Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : IV knjiga : S—Š

реду и уз друм, у довољном размаку и према величини казана. (О предње стране је поширок јарак, одакле се подлаже и ни“ јети ватра под котловима. Пекмезаре су обично покривене, те кад се сврши кување пекмеза отњишта се затрпају, а казани одвезу и спреме. Већи пекмезарски тртовци имају сталне покривене пекмезаре, где се

пекмез може кувати и по киши. Сирова се.

1Ш. сипа најпре у казане чорбаше, подлије се са 10—20 литара воде и кува 3—4 сата. Прекувана, Ш. се дрвеним кашикама. сипа на решета од металне жице, и ту се пре“ трља (пасира), те се коштице разлуче од чорбе и одстране, а чорбом из каде пуне се казани, у којима се пекмез кува. Ш. се га време кувања непрестано Mema лопатом мешаљком, која је налик на подуже весло, на доњем крају оковано бакреном плочом. Кување траје, према зрелости Ш. и јакости ватре, 5—10 сати. — Од 100 кг зреле Ш. лобије се 30—32 кг пекмеза који има око 40% шећера. Када је пекмез доста густ, дитне се казан с огњишта и пусти да се охлади. Охлађен пекмез сипа се у бачве од буковог дрвета, стегнуте јаким лесковим обручевима. Бачве садрже 150—180 кг џекмеза. У новије се време почињу употребљавати и мање бачве (од 50 кг) и са железним обручима. Пуна се бурад обично одмах превозе на станице. Ређе се с пекмезом шпекулира, и продаје по неколико меседа касније. ПЏекмезом се мање тргује У држави, а више се извози. Извоз пекмева. био је: : :

21991 1929 1923 26.90489 а 14.845:30 а. 16.555:55 а 1924 1925 1926 3.41940 а. _ 10.989:45 q 30.722:04 q у вредности у Дин:

1921 1922 1925 9,154.16+— 9,446.708— 11.612. 180: 1924 1925 1926 6,283.232— 6,249.958— 14,991.220—

Трговина сувом Ш. и пекмезом уређена је устаљеним обичајима, који су нормирани у посебним узансама. Ове узансе вреде за послове сувих Ш. и пекмезом од Ш.

"Где у овим узансама није друго што одређено, примењују се опште узансе за трговину робом и у трговини сувим Ш. и пекмезом, уколико то допушта природа таквих послова. Нов се пекмез не сме почети продавати пре 1/7, а нове Ш. пре 1517.

Ш. се тргује у решетаној и нерешетаној (оригиналној) роби на. 100 кг. Ако се ништа, не уговори, разуме се решетана роба. Каквоћа се назначује бројем, комада у % килограма. По томе се утврђују ове каквоће: а) за решетане Ш. 60/65, 70/75, 80/85, 95/100, 110/190, 125/130 комада; 6) меркантилне Ш. без назнаке броја комада.

Џекмезом од Ш. (леквар) тргује се по

100 кг нето франко буре. Ако количина. пекмеза није назначена по тежини, него

ШЉИВА.

по броју буради, рачуна се буре по 160 до 180 кг бруто тежине. 1 :

Под вагоном JI. разуме се, најмање: 10.000 кг, а највише 10.080 кг бруто тежине, и TO егализовано у јута врећама, по 80, 85, 90 или 100 кт, а у сандуцима 10.000 кт нето тежине. У тарнитуру Ш. иде 300 квинтала, и то по читав ватон од 100 квинтала каквоће 80/85, 95/100 и 110/190. У гарнитурни вагон иде. 10.000 кг каквоће 80/85, 95/100, 110/120, подједнако. У велику тарнитуру иде 400 квинтала, и то по читав валон од 100 а каквоће 70/75, 80/85, 95/100, 110/190. У' велики тарнитурни ватон иде 10.000 кг каквоће 70/75, 50/85, 95/100 и 110/190 подједнако. У малу тарнитуру иде 500 квинтала, и то по валон од 100 а Ккаквоће 95/100, 110/190, 195/130. У мали тарнитурни вагон иде 10.000 кг каквоће 95/100, -110/190, 125/180 подједнако. У ватон шљивина пекмеза иде количина од 100—105 квинтала бруто тежине. У мало буре иде пекмеза. до 110 кт, а у велико од преко 110 до 210 кг бруто тежине.

Општинску тарацовину (калдрмину) и пристојбу за мерење плаћа купац. Ш. ce набављају у новим јута-врећама, а рачунају се бруто за нето. Код Ш. 110/120 и ситнијих дозвољене су добре, чисте, за превоз способне већ употребљене јута-вреће. Пекмез се има добављати у неоштећеним и неупотребљеним бурадима од тврдот дрвета, која морају бити званично баждарена и подесна за превоз. Бруто тежина. не сме надмалшати 9210 кг. Шродавац није 00везан набавити читаву гарнитуру на истом месту и у исто време. Набавка се може вршити и по вагонима. Ако продавац хоће да набави поједине ватоне на разним местима, онда се набавка има извршити у таким размацима времена, да купац. може доћи од једнога до другог места да преузме робу. :

Ш. морају бити здраве, зреле, добро овушене неудимљене, не смеју бити квашене,

| а морају бити од последњег рода, ако није

друго уговорено. При томе ће се узети у обзир каквоћа рода дотичне године. Смеју се набављати здраве, ушећерене (услед ивлучивања, шећера, беле) Ш. од последнет рода. Каквоћи се Ш. не може притоворити, ако предана роба просечно достиже вишу границу броја комада, или је прекорачује највише за 2 комада. Просечни број комада има се утврдити по 5—10 врећа или сандука. Купац одређује, колико се врећа и које се вреће имају отворити. Из сваке се вреће сме извршити по једно или по два ватања.

Ако по једном ватању просек робе прекорачи по ватону вишу границу уговоренота, броја комада за више од 2, а, највише за пет комада, купац преузима робу уз мању цену, која се утврђује по разлици у цени на дан набавке између пронађеног просечног броја комада и уговореног броја комада: прекорачи ли пак уговорени број комада за више од 5 комада, купац није

ко — 104 —