Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : IV knjiga : S—Š

ШЉИВА

крупнија прелази преко решета. Гдегде већ свежу Ш. тријерирају у различите величине. Оортирана се Ш. једномерно и у једном слоју поређа на лесице, ситна и посебно крупна. Једна Ш. не сме лежати на другој. Обично се тај посао обавља напољу. Тако приређена Ш. остаје-на сунцу један или два дана, па се онда суши у сушници. Неколико. сати пре почетка сушења сушница ·се наложи и угреје на 5090, па се онда левице унесу. Ш. остану у сушници 19 сати, обично од вечера до јутра. Испочетка су одушке затворене, а

тек кад се из Ш. испари много воде, оду- ·

шке се отворе, и код пушнице се подитну капци. Ујутру се уполовачене (полусушене) Ш. на лесама изнесу напоље, да се охладе. За то се време Ш. окрене, или потресе, и тиме се већ окрене. После 92—3 сата меће се у друго сушење. То се чини код 70" 0, и траје 6—9 сати. Одушке се не отварају сасвим, него вамо напола. Лесе се онда поново изваде и оставе напољу по

више сати, да се 1Ш.- сасвим охладе. Зато:

се време у сушници ставља свежа или уполовачена. 1... да сушница не буде празна. Осушена се Ш. прегледа и опет преврне. Ако је међу крупном Ш. и ситније, одвоји се и посебно досуши. Треће сушење траје око 6 сати, код 50—859(] и вентила отворених на једну трећину. Многи при крају сушења затворе еве вентиле, подигну температуру у сушници на 95" и одрже је око пола сата (етивирање), да се Ш. поспу танким слојем шећера и да добију сјај, што се код суве 1Ш. много тражи. Има и нарочитих сушница, које се баве етивирањем Ш. Зато се узимају најкрупније Ш., које се етивирају у сандучићима код високе температуре. Највише се Ш. етивира у Брчком, где има осам етиважа.

Цена суве Ш. зависи од крушноће, т. ј. колико комада суве Ш. иде у пола килотрама. Стота се данас највећи део суве Ш. још једном разрешета, заправо тријерира на више величина: 60/65, 70/75, 80/85, 96/100, 100/190 и 125/130 комада суве !. на пола килограма. Меркантилна, је роба, тде се за број комада не јамчи.

Сува се Ш. купује по узорку (мустри) већином по комисијама, али је често страни тртовци лично купују на нашим тржиштима. Како је у нас трговина сувом Ш. веома јака, треба да је солидност произвођача, али и купаца взајамчена. Зато постоје шљивске тржишне комисије, које прегледају сву робу, која се износи на. TDжиште и која се извози у иностранство. Само једнолична и правилно осушена Ш. пушта се у промет. Трговина, се обавља. по уобичајеним нормама, берзанским узансама, изнесеним на крају овог чланка.

У најновије време тражи се сува Ш. с извађеним коштицама. 1923 извезено је из Србије 100 ватона, а из Босне 40 ватона такве Ш. Вађење коштица и сушење Ш. врши се у Брчком, Чачку, Лазаревцу, тпапцу, Ђешки, Инђији, СОтарој Пазови.

— 1044 —

Тражња долази из Данске, Шведске, NOландије, Норвешке и Енглеске. Извоз сувих Ш. био је 1926:

вредност у KI Дин

Албанија, 48 355 Аргентина 13.200 81.200 Аустрија. 6,357.674 31,595.043 Белтија, 222.200 „065.580 Бугарска 546 2.770 Грчка 222.714 1,246.574 Данска. 360.276 1.931.568 Енглеска, 55.739 310.530 Италија, 4.226.034 22.868.301 Мађарска, 2.216.364 11,664.551 Немачка. 21,070.291 100,384.564 Норвешка, 49.040 289.595 Палестина, 1.250 8.375 Пољска. · 663.719 3,652.309 Румунија 204.429 1,009.764 Русија 9.720 55.705 Француска. 1.180.648 6,516.150 Холандија : 548.133 4,490.348 Чехословачка. 7,673.359 36,997.795 Швајцарска. 1,808.426 9,423.203 Укупно: 47,183.810 283,587.939

Неке од тих држава не потроше сву ту сгуху Ш., него је препакују, етивирају, па извозе као своју.

Ш. се много употребљава за производњу пекмеза за властиту потребу. У ту се сврху зрела Ш., кад се већ почне мрешкати, обере и најпре пуца, т. ]. изваде се коштице. Неки најпре читаву Ш. закувају и протрљају кроз ретко решето и тако одстране коштице. Затим се Ш. кува у бакреним котловима или у калајисаним железним лонцима, при чему се непрестано меша, да не затори. Кад је пекмез доста туст, скине се с ватре и успе обично у земљане ћупе. Ћупе се ставе на сунце, па

пекмез на врху окори, отврдне, те може да.

се држи и две године. — У многим се кућама пекмез 'од Ш. приређује и на овај начин: Ш. се у врућој води опуре, затим се дрвеним ножем кожице ољуште и коштице изваде, па се дода шећера и кува, док се не згусне.

Много се пекмева кува за извоз, и ако је извоз данас много мањи, него што је био пре рата. Производњом пекмеза увелико баве се нарочити подузетници, који уреде пекмезаре, у крајевима, где је Ш. родила близу шљивика и у низини, где је довоз Ш. и одвоз пекмеза лак и згодан. Уређење пекмевара састоји се обично из шест бакрених казана, широких (торе 2 M а у дну 1—5 м) и плитких (0:5—06. м). У сваки може да стане 8—9 а Ш. На тих шест, иде још један нешто већи казан, чорбаш, за кување Ш. чорбе. То је мала тарнитура. Двоструко је велика гарнитура. Поред тога су још каде за слевање чорбе, решета са металним жицама ва трљање (пасирање) закуване Ш., да се коштице одстране, дрвене кашике за преливање чорбе и лопате за мешање пекмева. Огњишта се ископају у земљи, обично у једном