Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : IV knjiga : S—Š

Срему (уз Дунав) и у Босни, у срезу грачаничком. · — Штитарица | (сочна – уш, Јесапишт согп), Сићушни мужјаци жридати су и слични лисним ушенцима, но њих је мало. Много је више женки, које и нису налик на кукце. Оне су без крила и више непомичне, покривене на риту штитом или воштаним нитима. Под штитом је чланковито тело на шест танких ногу, на глави су тицала и рилца, којима, сише сок из гранчице. Штитарица се развија овако: После оплођења женка излеже јајашца и угине, али јој штитац отврдне и заштићује јајашца и младе личинке. Личинке су веома помичне, те се раселе по гранчицама воћке. Тако сета зараза шири. После неколико пресвлачења, женке су вреле за расплод, те се устале и седе непомично на биљци на једном месту.

Штета, што је“ штитарица проузрокуј сисањем сокова, велика је, те воћке тј бе и могу угинути, особито стога, што се тај штеточинац. веома брзо размножава. Но то размножавање зависи много од климатских прилика. По Ј. Поповићу она. се шири највише ветром јужњаком и јухозападњаком. У нас је највише раширена у Босни, особито у Тузланској Области.

Одбрана је од штитарица. доста тешка, а успех слаб. У Боени се праве покушаји препаратима солбар (5%) и емулзијом петролеума и дендрина. Сигурно је средство: у. јануару и првој половини фебруара треба остругати заражене воћке до у врхове четкама од жице или Сабатовим рукавицама, затим их опрати јаком (до 10%) растопином дендрина и попрекати кречом, еве до у врхове гранчица. У време вегетације треба опрати гране емулзијом меканог сапуна и дуванове лужине. Одбрана треба да буде обавезна. Шљивов завијач (Старћо а Типеђгапа Тг.). У зрелим плодовима често се налази гусеница, која изједа месо плода и блати та многим изметинама. Ta је гусеница (црв) руменкаста са тамносмеђом главом. Кад израсте; испреде танку нит и пусти се на тле или падне с плодом, који је пре времена дозрео. Гусеница се завуче у зе“ мљу или под кору воћке, и ту презими у белкастом ткиву. Тај штетник долази у две тенерадије и чини широм наше државе многе штете.

Наш народ се брани од ове шљиварице и од завијача тиме, што пушта свиње у шљивике. Овиње рију земљу и уништују личинке оба штетника, који ту презимљују у пушљивом плоду или плитко у земљи. Добро је и шљивике окопати, да личинке испадну на површину, те да их живад и птице поједу.

Рогач, киле. Многи плод Ш. не дозре, него се као прометне у светло-бледи тоболчић. Плод је осладак, те га многа деца, радо једу. Болест ту узрокује тљивица:

. савини, у топлим

ШЉИВА

Ехоазсиз (Тарћишта) ргипт, Мицелиј гљивице продре у плод и изобличи га. Гљивица презими на гранчицама. Те болести има свуда у. држави, а против ње се ништа не ради. Требало би зими гране прати 10%-HHM раствором карболинеума, а кад Ш. пролистају %%-ним раствором дендрина. Црвене пете. Особито y Босанској Пои влажним тодинама,

много. штете наноси гљивица РојузНата

о тибгит, На лишћу се појаве многе црвене

округласте мрље, које се код јаке заразе спајају уједно, те се лишће ужари, а и падне. Услед тога се пупови не развију, те настају неродне године. Коренак гљивице презими у опалом лишћу..

Наш народ He ради ништа ни против тљивичних болести. Шљивици би свакако редовније рађали, када би се борило против штеточина. 'Греба брати пушљиви плод, таманити личинке, гусенице и кукуљице окапањем шљивика и пуштањем свиња у шљивике. Против гљивичних 060лести добро је у“ јесен сабрати и спалити болесно лишће, зими прати гране Ш. до у вршке 10%-ним раствором карболинеума, а у пролећу поливати крошње 1% раствором дендрина, и 7. д.

Искоришћавање природа Ш. Велик део природа Ш. поједе се свеж. Но свеже се Ш. доста и извозе, па је тај извоз у порасту, и ако је зависан од количине природа у свакој години.

Извоз свеже Ш. био је:

Квинтала – Вредност у Дин

1921 29.625:63 3,234.905 1929 2.330:00 : 288.217 1925 102.606:59. 27,373.861 1994 30.137: 92 10,790.148 1995 68.849:07 18,672.817 1926 124.678:17 18,597.805

Највећи је извоз свеже Ш. у ои Колико се свежих Ш. поједе или као слатко потроши за прехрану становништва, у држави, то се не зна. Но далеко се више Ш. прерађује: пече се шљивовица (шљивова ракија), суше се (сува шљива) и кува се пекмез.

Највише се Ш. препече, дестилира, те је производ шљивовице, опће зване ракије, велик. У крајевима, где нема винотрада, пије се ракија (в. Ракија) као народно пиће. Колика је производња ракије у Југославији не може се тачно одредити, јер је печење ракије слободно. Велик је број пријављених казана, а алкохолна, пристојба плаћа се тек, кад се ракија стави у промет. Велик се део произведене ракије потроши у држави, а незнатан се део извози. 1921-—1925 извезло се 1.572:34 а ракије (овде је урачуната ракија и од грожђа и од осталог воћа) у вредности од 3,075.000 Дин, годишње просечно 314-46 4, у вредности од 615.180 Дин. За печење ракије употребљава се сва Ш. која се не

— 1041 — 66