Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : IV knjiga : S—Š

ШЈБИВА БИСТРИЦА.

дужан увети робу. Ш., у којима се нађе по тдекоја растављена коштица или петељка. од Ш., не смеју се одбити. Роба крупнија, од погођене, сматра се робом боље каквоће. Ако се приговара роби због прекорачења броја комада, купац има позвати продавца, да заједнички утврде број комада.

Шекмез се сме набавити само од сирових Ш. последње године, добро куван, неприправљен и без коштица. Ако се нађе по тдекоја коштица, не сме се пекмез зато одбити. Купац може одбити пекмез, од кога не одговара више од 10% буради, рачунајући их по броју. Ако у једној пошиљди пекмез, који не одговара, рачунајући по бурадима, не надмашује 10%, купац има преузети читаву пошиљку, уз сразмеран попуст на цени за мањкави пекмез. Званично ватање има се обавити чим роба приспе на место извршења. Ако се званично вагање не обави за 3 дана пошто приспе роба, купац губи право на накнаду због мањка робе. На десетинској се ваги има 5 врећа или 10 сандука. Званична се потврда о вагању има послати продавцу препоручено у оригиналу. Ако купац приговори делу добављене робе, па био тај приговор и оправдан, не може ускратити платеж онога дела робе, коме није приговорио. Ако продавац најпре добави ситнију Ш. него што је уговорена просечност, може тражити, да му се плати само део уговорене куповне цене, који одговара дневној цени добављене робе. Добави ли Ш. што је по броју комада боље каквоће од уговореног просека, продавац може тражити, да му се плати добављена количина, али само по дневној цени. Коначан ће се обрачун обавити по уговореној цени код последње набавке.

Литература: Лантхофер, Воћне штеточине (рукопис); Ј. Поповић, Рад државHOr Фитопатолошкот Завода у 1926: ВВ. Стојковић, Берба и прерада шљива; И. Ритиг, – Воћаротво – (рукопис); — Статистика спољне трговине (званична издања 1991 до 1926); Обрађена земља и жетвени принос (званична издања. 1920—1995); Господар, 1926 (прилог загребачког дневника Јутарњи Лист); Загребачка Бурза за Робу и Бредноте: Засебне узансе за трговање сувим шљивама и пекмезом од шљива.

И. Ритџг.

ШЉИВА БИСТРИЦА је врста шљиве, која чини главни део шљивика у Краљевини. ОХС. Кожица јој је покривена, плавим прашком, који даје плоду изглед свежине. Кад III. потпуно сазри, кожица се набора, месо је жуто и веома слатко, и има пријатан мирис који, особито суше ним Ш. даје велику вредност. Коштице се код зреле Ш. лако одвајају од меса. Синониме су: Пожешкиња и Ш. црница.

И. ОР.

ШЉИВА ЦРНИЦА. В. Шљива бистрица. Пожешкиња.

— 1046 —

одједном вагати најмање |

ШЉИВАН, народни назив за млетачки златник, пошто је Христос на аверсу представљен у елиптичној мандорли, која изгледа као шљива. (ВБ. дукат.) · Б. С.

ШЉИВАРСКО ПОВЕРЕНСТВО је комисија за надзор трговине сувом шљивом. Код сушења шљиве потребна је пажња, да се шљиве добро осуше и да квалитет буде беспрекоран. Ако је код сушења ватра нагла, шљиве се попурају, те се сок оцеди (пурци), а када се пурци охладе, отврдну жао камен (торучан). Ако пак шљиве нису доста суве, зову се парнице, лоше су и не држе се. Шљиве за трговину, овбобито за извоз, морају бити разврстане и по тежини (70 до 75 комада на фунту и т. д.) и по квалитету. Не сме се налазити ни горучана ни парница. Квалитет мора. одговарати тржним узансама. Строг надзор над тим воде Ш. П. (комисије), које држава поставља у центрима шљиварске трговине. IH...

ШЉИВОВИЦА је ракија, добивена од проврелих шљива дестилацијом. (В. Ракија.) 0. Ф.

ШЉИВОШ је испечена шљивина комина, којом се хране преко зиме свиње. Комина се, особито за младе свиње, меша. с водом. ИГОР.

ШМАРЈЕТНА ГОРА, брег у Словеначкој, западно од места Крања, источно од Шент Јошта. Висока је 651 м. Она се међу нижим бреговима одликује тиме, што има тотово најлепши изглед на камнишке Алпе и Караванке, и зато је много посећивана. Удаљена је од железничке станице Крањ

2 у.

на Оави око 1 сат хода. JI. P

· ШМАРНА ГОРА, изолована планиница. између ЈБубљанског и Крањског Поља, око 9 км северно-северозападно од Љубљане. Висока је 676 м. Са Ш. Г. је врло леп изглед на околину, и лети је најпосећенија од свих планина у Словеначкој. Удаљена је од железничке станице Шт. Вид-Вижмарје 1 сат 30 минута хода. Југозападним и западним подножјем II. 1. пролазе друм и железничка пруга Љубљана—Вижмарје—Крањ, југоисточним и источним, друм ЈБубљана — БВижмарје Водице—Берник и Камник, а северним подножјем води пешачки пут.

JI. B.

ШМИД ВАЛТЕР ДР. (Усћина), професор римске археологије у Штајерском Грацу, штајерски земаљски археолог Јоћаппешта (1/8 1875, Крањ, ЉЉубљанска Област). Учио је гимназију у Љубљани, а Университет у Бечу и Грацу. Био је кустос земаљског Музеја у ЈБубљани 1905—1909, надгорник археолошких ископавања у Љубљани 1909 до 1912, приватни доцент на Университету у Грацу и земаљски археолог 19192—1990, професор преисториске и римске археологије 1920. — Главна су му дела: Џђег Епеstehung u, Herausgabe der Bibel Dalmatiens [1904], Altslovenische Gršber Krains (Саг-