ш. и т. д. Сем ове, има, још много других одлика Ш., које народ у разним крајевима назива раз-

им именима. Ранке нису плаветне као

бистрица, него су зеленкасте или жућкасте. Тургуње доспевају пре бистрице, пе љуште се од коштице, нису плаветне, а кад су зреле, још су накиселе. 'Трноваче су округле. Џанарика (муцавац, мигавад, пискор) је Ш. округлица, на коју се бистрица калеми. Јајаче (белопандаре) су крупне плавкасте или руменкасте II. Бљувгавац“ је Ш. као и зерделија, танке кожице и веома водена. То су наше, домаће врсте. Има врста Ш. и увезених са стране, особито преко Немачке: Ранка из Васћегеаја, талијанка, зелена – гештеclaude, Киркесова, Џефереонова, Краљица, Викторија, Цар-Ш., жута, јајарица и т. д. У новије се време Саво Којдић бавио узтојем Ш. селекцијом и ставио је из сво-

.јих расадника у промет ове врсте: бал-

канску царицу, босанску царицу и Којдићеву динку. Те Ш. заостају квалитетом за Ш. бистрицом, која је. одличног квалитета, те, претпоставивши једнаку приредбу и прерадбу, надмашује и најбоље

= 1059