Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : IV knjiga : S—Š

Ш. се у пушницама суше овако: Потпуно зреле Ш. се отресу и метну на рпе. Радници, обично жене и деца, преберу их, те све што је читаво и здраво, поређају на лесице, а остало баце у каде за ракију. Лесице су дрвени оквири, којима је под оплетен из огуљених лескових шиба. Размак између шиба је толики, да ни осуmega, Ш. не пропада. Пећ се наложи, а. кад се загреје, напуњене лесице ставе се у одељке, где обично остану 24 сата. Оушење се не прекида. Ватра треба да. је непрестано једнака, и не нагла. Ако је ватра нагла, Ш. се препурају и настају пурци, који су, кад се охладе, тврди као кост. Али се Ш. не ваде ни прерано из пушнице, да се не покваре.

Осушена. се Ш., ставља у суве, простране и промајне просторије, где се чешће лопа-

тају. т. ј. премећу дрвеном лопатом, 'да се

израче и овноје. После тога стављају се у вреће и носе на тржиште. То је оригинална, нерешетана роба. Тај. стари начин сушења. Ш. има много недостатака: троши много дрва, а ипак споро ради, сушење није на свима лесама једнако и није правилно. Зато су се многи трудили, да поправе ту примитивну пушницу преуређењем пећи и увођењем добре вентилације, те се усавршио и сам начин сушења и поправио квалитет тријерирањем Ш.

У Орбији је К. Главинић увео упроштену сушницу. У тој је пушници лимена пећ, из које се на подужи лимен чунак, намештен у средини сушнице и који иде цик-цак, изводи дим напоље. Тиме се топлина боље искоришћује и Ш. се не дими. Сама пећ смештена је у једној малој коморици, те је наткривена лименом плочом. која је превучена танким слојем бла"та. Са стране је направљено по пет отвора, на које угрејани ваздух струји к лесама. Вентилација, је уређена тако, да су на дну предњет зида два отвора, на које струји спољни сув ваздух у сушницу, а у горњем су делу у стражњем виду два отвора, на која струји влажни ваздух из сушнице. Над пећи су десно и лево поређане лесе. — Готово истовремено поправио је и А. Хавелка тип старе сушнице у Босни, увођењем канала, којим струји топлота и дим, и увођењем вептилације, која је слична уређењу вентилације у Главинићевој сушници. — Савршенији тип је Отојковићева, сушница, која се више шири у Србији. Др. Стојковић описује своју пушницу овако: Она се састоји из два дела, из одељења, за, загревање, где се производи потребна топлота за сушење Ш., и одељења, за сушење, у'коме се крећу лесе са Ш. и врши процес сушења. (Одељење за загревање обухвата део од пода сушнице до површине земље, и дубоко је 1 м. На средини тога дела направљена је пећ од земље (или од ливеног гвожђа), у којој се, помоћу горива, ствара потребна топлота. Пећ полази од предњег бочног зида, и дели се на два крака. Оба та крака иду поред

ШЉИВА

задњег бочног зида, па се продужују. у канале, који укосо иду к отвору пећи. На · те канале настављају се цеви (сулундари) од гвозденог лима, и иду паралелно са предњим (чеоним) и њему супротним зидом до близу задњег бочног зида, где улазе у једну попречну цев (чунак), намештену над крацима пећи. Крајеви обе бочне цеви пролазе кроз задњи бочни зид и споља се затварају капцима. Од средине попречне цеви полази косо, кроз средину простора за загревање, једна средишна цев, која допире у димњак. Тако топлота од огњишта прелази четири пута од једнота зида сушнице до другог и. обратно, док не оде у димњак, те се на тај начин топлота боље искоришћује, односно најмање губи. У зидовима, који ограђују простор за загревање и према земљи, а према каналима за спровођење топлоте, направљени су нарочити отвори (одушке), по шест са сваке стране, кроз које улази спољни ваздух, да се у додиру са пећи. каналима и цевима загреје, па да се затрејан подигне и оде у сушилиште.

У одељењу за сушење или сушилишту распоређена је ева унутрашња. дрвена, грађа са ражњевима, по којима се крећу лесе са Ш. Лесе су распоређене у два реда, а у сваком реду има по. три лесе у дужини. што чини свега шест леса. Како има четири спрата леса то по шест леса у спрату чини 94 леса. Поред тога, у предњем делу сушнице, испод последњег најнижег спрата леса, има још две лесе за досушивање пребраних, недовољно осушених Ш. Тажо укупно у тој сушници има 96 леса од по два метра дужине и 0:9 м ширине. — Лесе са сипровом Ш. уносе се на задњем делу сушнице, где је топлота најнижа, па иду насупрот струји топлог ваздуха ка тредњем делу сушнице до над саму пећ, где је топлота највиша. Да би се оситурало кружење, а стим и обнављање ваздуха, има. на задњем крају сушнице, одмах испод последњих најпижих леса, два бочна. подужа вентилатора, у виду цеви од цинканог лима, кроз које одилази влажан BaBдух и чији се отвори могу по потреби (а помоћу кључа) и смањити. Кад лесе са сировом Ш.' прођу цео пут од задњег до предњег дела сушнице, извлаче се као осушене. Недовољно осушене Ш., пребране на извађеним лесама, прикупљају се, па се на двема лесама на најнижему спрату, а над самом пећи, досушују. Сушење Ш. на овој сушници тече непрекидно.

Данас се често 1. суше с прекидањем, т. ј. лесе се са полусувом Ш. изваде за време сушења из сушнице, охладе, преврну, па онда опет метну у сушницу. То се ради у Главинићевој и Хавелкиној сушници, али и у обичним пушницама. Зато је потребан двострук, а. још боље трострук. број лесица.

Прекидно се Ш. суше овако: ПЏобрана зрела и здрава Ш. решета се на решета од жице. Ситна Ш. пада кроз оканца, а

= 1043 :