Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : IV knjiga : S—Š

ШЉИВА

Ш. других земаља (аженску и калифорЊЕ Бистрица. Отабло Ш. бистрице нарасте 5—6 м високо. Корење је дуго и плитко, те из њега избијају многи изданци. Крошња, јој је ретка, лагана, доста прозирна. Кора стабла и грана у младости је сивкаста, а касније потамни, одебља и кида се. Дрвни пупови (ока) су шиљасти, обично их има по више. Цветни су пупови дебљи, те садрже 2—5 цветака. Цват се троња. Ш. цвета рано. Редовно пре цвета, па тек касније пролиста. Цвет је

бео. Лист је овалан, назупчан, на крат-.

кој петељци. Плод је овалан, опточен кожицом љубичасте и тамнољубичасте 00је, посут тамно-сивим машком. Месо је у почетку зелено, а код дозрелости златно-жуте боје, слатко и мирисно. Мирис је нарочит, својствен зрелим Ш., те кат-

кад подсећа на мирис мушката код IDO- .

жђа. Неки су по том мирису селекционисали мирисну Ш. (Турковић у Кутјеву, тамјаника у Србији). Садржај шећера у потпуно зрелим Ш. је знатан (14—15%). У средишту плода је дугуљаста на обе стране шиљаста оштрица, у којој је семе, које има укус горког бадема.

Бистрица је веома прикладна за узгој у великом, те је у. многим крајевима наше државе темељ народном благостању. Њено корење лако продире у земљу, те и у плитком тлу добро успева. Она добро успева и у врло плодном тлу, па се исплаћује и у сувом. кременитом и у вапненом тлу. Но у пресувом, као и у превлажном тлу жути и болује. У свежем тлу, које није трајно влажно, Ш. расти бујно, али почне нешто касније родити. Најбоље успева у иловасто-кременом и у иловасто-вапненом тлу. У тим су тлима стабла и бујна и плодна.

Државне и самоуправне власти настоје око размножења и нете Ш. У воћним расадницима пољопривредних школа и. среских самоуправа таје се Ш. високих стабала, које се народу дају или бесплатно или уз веома умерену цену. Има и приватних воћних расадника, који се тртовачки баве узгојем стабала, Ш.

Главни је начин, којим се у тим расадницима, размнажа Ш. цепљење (калемљење). Као подлога, на коју се калеми бистрица, ~ употребљава ce maHapHka (Ргипиз тугођојапа), То је велика потрешка, јер Ш., цепљене на џанарику, почну касно родити, често тек у 16—18 години после сађења. Џанарика избија натло много изданика и из корена, а касно у јесени дозрева, што не прија бистрици. Ђоље је за подлогу употребити или !Ш. узгојену из семена саме бистрице или Ш. зобњачу (Ргипиз шапа),

Наш је народ опазио, да Ш. цепаче, што их добива из расадника, касно долазе у род, па их не води куповати, него их рађе сам узгаја из семена и изданцима. CeMoeHoM размнажају бистрицу у нашој

држави свуда, особито у Ђосни. Наш је народ уверен, и с правом, да Ш., узгојене из семена просеком, остају у истом квалитету као и матице воћке, са којих је: семе убрано. Стота. беру семе са најбољих, најздравијих и најроднијих стабала. ЈИ изданцима се бистрице узгајају широм наше државе. Узгојене воћке брзо долазе у род, веома су родне и носе лепе плодове. Управо тим начином размножавања. одржао се квалитет Ш. кроз векове, јер се- својства дрвета и плода преносе изданцима верно, а семеном и селекцијом (пробирањем узгојених стабала) доста добро.

Количина и каквоћа природа Ш. нису у свима годинама једнаке, оне се мењају из године у годину. Количина природа. зависи углавном од климатских прилика и од неге шљивика (гнојидба, одбрана од болести и штеточина). У нашој је држави мало шљивика, који се марљиво и тразумно негују, па су Ш. препуштене приликама, боље рећи неприликама, које природ умањују, и ако би се неке од тих неприлика (на пр. болести и штеточине) дале умањити, а природ повећати. Природи Ш. доста шкоде пролетњи мразови. Но они су веома ретки у свој држави, нето само у неким крајевима. Догоди се, ла

у неким крајевима падне снег на Ш. у“

пвету, па ипак буде добра шљивска тодина. Цвету Ш. нашкоде топли ветрови, који у доба пролетње еквиноције код нас трају (Срем, Славонија), те опуре цвет. Много штете проузрокују и разне штеточине и заразне болести.

Као количина природа тако и каквоћа. природа зависи од климатских прилика. Топло и сунчано лето даје сладак и здрав:

"плод. Болести и штеточине умањују не

само количину него и каквоћу плода. По анализи Л. Отјепановића 1923 имала је: свежа босанска 1Ш. убрана 92/9: воде 79:44%, киселине 0'603%, инвертног шећера 7:42%, сахаросе 4:23%, специфична. тежина, 1:096%. Однос меса према коштиди = 95:9:41 = 98:3:1. Касније брана. здрава и потпуно зрела Ш. садржи 14 до 15% сладора. Плод Ш. нападнутих од штетарица и од чађи има, по инж. Поповићу, 10:5% укупног шећера (као ишпвертни шећер).

Према напред изнесеним статистичким податцима, варирао је природ Ш. у 1920 до 1995 између 32.202 и 95.022 вагона. Просечни тодишњи природ у том раздобљу био је 74.603 вагона.

Штеточине и болести, које чине највише штете су: Оса шљиварица {[Hoplocampa. fulvicornis), Mama, црнкаста лисна 008, која снесе по једно зеленкасто бледо јајашце у сваки цветак. Из јајашца брзо: измили црвић, који изједа заметак семенке и срж плода. Ш. падне на тле, те личинка пређе у земљу, где остане до пролећа, кад се развије оса, која опет напада плод. Највише штете чини оса У

— 1040 —