Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : IV knjiga : S—Š

шоја, 1, 17—44, 1909), Die Bronzezeit in

Krain (Carniola, П, 112—139, 1909), Emona (Jahrbuch fur Altertumskunde, VI, 1915), Kranjska narodna umetnost na dunajski razstavi [Slovan, IV, 168—173, 1906), Die Ringwžlle des Bacherngebirges, 1, II {1915, 1924), Die Reihengršber von Krainburg (Jahrbuch i. Altertumskunde, 1907), Metulum und Fluvius Frigidus (Jahreshelte d, Osterr, arch, Inst. 1924), Siddsteiermark im Altertum (1925),

ШМИД Ј. М., сликар. В. Кремзер-Шмид.

ШМИД ЈОСИФ ФЕРДИНАНД (Зећина) (20/12 1791, Оедепђиге — 16/2 1878, Шишка, крај ЈБубљане). 1815 доселио се у · Љубљану. Од 1827 до смрти живео је у – Шишки, крај Љубљане. Као љубитељ баBHO се веома интенсивно испитивањем

крањеке фауне. Нарочито је унапредио по-.

знавање пећинске фауне и фауне инсеката и конхилија копна и слатке воде. Сакупио је велике збирке, од којих се један део чува у зоолошком институту љубљанског Университета. Ш. је описао и сам много нових врста, а много је материјала. дао и стручњацима на опис. Многе нове врсте добиле су имена по Ш. Од оригиналних радова најзнатнија су: 5узбђешаНзећев Verzeichniss der in der Provinz Krain vorkommenden Land- und Siisswasser-Conchylien (1847) ca, 11 HOBHX врста и више нових одлика, Die Orthopteren Krain's (1865). Има много написа с описима нових животиња. ; JLO

ШНАЈДЕР АРТУР ДР. (Schneider), REJ жевник, професор Университета (26/8 1879, Загреб). Основну школу и гимназију свршио је у Загребу, а философеки факултет у Бечу. Био је средњошколски професор у Загребу, затим равнатељ графичке збирке у Университетској Библиотеци у Загребу, а од 1923 професор је за историју уметности, на Университету у Загребу. У млађим годинама бавио се белетристиком: Рајска, водица (с Јакшом (Седмаком, 1899), Прољетна пјесма (1904). Обилан му је преводилачки рад (на пр. Портрет Доријана Греја од 0. Вајлда, Црвени крин од А. Франса, и др.). Најважнији је међутим њетов рад на подручју музичке критике и историје уметности. Тај је рад разасут по разним новинама и ревијама (Обвор, Народне Новине, Јутарњи Лист, Савременик и др.). Као историк уметности Ш. је написао низ студија из наше старије и новије уметности. Најопсежнији су му радови на том пољу: Опрема, опере (1916), Мирослав Краљевић (1918).

4. B-u.

ШНЕВАЈС ЕДМУНД ДР., доцент немачког Университета у Прагу (31/6 1886, Ростиц, Моравска). Гимназију је учио у Моравској. Требови, а славистику и терманистику на немачком У ниверситету у Шрагу. После свршених студија био је професор гимназије у разним местима Чехо-

ТПОЂА ЈИЋ.

словачке. 1992 изабран је за лектора немачког језика, а 1926 за доцента етнолотије на београдском Университету. 1927 изабран је за доцента на немачком Университету у Прагу, где је, при еловенском семинару, отворио одељење за етнологију словенских народа. Ради упознавања народног живота словенских народа Ш. је пропутовао готово све словенске земље. Његови радови односе се углавном Ha,

· етнологију Срба и Хрвата. У овом правцу

најзнатнији су му радови: Die Weihnachtsbrauche der Serbokroaten (1925), Serbokroatische Volkskunde {1928]).

JL JT.

ШОБАЈИЋ ИЛИЈА, сликар (15/8 1876, Данилов-град). Основну школу учио је у Никшићу, а пет разреда гимназије и реалке у Котору и Београду. Још ђаком почео је да црта за Невен Змаја Јовановића, који та је 1894 упутио да пропутује Војводину, да црта портрете, те да са том зарадом оде на студије у Беч и Петроград. Змај та је препоручио и кнезу Николи, који га је, задобијен портретом принцезе Јелене као невесте, послао као свог питомца у Беч у Сликарску Академију (1896). 1899 добио je III. професорску награду за. студију акта, а 1900 је дипломирао. Тада је прешао у Париз, и студирао је на Академији Уметности до 1905, када се вратио на Цетиње, за наставника цртања у THмназији. 1915 је интерниран, а 1919 је изабран за наставника вечерњег акта у. београдској Уметничкој Школи. Ш. је неколико пута путовао ради студија по Италији, Холандији, Белгији, Енглеској, Немачкој · и Русији. Од 1906 израдио је у Црној Гори, све до Оветеког Рата, све нацрте за поштанске марке и за њен бакрени, никлени, сребрни и златан новац, као и за разне споменице и медаље. Прву своју колективну изложбу приредио је Ш. 1906 на Цетињу, а другу 1926 у Београду. Иначе

· је учествовао на многим изложбама у 86-

мљи и иностранству. Ш. је искључиво сликар-пртач, он. ради највише акт, па портрете, а затим композиције, типове и пејсаж из Црне Горе.

BB. 1.

ШОБАЈИЋ МАКСИМ, народни песник (1836, Шобајићи, Црна Гора — 1917, Никшић). Као дете прешао је први пут с одем у Србију 1848, те је учио школу у Медвеђој, у Левчу, а затим је наставио у манастиру Острогу, у Црној Гори. Други пут је дошао у Србију, у Ваљево, 1875, и ту је живео четрнаест година. Ca особитим жаром пратио је 1. и опевао народну борбу за ослобођење, а нарочито војевање Црногораца и Руса са Турцима 1877/78. Његове песме ушле су и у народ, нарочито у западним крајевима, те се певају и уз тусле. Од важнијих ствари су: Бесмртни јунак (1871), Млади Црногорац (1873), Освета Косовска (1879), ОСлавенска слота, (1880). Написао је и историско-етнографску

— 1047 >